Pismo pčelara
Filipa Čendlera uredniku časopisa "The Beekeepers Quarterly"
objavljeno u
broju 94 (Dec. 2008)
Dragi Pčelaru
Nedavno sam razaslao upozorenje u
vezi moguće kontaminacije šećerne repe (koju u prerađenom obliku
mnogo pčelara primenjuje za prihranjivanje svojih pčela) imidaklopridom. Pošto je to izazvalo neke
diskusije, mislio sam da ćete možda želeti da čujete neke nove činjenice
koje sam otkrio dok sam proveravao originalnu priču.
1. Imidakloprid je pesticid iz grupe
neonikotinoida (tj. sličan nikotinu po hemijskoj strukturi) sada se
rutinski koristi da se njime obavije seme šećerne repe - skoro dve godine u
Britaniji i znatno duže u SAD i u drugim zemljama.
2. Imidakloprid je sistemični
insekticid, što znači da on prodire u svaku ćeliju biljke, čak iako se samo
koristi za tretman semena (da seme bude pokriveno njime, prim. prev.). To znači da ĆE BITI prisutan u šećeru, pošto
prerada repe ne utiče na to.
3. Imidakloprid je snažan
neurotoksin, otrovan za pčele u tako malim dozama kao što je 5 delova
na milijardu, i ima ozbiljne posledice koje su nešto ispod smrtonosnih -
uključujući gubitak orijentacije - u mnogo manjim dozama. Da to postavim u
kontekst, ako uzmete HILJADU TONA sirupa 1:1 napravljenog od šećera iz
šećerne repe i u to dodate samo JEDNU KAFENU KAŠIČICU imidakloprida,
imaćete smesu koja može da ubija pčele. Molim Vas pročitajte ovu zadnju
rečenicu ponovo i razmislite o njoj.
4. Imidaklprid je otporan u biljnim
ćelijama i u zemljištu (vreme poluraspada u prisustvu vazduha je preko 997
dana), gde ubija SVE insekte - uključujući korisne - i akumulira se, sezonu
po sezonu, dok ne dostigne "stabilni" nivo za koji neki autoriteti
smatraju da je nekih 10 delova na milijardu. Takođe, on će verovatno
da zatruje podzemnu vodu.
5. Američka agencija za zaštitu
životne sredine je odobrila dozvoljene nivoe imidakloprida u šećernoj repi
od 0.05 delova na milion, što je najmanje DESET PUTA veće od dovoljne
smrtne doza za pčele.
Da li i dalje mislite da je sigurno hraniti pčele
sirupom sa šećerom od šećerne repe?
I gde je Britansko udruženje pčelara
u svemu tome? Koje još uvek uzima novac od Bajera za uzvrat odobravajući neke od njihovih
pesticida. (do sada ne i neonikotinoida) kao "prijateljske za pčele". Da li je
BBKA (Britansko udruženje pčelara) izašlo sa izjavom osude korišćenja
imidakloprida, ili blisko povezanog klotianidina, koji je ubio blizu pola
miliona košnica u Nemačkoj u maju ove godine (2008. prim. prev.). Da li je
ikada izjavilo podršku pozivu nemačkih i francuskih pčelara za
zabranu neonikotinoida? Da li je BBKA ikada kritikovao BILO KOJI od
Bajerovih proizvoda? Sve što sam video je serija polovičnih mlitavih
izjava koji čuvaju
postojeće stanje.
Ipak, molim Vas nemojte da mislite
da sam ja protiv BBKA. Ja želim da BBKA bude jedno jako borbeno telo u ime pčela i
pčelara, a ne igračka Bajerove službe za marketing. Ona bi trebalo da bude
slobodna i nezavisna od svih komercijalnih interesa i trebalo bi da
predstavlja pčelare, NE hemijske korporacije koje nemaju drugi interes
za zdravlje pčela osim profita koji mogu da ostvare prodajući lekove kao što
je Bajvarol (koji je na kraju, kroz selekciju krpelja otpornih na
piretroide, problem sa varoom učinio gorim.
Apelujem na
pčelare da preko svojih lokalnih ogranaka utiču na BBKA da odbaci svoje
nemo prihvatanje "keš za hemikalije" od Bajera, Singenta ili bilo koje
druge kompanije, i da traže da se sačini jasna izjava koja podržava
organsku poljoprivredu, koja je jedina sigurna opcija za pčele.
Filip Čendler
www.biobees.com
Primedba autora:
1 Činjenice o imidaklopridu iznete u
ovoj poruci su bile proverene od strane mikrobiologa.
2. Dokumenat o
imidaklopridu možete pročitati na sajtu
http://www.epa.gov/EPA-PEST/1998/September/Day-18/p25085.htm
Preveo: Predrag Cvetković
Napomena prevodioca: zadržano je
isto formatiranje teksta (velika slova i dr.) kao u originalnom članku.