V. Britanija
PČELARSKA PRIČA
Prvi deo
|
U Britaniji je sada zima, mirno vreme za pčelare i pčele. Prostorija za vrcanje je čista i uredna i svi lepljivi ostaci odavno oprani, a medišta i rezervna plodišta opaljena plamenikom i tretirana sredstvom za zaštitu. Vreme za pčelare da pričaju priče! U kasno leto tretirala sam pčele Bajvarolom protiv varoe, uklonila trake šest nedelja kasnije i dobro ih utoplila za veliki mraz... One su od tada izletale skoro svakog dana, a blaga jesen, zahvaljujući globalnom zagrevanju, uzrokovala je da brinem da li će imati dovoljno zaliha da im ostane za zimu, umesto da li će preživeti hladnoću. I proleće ovih dana dolazi ranije, početkom marta pčele su napolju, posećuju cvetove krokusa i iva i konačno nova pčelarska godina počinje. Živim u oblasti koja se zove Dolina Jork na severu Engleske, veoma široka dolina, ograničena visokim Peninima na zapadu, Poljima Severnog Jorka na severu i istorijskim gradom Jorkom na jugoistoku. Zemlja bogata glečerskim talozima, izvanredna za poljoprivredu. |
 |
|
Glavna kultura koju gaje lokalni poljoprivrednici je uljana repica i kada ona u aprilu – maju cveta, vazduh je težak od njenog mirisa, možete skoro osetiti ukus nektara u povetarcu. Ja to volim; pčele to vole – oni koji pate od polenske kijavice to mrze. Sve treba da bude spremno za ranu mednu pašu, jer kad ona počne – ona zaista počne! Košnice mogu da se natovare na prikolicu i odvezu u polja, ali u mom slučaju, usevi su baš sa druge strane ograde i moje pčele lete! |
 |
O, kako one LETE!
Odmah stavljam dva ili tri medišna nastavka i kada se najniži napuni, uklanjam ga, vrcam med i ponovo stavljam na vrh.
Ovo treba da se radi svakih nedelju dana pošto med kristališe vrlo brzo i onda se može ukloniti samo pomoću zagrevanja ili uz pomoć pčela. Repica nastavlja da cveta skoro dva meseca i na kraju tog perioda, većina pčelara takođe mrzi pašu, dok uzimaju med i analgetike, i trljaju bolne ruke i leđa!
U dobroj godini, prinos meda može biti ogroman, ali tu je cena koju treba platiti. Pčele toliko mnogo vole ovo žuto cveće da će leteti preko deteline i drugih biljaka da dospeju do njega, dakle nedovoljno je divnog meda od ostalih biljaka, osim ako su košnice postavljene na dobroj udaljenosti od područja gajenja repice.
Kada cvetovi repice počnu da nestaju uvek sam primećivala promenu u temperamentu pčela. Moji omiljeni, tihi, vredni mali insekti postaju ljuta mala čudovišta, koja zuje upozoravajuće ako ih samo pogledam iz blizine. "Pametan" pčelar ih tada ostavlja na miru na oko nedelju dana, dok se ne smire i pronađu drugo cveće koje će posećivati.
 |
Maj i jun je vreme rojenja, i bez obzira koliko sam pažljiva, uvek je tu jedan matičnjak koji sam propustila – gde se sakrio?? Veliko mi je zadovoljstvo da uhvatim roj i stavim ga u košnicu; za samo jedan sat imam još jedno društvo, i to se može desiti nekoliko puta u sezoni... divno! |
 |
Pčele nastavljaju da posećuju cvetove u poljima i baštama dok se ja vredno pripremam za pašu vrijeska. Novi medišni ramovi treba da se naprave sa satnim osnovama koje nisu ožičane, najmanje dva medišta za svaku košnicu; ja još uvek centrifugiram med i stavljam ga u posude ili tegle da bude spreman za prodaju. |
|
Ljudi dolaze na moja vrata, veliki deo njih su turisti koji provode vikend u Jorkširu, pokušavam da provedem malo vremena sa njima pričajući im o pčelama dok im prodajem proizvode sa mog malog pčelinjaka. |
 |