Stenje pčelinjih društava ove jeseni je posebno kritično, generalno gledajući. Sigurno da ima krajeva i pčelinjaka gde pčelinja društva relativno normalno i uobičajeno ulaze u zimu, ali na žalost, sve je veći broj slučajeva znatnog, naglog slabljenja društava kao i napuštanja košnica. To se dešava nepredvidivo i često stradaju ne samo ona društva koja su bila među najslabijim, već ona koja su bila van svake sumnje.

U centralnim delovima Srbije, u nekim krajevima čak i na većini pčelinjaka, prosečna snaga društava se svela na najviše 4 rama pokrivenih pčelama, a veliki je broj košnica sa još slabijim društvima. Napominjemo da se slična pojava dešavala i prošle godine, ali čini se da je sada ona većeg obima. Pitanje je da li možemo da spoznamo sve glavne uzroke te pojave, mišljenje autora ovog teksta je da su to virus oštećenih krila i veoma nepovoljni klimatski (samim tim i pašni) uslovi tokom cele ove godine, a ti uslovi su uticali na izuzetno nepovoljan tok razvoja društava još od proleća.

Radovi na pčelinjaku

S obzirom na veoma nepovoljnu situaciju sa snagom pčelinjih društava, tokom ovog meseca, a i uopšte, ove jeseni i zime, savetuje se češće obilaženje pčelinjaka i kontrola, makar vizuelna - osmatranje stanja na letu i poletaljci. To se savetuje radi toga da se na vreme uoče eventualne krupnije promene na pčelinjaku, koje mogu neočekuvano da nastupe (naglo slabljenje ili napuštanje košnice), a i radi toga da se preduprede pojave grabeži usled stradanja pojedinih društava.

Kao što je za prethodni mesec savetovano da se otvore košnice i pogledaju pčelinja društva za koja posumnjamo da nešto nije u redu, to ostaje i za novembar, ali sada su hladniji dani i manje uslova za normalne preglede košnica. U krajnjoj meri, dobro je pogledati makar nekoliko karakterističnih slučajeva, da bi se stekao bolji uvid u celinu. Ukoliko je iole normalno i pravilno obavljena priprema za prezimljavanje, sada hrana ne bi trebalo da je problem, a najveći problem bi mogao da bude samo snaga društava. Sa promenom broja pčela, pogotovo većom promenom, vezana je ipak i hrana, jer može da se dogodi da sa većim smanjenjem broja pčela glavne rezerve hrane ostanu daleko od zimskog klubeta. Tu i leži najvažniji zadatak pčelara u narednom periodu.

Tokom meseca, kada više zahladni i pčele se skupe u zimsko klube, vreme je da se obavi tretman oksalnom kiselinom. To će verovatno biti moguće u drugoj polovini meseca ili eventualno početkom decembra.

Tamo gde su društva oslabila u većoj meri, leta treba suziti više nego uobičajeno, pa i do svega 1-2cm. Takođe, važno je da se leto poklapa sa položajem zimskog klubeta a ne da bude udaljeno od njega. Gornja leta su vrlo poželjna jer pčele njih bolje kontrolišu a i bolja je mikroklima u zimskom klubetu. Ako postoji gornje leto, donje se kod slabijih društava može i sasvim zatvoriti ili svesti na samo 1cm. Češljevi protiv miševa mogu da zaštire slaba društva od ulaska tih štetočina ali ne i od moguće tihe ili prave grabeži, pošto su obično dosta široki.

Ostali radovi

Uređenje pčelinjaka je jedan od poslova kojise mogu obavljati za vreme suvih jesenih dana.

Ukoliko je neko već imao gubitke od stradanja pčelinjih društava, ramove treba izvaditi iz košnica, vosak pretopiti a košnice očistiti i dezinfikovati. Ako u ramovima ima meda, mogu se sačuvati za proleće da se dodaju u košnice. To važi za slučajeve da društva nisu stradala od neke zarazne bolesti.

Kao što je i za oktobar posavetovano, jesenje dane treba iskoristiti za sadnju medonosnog drveća i žbunja na pčelinjacima i oko njih. Takođe, sada treba izvršiti obradu zemlje tamo gde će u proleće da se seje neko medonosno bilje.