Stanje na pčelinjaku  

Avgust je bio sa nižim temperaturama od prosečnih, takođe i sa više padavina. U krajevima gde obično ima neke kasne paše za pčele, ona je sada bila slabija ali je moguće da će tokom septembra, u slučaju toplijeg vremena biti neke jače potsticajne paše. Zaraženost varoom se povećava, što je i uobičajeno za ovo doba godine i mnogi pčelari su već izvršili tretiranja pčela. Pčele su sa više hrane u košnicama nego što je to bilo prošle godine i posle dodatnih prihranjivanja, dobar broj pčelara ne brine za snabdevenost košnica hranom. Ipak, u slučaju vrlo tople jeseni - Miholjskog leta, koje bi moglo da se protegne i na oktobar, veće rezerve hrane nikako nisu na odmet zbog moguće pojačane potrošnje i bolje je pčele snabdeti što pre. Naravno, idealno je ostaviti ih na rezervama meda koga su same sakupile a samo po potrebi dohraniti. Prihrana pčela predstavlja i potsticaj za zaleganje a prirodnije je pustiti pčele da same krenu u razvoj samo ako ih vremenski uslovi podstaknu.

Broj pčela u košnicama je počeo primetno da se smanjuje, do nedavno su pčelari isticali da su im društva snažna, sa puno pčela. Prošle godine su matice rano prestale sa nošenjem, izgleda da to ove godine neće biti slučaj.

Praktično jedina jača pčelinja paša u ovo doba godine je vrijesak, na planinama u Bosni i Hrvatskoj, i u slučaju povoljnih vremenskih uslova, unos meda može biti značajan. U avgustu je bilo neke livadske paše u ostalim krajevima, takođe i nešto medljike, ali je vreme bilo nepovoljno za veće prinose.

Radovi na pčelinjaku  

Poslovi iz avgusta, za pripremu pčelinjih društava za prezimljavanje, predstavljaju glavne poslove na pčelinjacima i sada u septembru ukoliko nisu ranije završeni. Oni pčelari koji su glavninu poslova obavili sada zaista nemaju mnogo aktivnosti na pčelinjacima.

Saniranje društava bez matice, sa lošim maticama, rasformiranje slabih društava, zatim tretiranje protiv varoe, obavljaju se što je pre moguće. Zatim dopuna rezervi hrane, bilo dodavanjem ramova sa medom ili dodatnom prihranom. Pre toga, sužavanje pčelinjeg gnezda na manje ramova, odnosno onoliko koliko pčele zaposedaju. Uklanjanje ramova sa mladim saćem iz centra klubeta ako nisu zaleženi. Može se desiti i da usled intezivne prihrane pčele u nedostatku prostora za lagerovanje, napune medom neki ram u sredini klubeta, pa je preporučljivo skloniti ga na stranu - ka zidu košnice. Nastojati da ramovi sa puno meda ostanu blizu legla, da budu dostupni pčelama tokom zimovanja.

Kod košnica tipa Farar i LR nastavci sa starijim saćem u kome je manje meda mogu se staviti na podnjaču, pčele će preneti med gore. Ramove sa jako lošim saćem (suviše starim, oštećenim, sa trutovskim ćelijama, zadebljalim ivicama ćelija...) vadimo iz košnice ili stavljamo skraja ili i odvojeno od ostalih ramova, da bi pčele prenele med iz njih i na proleće da ih uklonimo.

Preporučljivo je napraviti gornja leta na košnicama, što će biti od koristi pčelama pri zimovanju, a i kasnije. Krajem meseca se već mogu postaviti češljevi protiv miševa i rovčica a na mestima gde miševa ima puno, potrebno je preduzeti i neke druge mere za zaštitu pčela od njigovog ulaska u košnice. Takođe treba zaštititi medišno saće u skladištima, i od moljca i od miševa. Može se ostaviti i na samom pčelinjaku ali dobro zatvoreno odozdo i odozgo nekim zamreženim ramovima.

Postavlajju se i lovilice za osice i stršljene - flaše sa ukislim sokom, pivom, ili i sa trulim parčićima pilećeg ili ribljeg mesa. Uređuju se pčelinjaci, proveravaju postolja, što posebno treba naglastiti tamo gde je bilo dosta kiša, možda i poplava i sl.