[Škola pčelarstva za početnike]
Predrag Cvetković
Pčelinja zajednica
Pčelinju zajednicu čine matica, pčele radilice i trutovi. U
zavisnosti od doba godine i njen sastav se menja. Krajem proleća i u leto
je najbrojnija, a na izmaku zime najmanja. U proleće i u leto okuplja
maticu, trutove i radilice, a u jesen i zimu, u normalnom društvu, po pravilu,
nema trutova, da bi se u proleće opet pojavili. Matica i pčele
radilice rađaju se iz oplođenih jaja, a trutovi iz neoplođenih.
Matica
Matica je jedina polno zrela ženska jedinka u društvu. Da li će se iz
oplođenog jajeta, razviti matica ili pčela, zavisi od hrane kojom pčele
budu hranile larvu koja se razvije iz jajeta. Ako je hrane matičnim mlečom,
za 16 dana od polaganja jajeta, razviće se matica. Ukoliko je hrane biološki
manje vrednom hranom, iz nje će se razviti pčela. Matica izleće
na orijentacioni let radi upoznavanja okoline 4 – 5 dana posle izlaska iz matičnjaka,
a 2-3 dana kasnije na svadbeni let, radi sparivanja. Sparuje se visoko u vazduhu
sa desetak i više trutova, koji posle čina sparivanja uginjavaju. Nekoliko
dana posle toga (2-3), matica počinje da nosi jaja i nosi ih celog svog života,
sa izuzetkom jednog dela jesenu ili zime, kada društvo miruje i ne odgaja leglo.
Živi obično 2-3 godine, ali i duže.
Pčele radilice
To su ženske
jedinke sa nerazvijenim polnim organima, najbrojniji članovi pčelinje
zajednice. Njihovo razviće, iz oplođenih jaja, traje 21 dan. U jakom pčelinjem
društvu, u toku leta, može biti više desetina hiljada pčela radilica,
40-50.000 i više. U toku proleća i leta, žive 35 do 45 dana a pčele
izležene krajem leta i u jesen, žive do proleća naredne godine, kako bi
izvele novo potpmstvo. Prvi deo života provode u košnici, tada se nazivaju «kućne
pčele» koje čiste košnicu, hrane larve, hrane maticu, luče
vosak, prihvataju nektar i obavljaju druge poslove. Kasnije, izleću na
orijentacioni let, donose vodu, nektar, polenov prah, čuvaju košnicu.
Trutovi
Trutovi su muške jedinke, koje se razvijaju iz neoplođenih jaja.
Trutova obično ima od nekoliko stotina do nekoliko hiljada. Biološki
zadatak im je oplodnja matice, čime se omogućavaj nastavak vrste. Kada
prestane pčelinja paša i prođe sezona rojenja, pčele isteraju
trutove iz košnice i oni do jeseni uginu. U jesen i zimu se mogu sresti jedino
u društvima koja nemaju maticu ili u onima koja se spremaju da je zamene. Na
proleće, kada otopli i pojavi se unos nektara i polena, matica opet zaleže,
pored oplođenih, i neoplođena jaja, iz kojih se razvijaju trutovi. Za
razliku od pčela, trutovima je dozvoljeno da slobodno uleću u sve košnice.
Unutar košnice, trutovi se obično nalaze na ramovima kraj legla, sa
polenovim prahom ili medom. Žive obično oko 2 meseca, a u bezmatičnim
društvima i duže.
Pčelinju zajednicu treba shvatati kao jedinstvenu celinu. U toku miliona godina, koliko pčela, kao jedinka postoji, od insekta koji je živeo pojedinačno, stvorila je visokoorganizovanu zajednicu, izuzetno prilagođenu spoljnoj sredini.