Home

Savetovanja, inicijative...

Civrić Bogdan

Predlog mera za razvoj pčelarstva u Srbiji

U udruženju pčelara "Čačanska pčela" kome pripadam, na nekoliko sastanaka u novembru i decembru protekle (2006) godine vodila se rasprava o problemu plasmana pčelinjih proizvoda. Ako se pogledaju izveštaji pčelarskih udruženja štampani u časopisu "Pčelar" videćemo da je to tema širom Srbije. Neorganizovan otkup, niske cene otkupa, niska kupovna moć građana, i još niži nivo potrošnje, i veliki troškovi proizvodnje u mnogome doprinose problemu plasmana pčelinjih proizvoda.

Razmišljajuci o tome, ja sam neka saznanja iz "Pčelara" br. 11 i 12 doveo u vezu sa našom izbornom kampanjom. Ta svoja razmišljanja izneo sam na godišnjij skupštini i pretočio u konkretan predlog.
Većina kolega smatra potrebnim da ta moja razmišljanja i predlog predočim "Klubu pčelara Kragujevac" što sam učinio i dobio podršku, a i Vama, pa to ovom prilikom činim. Ova moja razmišljanja nameravam predočiti i još nekim udruženjima a realizacija i dogovori su u toku.

Poznati naučnici su pre nekoliko decenija upozoravali da ćemo umesto bujnih proleća punih cvetnica - behara, koji razgaljuju srce i dušu, izazivaju optimizam i životne radosti, dočekati "kobne dane"i "gluva proleća" bez oprašivača. Zagađivanjem prirode i sve većom upotrebom pesticida rapidno se smanjuje broj insekata, a pogotovu divljih pčela, kao oprašivaca. Mi pčelari u saradnji sa voćarima, zatvaranjem košnica spašavamo pčelinja društva od trovanja, a eventualna oštećenja, odgovarajućim merama saniramo.

Proces oprašivaja sve više se prenosi na gajene medonosne pčele. Rod biljaka bez insekata kao oprašivača umanjuje se od 40 do 90%. Uočavajući rapidno smanjenje insekata kao oprašivača, a posebno divljih pčela naučnici Engleske, Nemacke i Holandije uključujući 56 saradnika iz 26 zemalja izradili su studiju pod upozoravajućim imenom: "Alarm". Vrednost tog Evropskog projekta staje oko 16 miliona evra. U tom a i u drugim sličnim projektima se ističe da je doprinos pčelinje zajednice od 1 100 do 1 200 evra. Od toga samo 100 do 120 evra pripada pčelaru u vidu pčelinjih proizvoda, a preko 1 000 evra je doprinos društvenoj zajednici. Od tih 1 000 evra trebalo bi društvo da odvoji 10% odnosno 100 evra za unapređenje pčelarstva, od čega jedan deo pčelarima po košnici. Postavlja se pitanje da li je to prava mera. Ako se u pomenutoj izbornoj kampanji za obrađen hektar zemlje obećava 100 evra a po kravi 10 000 dinara u ravničarskim a po 15 000 dinara u planinskim predelima, onda bi iznos od 100 evra po košnici za pčelarstvo bio minimum. Evo zbog čega. Poljoprivrednom proizvodaču ma koje kulture pripada preko 50% vrednosti te kulture. Konkretno: proizvođači mleka u otkupu dobijaju po 17 do 18 dinara po litru i 3 do 4 dinara premije što iznosi preko 20 dinara a potrošač ga plaća od 35 do 40 din. Dakle, vlasnik krave dobije preko 50% vrednosti mleka. Treba imati u vidu da ako se po kravi dobije 5000 do 7000 litara mleka godišnje onda vlasnik krave za premije od po 3 do 4 din./lit. mleka dobije preko 20 000 dinara od društva što iznosi 250 evra po kravi.
Zna se po onoj narodnoj "obećanje ludom radovanje". Ali posle ovih izbora dolaze sledeći, pa se obećanja moraju bar delimično ispuniti da bi se zadržala vlast.

Pčelari se sa svojim problemima i zahtevima nisu nametnuli u prethodnoj izbornoj kampanji. No obzirom da će se budžet donositi, u najboljem slučaju krajem marta ima vremena da "SPOS" preko Ministarstva za poljoprivredu i poslaničkih grupa lobira, da zahtevi pčelara nađu odgovarajuće mesto u budžetu Republike Srbije za 2007 godinu.

Mi ne smemo biti zadovoljni sa stimulacijom u vidu regresa za nabavku opreme, šećera, lekova, goriva za seobe i tome slično. To je vec viđeno. Tako nije dobro, niti bi dalo neke naročite rezultate. Mi pčelari tražimo samo 10% od onoga što pčelinje društvo doprinosi zajednici, a to je 100 evra. Dvadeset pet (25) evra bi dobijao pčelar - član SPOS-a po jednom pčelinjem društvu a ostatak do 100 evra bi išlo na ranije pomenute subvencije i formiranje odgovarajućih institucija; Pčelarski Institut, Centar ili Institut Apiterapije i Pčelarsku Zadrugu - Pčelarski Kombinat na nivou Republke. To je realan maksimum kom treba težiti. Na 400.000 pčelinjih društava, koliko ih otprilike ima u Srbiji, to bi iznosilo 40 miliona evra. Ako bi budžet za poljoprivredu iznosio milijardu evra, kako neki obećavaju, onda bi to bilo samo 4 posto tog budžeta.

Šta bi moglo da se desi ako ne naiđemo na potrebno raumevanje, na novčanu podršku i stimulaciju? Pošto zemlje u okruženju imaju razvijenije pčelarstvo (imam u vidu Bugarsku, Rumuniju, Mađarsku, Italiju, Sloveniju pa i Hrvatsku) i podsticajna sredstva po pčelinjem društvu u uslovima slobodne razmene i trgovine (po sporazumu u Bukureštu) naši pčelari ne bi izdržali konkurenciju. Okolne zemlje bi preplavile naše tržište pčelinjim proizvodima, prigušile naše pčelarstvo pa bi kasnije povećale cene. Da, došli bi oni sa pčelinjim proizvodima, ali ne bi i sa pčelama kao oprašivačma. Tada bi naša biljna proizvodnja bila osetno smanjena.
No, ako bi dobili podsticajna sredstva u iznosima koje sam naveo, onda bi se za godinu-dve po raznim osnovama ta sredstva višestruko vratila društvu.
Prvo, osetno bi se povecao broj pcelara posebno profesionalaca. Kod njih bi našlo posao najmanje 1.000 radnika. Značajno bi se povećao broj pčelinjih društava, odnosno oprašivača, što bi doprinelo povećanju biljne proizvodnje a samim tim i proizvodnje životinjskog porekla. To bi dalo podsticaj odgovarajućoj prerađivačkoj industriji.
Drugo, imali bi znatno povećanje svih pčelinjih proizvoda uz dosta niže cene pristupačnije stanovništvu, a veće količine bi preostale za izvoz. Povećana potrošnja pčelinjih proizvoda doprinela bi poboljšanju kvaliteta života naših građana. Med i drugi pčelinji proizvodi bi se koristili i kao hrana, gde bi pri svakodnevoj upotrebi do 25 grama povećala intelektualna i fizička efikasnost od 5 do 10% čime bi se povećala produktivnost rada-odnosno društveni proivod u visini od 40 miliona evra.
Treće, osetnijim konzumiranjem pčelinjih proizvoda umnogome bi se smanjila upotreba sve manje efikasnijih antibiotika i ostalih lekova pri lečenju. Alternativna medecina na bazi pčelinjih proizvoda uštedela bi na desetine miliona evra u fondovima za zdravstvo.

Da bi u ovome uspeli i obezbedili neprekidno unapređenje našeg pčelarstva, potrebno je da imamo Pčelarski Institut i Institut Apiterapije.

 Trebalo bi uz pomoć poznatog pčelarskog stručnjaka, i u svetu priznatog prof.dr.Jovana Kulinčevića da osnujemo navedene instutucije. Projekat osnivanja i rada ovih instituta po sadašnjim zakonima finansiralo bi Ministarstvo nauke u toku prve 3 godine. Kasnije bi Ministarstvo Nauke finansiralo odgovarajuće naučne projekte. Bez tih Instituta mi bi uvek čekali naučna saznanja Instituta okolnih zemalja a naše pčelarstvo ne bi napredovalo i bilo bi zavisno od drugih.

Alaternativna Medicina - lečenje pčelinjim proizvodima - Apiterapija ima kočničara kod trgovaca raznih vrsta farmaceutske industrije pa i ponekih lekara. Mi i danas imamo u privatnim apotekama i prodavnicama "zdrave hrane" preparate na bazi pčelijih proizvoda, ali je pitanje koliko su oni standardizovani i naučno verifikovani. Setimo se stava poznatog borca alternativne medicine - lečenje biljem i pčelinjim proizvodima izrečen pre 30-40 godnia akademika Dr. Jovana Tucakova "Ljudsko zdravlje ne sme biti prepušteno trgovini, nesavesnim trgovcima, raznim nakupcima i prerađjivačima pčelinjih proizvoda u kojima cesto svega ima samo čistih pčelinjih proizvoda malo ili skoro ni malo".

Da bi se sve te prepreke prevazišle treba nam Institut Apiterapije - centar - ili barem Udruženje Apiterapeuta.
Svaki veci Dom Zdravlja, Medicinski Centar trebao bi u buducnosti da ima lekara alternativne medicine - apiterapeuta. Zato je potrebno da se na medicinskim fakultetima uvede predmet apiterapije i postdiplomske studije iz apiterapije.
 

Pčelarski kombinat ili zadruga bi bila instuitucija pčelarskih udruženja i SPOS.a. On bi pčelarima obezbeđivao standardne pribore i opremu. Vodio bi marketinšku politiku, otkup, preradu i plasman pčelinjih proizvoda.

Sadašnji organi SPOSa i urednik caspisa PCELAR su veoma aktivni i poboljšali su informisanost pcelara kao i položaj pcelarstva kod nas. Ovi napred izneti stavovi treba da ih podtstaknu da radikalnije nastupaju prema Mministarstvu poljoprivrede i društva u celini u cilju stalnog unapređivanja pčelarstva kod nas na dobrobit svih građana Srbije.

Civrić Bogdan ul. Vere Vujičić br.4 Čačak tel. 032/262-588
U Cacku 14. 02. 2007god.

Napomena urednika: iz originalnog teksta urednik je izostavio dva pasusa za koje je smatrao da nisu u skladu sa uređivačkim kriterijumima ovog sajta.