Home
Savetovanja, inicijative...
Oliver Mihajlović
Izveštaj sa
savetovanja na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu 2006. godine
Tradicionalno XIV
savetovanje na poljoprivrednom fakultetu u Zemunu održano je i ove godine 11. i
12. februara
pod pokroviteljstvom Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine i
Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva,
pod nazivom »Zaštita i proizvodnja domaće pčele i meda«. I ovaj put
interesovanje i poseta pčelara i ljudi iz struke je bilo veliko. Cilj
ovogodišnjeg savetovanja bio je utvrđivanje kvaliteta meda i domaće pčele u
odnosu na zvanične stavove i zakonske odredbe naše zemlje i Evrope i pokušaj
zaštite njihovog kvaliteta.
Prvog dana najviše interesovanja je
izazvala dr sc. vet. Nada Dugalić - Vrndić sa svojim izveštajem o ispitivanju
parametara kvaliteta meda u prometu. Naime, vršena su ispitivanja meda sa
pijaca, iz trgovina,
ili uzoraka
donetih
od
strane potrošača
koji su posumnjali u ispravnost kupljenog meda. Ispostavilo se da od 150 uzoraka,
98 nije odgovaralo zahtevima Pravilnika o kvalitetu meda u prometu. Ovo je
naravno izazvalo burne reakcije i bilo predmet kasnije diskusije.
Najaktuelniji predavači drugog dana
su bili gosti iz inostranstva.
Klaus Valner sa univerziteta u
Hohenhajmu, Nemačka govorio je o reziduama u pčelinjim proizvodima i
zakonskoj regulativi EU o reziduama. Zanimljivo je bilo upoznati se sa
njihovim pravilima o reziduama u medu i saznati da ni oni nemaju pravno
regulisano pitanje rezidua u ostalim pčelinjim proizvodima, iako bi trebalo
kako sam Valner kaže.
Klaus Valner je inače četvrti put
u Srbiji. Prvi put je došao u Srbiju na seminar «Pčelarenje za budućnost»
održan 2002. godine u Nišu. Takođe je učestvovao u jednom programu edukacije
pčelara u Topoli, u okviru kog je analiziran bagremov med sa ovog područja.
Svima je bilo drago da čuju da med u potpunosti zadovoljava sve evropske
propise.
|
|
|
|
|
Peter Kozmus iz Slovenije govorio
je o istraživanju koje predstavlja pokušaj da se opiše genetska
varijabilnost autohtone slovenačke populacije pčela, koja je glavna osnova
originalnih kranjskih pčelinjih gena. Molekularnom analizom moguće je
odrediti da li su određene pčele čisto kranjske ili izmešane sa drugima. Ovo
može biti veoma korisno za odgajivače matica koji ne žele da pomešaju
određeni genetski materijal s drugim. |
|
|
Veliko interesovanje i polemike
izazvalo je i izlaganje predstavnika Ministarstva poljoprivrede, Nenada
Terzića o podsticajnim merama za unapređenje pčelarstva u Srbiji. Sporna je
bila podela pčelara na kategorije (hobi pčelari, poluprofesionalci i
profesionalci) bez jasnih kriterijuma na osnovu kojih je izvršena, kao i
potez Ministarstva da podsticajna sredstva dodeljuje samo pčelarima mlađim
od 40 godina. |
|