V. Britanija
PČELARSKA PRIČA
Drugi deo
|
Sredina jula i sve je spremno za selidbu na polja vrijeska. Medišta su gore, košnice čvrsto uvezane i u 4.30 ujutru sanjivi pčelar se spotiče do pčelinjaka da zatvori leta. Košnice se natovare na prikolicu što je brže moguće i krećemo na neizvestan put od dvadeset milja kroz malu pospanu trgovačku varoš, na zakrčen autoput, onda silazimo na uzak seoski sokak i džombast put dok ne stignemo do farme na ivici purpurnog polja vrijeska. Istovarim ih, pozdravim se sa mojim dragim pčelama, i molim se za šest nedelja lepog vremena. |
 |
 |
Kod kuće još uvek imam WBC tip košnica, one su mnogo teže i glomaznije za transport, pa ih ostavljam da rade na okolnom cveću. Posećujem farmerske pijace i odajem se svojoj staroj strasti - jahanju konja – 30km skoro svake nedelje (još analgetika) i nastavljam sa pakovanjem meda.
 |
 |
Ako nas sreća posluži, imaćemo dobrih toplih šest nedelja kasnog letnjeg sunca, vrijesak će precvetati i pčele su spremne da se prebace kući. Još jedno ustajanje u zoru da bi se došlo do košnica pre nego što pčele počnu da lete, kako bi mogle da se zatvore. Tu je uvek neka pčela koja već radi i ako se ne zakače za spoljni zid košnice (kao akrobate koji hodaju po krilu aviona) ostaju iza, hladne, gladne i bez kuće. To mi se zaista ne dopada!
Moje male zbunjene pčele su natrag kod kuće u svom pčelinjaku i ceo ciklus počinje ponovo kada počnem da tretiram pčelinja društva Bajvarolom i pripremam se da ih hranim šećernim sirupom, uveravajući se da je sve spremno za dolazeću zimu.
Veoma lepljiv posao sečenja i presovanja mednog saća je poslednji posao dobijanja meda. Ovo je najteži od svih poslova, ali gust taman med je vredan toga.
Godine nisu bez nezgoda, dobila sam jednom ubod u nos i nedelju dana izgledala kao čudovište sa meseca, a jednom mi se medna kanta prosula! Bila sam u bolnici od anafilaktičnog šoka, zbog loše košnice, sada sa promenjenom maticom, sa divnom malom superpčelom, i čak sam (slučajno) jednom napila pčele fermentisanim mednim sirupom!!
Sada je godina na kraju i medna prostorija je čista i uredna, svi lepljivi ostaci su oprani a medišta i rezervna plodišta opaljena plamenikom i tretirana sredstvom za zaštitu.
Zima je ponovo.
Vreme za pčelare da pričaju priče! (o pčelama, naravno).
Rusty Wise (rođena Terzić) (Autor knjiga o pčeli Belindi)
Prevod: Oliver Mihajlović, Predrag Cvetković
O Autoru
Iako sam rođena u
Velikoj Britaniji, moji roditelji su poreklom iz Jugoslavije. Krštena sam kao
Vera Terzić i moja porodica su bili hrvatski Srbi koji su živeli u Lici, blizu
Gračca.
Pčelarstvo (prava slovenska razonoda) mora da mi je u krvi. Održavam 10 košnica
i med prodajem lokalno. To je divan način da provodim svoje vreme, a konačan
rezultat je divna tegla meda koju moji kupci vole.
WBC - Tradicionalni tip košnice u Engleskoj sa telima piramidalnog oblika. Dobila ime po svom konstruktoru - William Broughton Carr