Home

Savetovanja, inicijative...

Oliver Mihajlović

Izveštaj sa savetovanja na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu 2006. godine

  

Tradicionalno XIV savetovanje na poljoprivrednom fakultetu u Zemunu održano je i ove godine 11. i 12. februara pod pokroviteljstvom Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine i Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, pod nazivom »Zaštita i proizvodnja domaće pčele i meda«. I ovaj put interesovanje i poseta pčelara i ljudi iz struke je bilo veliko. Cilj ovogodišnjeg savetovanja bio je utvrđivanje kvaliteta meda i domaće pčele u odnosu na zvanične stavove i zakonske odredbe naše zemlje i Evrope i pokušaj zaštite njihovog kvaliteta.

Prvog dana najviše interesovanja je izazvala dr sc. vet. Nada Dugalić - Vrndić sa svojim izveštajem o ispitivanju parametara kvaliteta meda u prometu. Naime, vršena su ispitivanja meda sa pijaca, iz trgovina, ili uzoraka donetih od strane potrošača koji su posumnjali u ispravnost kupljenog meda. Ispostavilo se da od 150 uzoraka, 98 nije odgovaralo zahtevima Pravilnika o kvalitetu meda u prometu. Ovo je naravno izazvalo burne reakcije i bilo predmet kasnije diskusije.

Najaktuelniji predavači drugog dana su bili gosti iz inostranstva.

Klaus Valner sa univerziteta u Hohenhajmu, Nemačka govorio je o reziduama u pčelinjim proizvodima i zakonskoj regulativi EU o reziduama. Zanimljivo je bilo upoznati se sa njihovim pravilima o reziduama u medu i saznati da ni oni nemaju pravno regulisano pitanje rezidua u ostalim pčelinjim proizvodima, iako bi trebalo kako sam Valner kaže.

Klaus Valner je inače četvrti put u Srbiji. Prvi put je došao u Srbiju na seminar «Pčelarenje za budućnost» održan 2002. godine u Nišu. Takođe je učestvovao u jednom programu edukacije pčelara u Topoli, u okviru kog je analiziran bagremov med sa ovog područja. Svima je bilo drago da čuju da med u potpunosti zadovoljava sve evropske propise.

 

   

Peter Kozmus iz Slovenije govorio je o istraživanju koje predstavlja pokušaj da se opiše genetska varijabilnost autohtone slovenačke populacije pčela, koja je glavna osnova originalnih kranjskih pčelinjih gena. Molekularnom analizom moguće je odrediti da li su određene pčele čisto kranjske ili izmešane sa drugima. Ovo može biti veoma korisno za odgajivače matica koji ne žele da pomešaju određeni genetski materijal s drugim.
   
Veliko interesovanje i polemike izazvalo je i izlaganje predstavnika Ministarstva poljoprivrede, Nenada Terzića o podsticajnim merama za unapređenje pčelarstva u Srbiji. Sporna je bila podela pčelara na kategorije (hobi pčelari, poluprofesionalci i profesionalci) bez jasnih kriterijuma na osnovu kojih je izvršena, kao i potez Ministarstva da podsticajna sredstva dodeljuje samo pčelarima mlađim od 40 godina.

 

Pored predavanja i izlaganja organizovane su i diskusije, a održala se i prodajna izložba pčelinje opreme u prostorijama fakulteta. Svi prateći programi, kao i ceo skup  bili su odlično organizovani. Gosti iz inostranstva bili su naročito zadovoljni posetom. Pčelari su imali prilike da se druže i da iz prve ruke saznaju mnogo toga zanimljivog i novog.