Ove godine jesen je bila neuobičajeno topla. Pčelinja društva su u najvećem broju slučajeva ostala bez legla u košnici ili eventualno ima pomalo zatvorenog legla. Može da se smatra da je potrošnja hrane mala a tome je možda doprinelo i što su pčele dugo mogle da donose ponešto nektara jer se cvetanje biljaka produžilo zbog prethodnog kišnog perioda. Poneki pčelari javljaju o navodno velikoj potrošnji hrane ali smatramo da je to ili neki direktni propust pčelara ili možda posledica tihe grabeži i slično, pa se ne može uzeti kao konstatacija opšteg stanja.

Kao što je ranije pisano, društva su prilično mala, u većini slučajeva tek po nekoliko ramova zaposednutih pčelama. Verovatno je u Vojvodini, zbog povoljnog uticaja suncokretove paše stanje znatno bolje i društva su jača.

Na žalost, ima vesti o stradanjima na nekim pčelinjacima, reč je o napuštanju košnica a takođe i o postepenom slabljenju i propadanju i napuštanju. Može se izvesti zaključak da će tokom zimovanja najveći problem biti sa snagom društava i time koliko su sposobna da dožive do kraja zime, a ne eventualni problem sa hranom.

Radovi na pčelinjaku

Sada praktično nema nikakvih poslova na pčelinjaku u smislu otvaranja košnica, osim što treba uraditi tretman oksalnom kiselinom ako se za to stvore uslovi (dnevna temperatura tokom više dananiža od 10 stepeni). Ako pčelinja društva budu u širem klubetu (što zavisiod spoljne temperature vazduha) tretman treba odložiti za decembar.

U slučaju da se posumnja da je neko društvo stradalo, treba otvoriti košnicu i proveriti, pa ako je stradalo, leto se zatvara a ramovi vade prvom pogodnom prilikom. Što se tiče prisustva-odsustva matice, zbog sezonskog prekida legla sada je to teže proceniti ali u nekim slučajevima iskusan pčelar može i bez toga da izvede zaključak. Društva za koja se utvrdida nemaju maticu treba rasformirati, ako imaju samo malo pčela, one se istresaju, ako je više, spajaju se sa nekom košnicom preko lista novina.

Zbog zaštite košnica od ulaska štetočina, na leta treba postaviti češljeve ili neke druge štitnike.

Prokontrolisati postolja košnica, da li su pouzdana i ako je potrebno,popraviti ih. Postolja koja susuviše niska (minimalno je bar 20cm) treba doraditi tako da košnice stoje višlje. Na vlažnim terenima, kriterijum visine košnica je strožiji.

Ostali radovi

Ako ranije nije istopljen vosak, to treba sada uraditi - sakupiti i pretopiti sav vosak sa pčelinjaka. Mlado devičansko saće i voštane medne poklopčiće treba odvojeno topiti.

Rezervne prazne košnice i košnice stradalih društava treba očistiti i dezinfikovati. Ramove bez saća, ako su pogodni za ponovnu upotrebu, treba takođe očistitii, dezinfikovari i pripremiti za ponovno žičenje i utapanje satnih osnova.