Predrag Cvetković
Medonosno bilje trsteničkog kraja i mogućnosti poboljšavanja pčelinje paše
Uvod
Da bismo uspešno
pčelarili, pored tehnologije pčelarenja neophodno je da poznajemo medonosne
biljke i odlike pčelinjih paša. Tako ćemo pčelinje paše moći bolje
da iskoristimo, seobom košnica ili setvom i sadnjom medonosnog bilja.
Ovim radom želimo da opišemo pčelinju pašu
u trsteničkom kraju i predložimo načine za njeno poboljšanje. Neki od
rezultata tog
poboljšanja mogu biti:
- Otklanjanje bespašnih perioda i stvaranje
makar slabijih podsticajnih paša
- Jačanje polenske paše
- Jačanje svih podsticajnih paša
- Jačanje druge po važnosti paše i njeno
pretvaranje u drugu glavnu pašu
- Stvaranje nove glavne paše.
Poboljšavanje pčelinje paše je težak i
obiman zadatak koji se ne može sprovesti za kratko vreme. Sađenje medonosnog
drveća daje rezultate tek posle nekoliko godina, a setva medonosnog bilja
zahteva veliko angažovanje ljudskog rada, sredstava i obradivog zemljišta. I
pored teškoća, ne smeju se potcenjivati mogući efekti takvih akcija. Dovoljno je
potsetiti da pre 100 ili 150 godina u našim krajevima uopšte nije bilo bagrema a danas je to glavna pčelinja paša. Setva medonosnog bilja samo radi pčelinje
paše najčešće nije ekonomična, pa treba iskoristiti bar još nešto: zrno
(seme), silos - masu,
seno, zelenišno đubrivo i drugo. Poboljšavanje paše je posebno važno u uslovima
prenaseljenosti košnicama i može znatno doprineti da pčelinja društva budu jača
a pčelarenje ekonomičnije.
1. Potrebe pčelinjih društava za medom i
cvetnim prahom
Potrebe za medom
Jedno društvo srednje snage potroši
godišnje do oko 80-100kg meda. Pčele ga koriste za sopstvenu ishranu i za
odgajivanje legla. Da bi pčelarenje bilo rentabilno, potrebno je da unesu i
višak meda za vrcanje. Ako postoji samo jedna glavna paša, pčele na njoj moraju
da obezbede rezerve meda za zimu, bespašne periode i med za vrcanje. Ukoliko to
nije moguće, potrebno je seliti na druge paše ili vršiti dopunsko prihranjivanje šećernim sirupom.
Potrebe za cvetnim prahom
Cvetni prah je praktično nezamenljiv za odgajanje
legla. Jedno pčelinje društvo godišnje potroši oko 20-40kg cvetnog praha. Za
izvođenje 1kg mladih pčela (približno 10.000 pčela) potrebno je oko 2,5-3kg meda
i oko 0,9-1,5kg cvetnog praha. S obzirom da u jednoj ćeliji ima do 18 obnožica,
ukupno 140-180mg polena, jedna ćelija polena je u proseku potrebna za razvoj
jedne pčele. Tako naprimer, za odgajanje 5 ramova legla potrebno je 5 ramova sa
cvetnim prahom, iste površine kao i leglo. Da nije tekućeg unosa, u pčelinjem
društvu bi se teško našlo toliko ramova sa prahom.
Jedan LR ram 3/4
napunjen polenom sa obe strane ima oko 840g polena, a 3/4
napunjen DB ram oko 1100-1200g. Potrošnja polena po mesecima zavisi od količine
legla u košnici. U proseku, može da iznosi: u febuaru 0,5-1kg, martu 2-3kg,
aprilu 4kg itd. Pojednostavljeno, može se reći da koliko mladih pčela (u
kilogramima) jedno društvo odgaji, toliko kilograma cvetnog praha mora da
potroši.
Pčelari često olako shvataju rezerve
polena i košnici, misleći da je med najvažniji i da polena uvek ima. I u
krajevima gde ima dosta polena, dešava se da u toku kišnih i hladnih dana jaka
društva potroše sve rezerve. Idealno bi bilo da u jesen u košnici bude 2-3kg
polena, a to je 4-5 dobro ispunjenih LR ramova ili 3-4 DB rama. Sa takvom
rezervom omogućen je izuzetan razvoj legla u rano proleće, a to je želja svakog
pčelara.
2. Medonosne biljke trsteničkog kraja
1) Najraniju pčelinju pašu kod nas čine
leska, dren, vrba iva, visibaba, kukurek i šafran, obično u toku februara ili
marta, nekad i ranije.
Leska daje samo polen, visokog kvaliteta.
Jedan žbun leske srednje veličine daje do 50-60g polena. Dren daje polen
i nektar, kao i visibaba i kukurek. Vrba iva je najmedonosnija rana prolećna
biljka i daje 50-100kg meda o hektaru i mnogo polena.
Biljaka koje čine ovu pašu, kod nas nema
dovoljno za postojeći broj košnica. U ovo doba potrebe pčelinjih društava za
unosom cvetnog praha su veće nego za unosom nektara, jer su zalihe praha pri
kraju a meda obično ima dovoljno.
2) Biljke koje cvetaju u martu a
nastavljaju cvetanje u voćnoj paši. To su jagorčevina, divlji zumbul, ljubičice,
a od drveća jova, i one daju uglavnom polen. Mala mrtva kopriva, korovska
biljka po njivama, daje dosta nektara i polena, kao i čestoslovica i podbel. Od
drveća, javor, dren, vrba iva i žalosna vrba daju nektar i polen.
Ni ovih biljaka na našem području nema
dovoljno.
3) Biljke koje čine voćnu pašu i druge
koje cvetaju u vreme voćne paše.
Najranije cvetaju kajsije, obično krajem
marta, pa dženerike. Daju do 40 kg/ha
meda i puno polena.
Trešnje cvetaju nešto kasnije i vrlo su
medonosne, a takođe i breskve i višnje. Sve šljive nisu podjednako medonosne i
privlačne za pčele ali ih u našem kraju ima mnogo. Jabuka je vrlo medonosna i
dobro zastupljena.
Voćke u proseku daju 20-40 kg/ha meda i oko 5-10
kg/ha
polena. Od najvećeg značaja za pčele su dženerika, trešnja, šljiva i jabuka.
Od drveća i žbunja u to vreme cvetaju
trnjine, divlji kesten, razno ukrasno šiblje, topole i breze. Najmedonosnije su vrbe,
koje daju do 100 kg/ha meda
i puno cvetnog praha. Ponegde se gaji perko (kupusna uljana repica), koji
odlično medi i daje mnogo nektara i polena (do 100
kg/ha).
Biljaka iz ove grupe u celini ima dovoljno
za podsticajnu pašu. Radi što boljeg razvoja društava dobro bi bilo da ih je
još više, pogotovu onih najranijih - kajsije i dženerike.
4) Biljke koje cvetaju između voćne
i bagremove paše.
To su dunja, mušmula, divlji kesten, glog,
crni i beli jasen, breza, hrast, orah, dud. Klen i uopšte javori su vrlo
medonosni i daju preko 200 kg/ha
meda ali ih nema mnogo. Od zeljastih biljaka odlično mede mrtva kopriva i
livadska žalfija. Počinju da cvetaju i divlje ruže, deteline, gavez, ljutić.
Biljke iz ove grupe u našem kraju su
nedovoljno rasprostranjene pa često nastaje skoro pravi bespašni period.
5) Bagremova paša
Bagrema kod nas ima skoro svuda. Daje od
300 do 1000 kg/ha meda,
zavsno od uzrasta i uslova medenja. Zbog velike rasprostranjenosti i odličnog
medenja, predstavlja glavnu pčelinju pašu koja retko podbacuje.
Površine pod bagremom zadovoljavaju
potrebe pčelinjih društava a omogućavaju i dosta meda za vrcanje.
U to vreme počinju da cvetaju i bela
detelina i pitoma malina.
6) Biljke koje cvetaju posle bagremove
paše
Tu spadaju bela detelina, smilja i druge
deteline, seruša, majčina dušica, crni slez, a od žbunja bagremac, kupina,
divlja ruža, razno ukrasno šiblje. Divlje kupine daju 25-40 kg/ha meda a pitome do 200
kg/ha.
Od drveća, cveta gledičija, zatim lipa, kiselo drvo.
Sve te zeljaste i drvenaste biljke su vrlo
medonosne ali ih nema na većim površinama, osim na nekim užim lokalitetima, gde
mogu da daju i med za vrcanje. Zajedno sa biljkama koje cvetaju kasnije, one
čine livadsku pašu.
7) Biljke letnje paše koje cvetaju krajem
juna, u julu, sve do avgusta.
Najznačajnije su kokotac, palamida, razni
drugi korovi, majčina dušica, vranilova trava, beli bosiljak, deteline. Od
gajenih biljaka medonosne su tikve, lubenice, krastavci, suncokret, a kukuruz
daje samo polenov prah.
Od drveća cveta samo ono u parkovima -
katalpa, kelrajterija, sofora i evodija.
Biljaka ove paše nema dovoljno, osim
pojedinih godina na nekim lokalitetima kada daju livadsku pašu. U slučaju suše,
u to doba obično vlada bespašni period.
8) Biljke jesenje paše (avgust, septembar,
oktobar)
Od zeljastih biljaka cvetaju deteline,
nana, vodopija, beli bosiljak (vrlo malo ga ima), razno baštensko cveće, posebno astra i zlatnica.
Od žbunja cveta ukrasno šiblje, posebno je medonosan biserak ali je vrlo retko
zastupljen.
Bilje koje čine ovu pašu su malo
rasprostranjene. Za pčele je u to doba najznačajnija polenska paša zbog pripreme
za prezimljavanje.
9) Biljke koje daju medljiku
Od tih biljaka, kod nas je najviše hrasta
koji može dati 300-400 kg/ha
medljike, a mnogo manje je bora, koji po literaturi daje do 500
kg/ha
ali koji u našim krajevima praktično nikada ne medi. Medljiku povremeno daje i
drugo drveće, pa i voćke, ali su te količine skoro zanemarljive. Jela i smreka
nema u površinama pod šumama kod nas, ali se češće opaža pojava medljike na
izdvojenim stablima početkom leta.
Pogodni uslovi da bi se javila medljika su da jesen bude topla, zima blaga (da
biljne vaši uspešno prezime), zatim da proleće i početak leta budu kišoviti a leto
da bude sa visokim temperaturama i bez padavina.
3. Mogućnosti poboljšanja pčelinje paše
1) Setva poljoprivrednih medonosnih kultura i
sađenje medonosnog drveća i žbunja u voćnjacima.
Naročito se preporučuju perko i uljana
repica, bela i crvena detelina, smiljka, facelija i suncokret. Takođe i heljda i
slačica, koje imaju vrlo kratku vegetaciju. Od lekovitih biljaka se mogu gajiti:
nana, žalfija, timijan, origano, beli slez, valerijana. Posebno je medonosan
borač.
Treba saditi sve voćke, a posebno trešnje,
jabuke, kajsije, dunje i višnje, a od žbunastih: maline, kupine, ribizle i
lesku. Pitomi kesten bi mogao da uspeva u našem kraju, tamo gde je zemljište
humusno, duboko i bez krečnjaka.
2) Sadnja medonosnog drveća i
žbunja u zaštitinim pojasevima, pored puteva, vodosnabdevališta, u naseljenim
mestima, na neiskorišćenim zemljištima, u šumama.
Posebno se preporučuju za sađenje: dren,
leska, vrba iva, žalosna vrba, dženerika, glog, divlja trešnja i jabuka, bagrem,
gledičija, sofora, evodija, biserak, divlji i pitomi kesten, srebrnolisni javor,
klen, lipa, katalpa, kelrajterija, sirijska ruža, jarebika, bagremac, jasen,
trnjina, crnjuša i td.
Od zeljastih se preporučuju: kokotac,
lisičji rep, livadska žalfija, pitoma žalfija, visibaba, šafran, astra, cigansko
perje.
3) Poboljšavanje prirodnih livada
podsejavanjem trava i đubrenjem
Za podsejavanje su najpogodnije: bela
detelina, smiljka, livadska žalfija, maslačak i seruša.
Lučenje nektara se najviše povećava
dodavanjem fosforno-kalijumovih đubriva (do 90% povećanje), a azotnim do 18%.
4) Uključivanje medonosnih biljaka
u jednogodišnje i višegodišnje kulture za ishranu stoke (gajenje sa drugim
kulturama)
Najpogodnije je kukuruz sejati sa
suncokretom za silažu i zelenu hranu, esparzetu i deteline, faceliju i deteline,
kukuruz sa jednogodišnjim kokotcem, kokotac i deteline.
5) Setva medonosnih biljaka na
neiskorišćenom zemljištu, među voćem i za zelenišno đubrivo
U voćnjaku se mogu sejati borač, facelija
i kokotac. Kokotac je pogodan za zemljište koje se uvodi u kulturu jer ga
obogaćuje azotom. Za zelenišno đubrivo su najpogodnije facelija, heljda, slačica
i kokotac.
6) Produženje cvetanja putem setve
u više rokova, setve pre zime i košenjem u više navrata.
To posebno važi za faceliju, slačicu,
heljdu, belu detelinu i kokotac.
7) Setva posle žetve pšenice ili
pod pokrovom neke biljke za stočnu hranu ili zelenišno đubrivo
Za setvu posle žetve pšenice, ječma,
vađenja krompira i drugog povrća najpogodnije su heljda, facelija, slačica i
perko.
8) Selekcija medonosnog bilja koje
u određenom području daje najviše nektara i najduže cveta i td.
Sađenjem mađarskog bagrema koji cveta
posle cvetanja domaćeg bagrema produžava se bagremova paša.
Biranjem krupnijeg semena dobijamo biljke
koje više mede. Naprimer facelija iz krupnjeg semena daje do 30% više meda u
odnosu na onu iz sitnog.
9) Bolje agrotehničke mere
Primenom boljih agrotehničkih mera
povećava se medonosnost gajenih biljaka.
4. Poboljšavanje pčelinje paše po
kalendaru cvetanja
Dajemo predlog za poboljšavanje pčelinje
paše setvom i sađenjem biljaka navedenim po kalendaru cvetanja
februar / mart
Leska, dren, vrba iva, vidibaba, šafran,
crnjuša
mart /
april
Žalosna vrba, bela vrba, kajsija,
dženerika, srebrnolisni javor, jova, japanska dunja, crnjuša
april
Trešnja, jabuka i drugo voće, perko, bela
vrba, javor, jasen, trnjina, ribizle, divlji kesten
maj
Bagrem i kasni (mađarski) bagrem, malina,
bagremac, glog, dunja, mušmula, facelija, livadska žalfija
jun /
jul
Bagremac, gledičija, lipa, pitomi kesten,
katalpa, biserak, sofora, evodija, kelrajterija, kupina.
Od zeljastog bilja: deteline, facelija,
seruša, kokotac, slačica, heljda, razno lekovito bilje, suncokret, cigansko
perje, lisičji rep.
avgust
/ septembar /
oktobar
Facelija, slačica, heljda, deteline,
suncokret, borač, biserak, astra, sirijska ruža.
5. Zaključak
1) Pčelinjim društvima treba
obezbediti dovoljno meda i cvetnog praha i ne dozvoliti da u tome oskudevaju.
Ukoliko u okolini postoji dobra nektarska i polenska paša tokom cele godine,
pčelinja društva će se sama snabdeti. Ukoliko ne postoji, potrebno ih je seliti
na druge paše i raditi na poboljšanju paše u okolini baznog pčelinjaka ili ih
prihranjivati. U slučaju nedovoljne paše, neophodno je prihranjivanje šećernim
sirupom i davanje sačuvanih rezervi meda i polena iz prethodnih bogatijih paša.
2) Pčelari treba da dobro upoznaju
medonosno bilje i pčelinje paše svog kraja i da tim uslovima prilagode način
pčelarenja. Takođe, na osnovu toga treba da odluče koje pčelinje paše bi trebalo
poboljšati setvom i sadnjom medononsog bilja.
3) Pčelarima se preporučuje da
koriste sve navedene mogućnosti za poboljšavanje pčelinje paše. Posebno je
značajno da udruženi pčelari i Društvo pčelara stalno i organizovano rade na
poboljšavanju pčelinje paše. Sa Šumskom sekcijom i Savezom gorana bi trebalo da
se udruže u pošumljavanju neiskorišćenih površina i šumskog zemljišta, a sa
poljoprivrednim proizvođačima i zadrugama u vezi setve lekovitog, industrijskog
i krmnog medonosnog bilja.
4) Pčelarima koji imaju obradivo
zemljište i mašine za obradu zemlje, može se preporučiti setva medonosnih
lekovitih, industrijskih i krmnih biljaka, koja može dati dobre komenrcijalne
efekte i istovremeno biti značajna pčelinja paša.
5) Radi dobre podsticajne paše od
neke biljke, za svaku košnicu na pčelinjaku u okolini treba da bude bar 2-3
stabla te biljke ili 1-2 ara neke zeljaste medonosne biljke. Radi dobijanja meda
za vrcanje, taj odnos treba da bude mnogo veći.
6) Može se preporučiti proizvodnja
semena i sadnica medonosnog bilja u komercijalne svrhe, što takođe utiče na
poboljšavanje pčelinje paše.
Literatura:
1. Taranov i drugi autori "Učebnik
pčelovoda", Moskva 1973.
2. Poliščuk, Pilipenko "Pčelovodstvo",
priručnik, KIjev 1990.
----------------------------
Rad je objavljen u "Zborniku
radova iz pčelarstva", priredilo Društva pčelara opštine Trstenik (kasniji naziv
DP "Sreten Adžić", Trstenik 1997. Delimično je izmenjen.