Home

[Kalendar radova]

Predrag Cvetković

Mart 2002

Stanje pčelinjih društava

Mnogi pčelinjaci su ove zime pretrpeli gubitke neki čak vrlo velike, zbog pogubnog dejstva varoe još od druge polovine prethodne godine, zatim od gladi, pa izcrpljenosti pčela, nozemoze itd. Međutim, situacija na pčelinjacima gde su pčele zazimljene sa dovoljnim količinama hrane, u jakim zajednicama, sasvim je zadovoljavajuća, čak i veoma dobra. Društva imaju prosečno 3 rama legla, ili toliko ve zatvorenog legla. Broj pčela je manji nego prethodne godine, ali kranjska pčela ima buran prolećni razvoj i ako su društva zdrava a proleće bude toplo, možemo očekivati da će pčele lepo napredovati. 

Radovi pčelara

Topli dani krajem februara kao da nam nagoveštavaju još jednu sezonu koja rano započinje. Međutim, iz iskustva znamo da je martovsko vreme veoma promenljivo i da svaka godina ima neku svoju osobenost.

Ovog proleća možemo opet imati rano cvetanje džanarike i kajsije, ako nastave ovako topli dani, možda već na samom početku marta. Bilo bi vrlo čudno da imamo tri uzastopne rane godine, zato ipak može biti mesta za očekivanje nekog kasnijeg zahlađenja. 

Po toplom danu, kada pčele izleću, može se izvršiti prvi prolećni, letimični pregled. Tada se mogu očistiti podnjače, kontrolisati prisustvo matice i da li je u košnicama sve u redu. Društva bez matice spojiti sa normalnim. Ona koja su bolesna (nozemoza) ako su uz to i slaba, u propadanju, najbolje je uništiti, a ostala lečiti. Na pčelinjacima na kojima je utvrđena nozemoza, potrebno je lečenje pčela fumagilinom, u pogačama ili sirupu, u količinama najmanje 2 grama leka po kilogramu testa, a po preporukama ruskh stručnjaka i 4-5 grama leka, naravno u pitanu je lečenje a ne preventiva. Na ostalim pčelinjacima nećemo davati fumagilin. Kraj zime i proleće je vreme za davanje pčela analizu zbog nozemoze. To važi za sumnjiva pčelinja društva, ali i radi uvida u stanje pčelinjaka, a obavezno je za proizvođače matica, rojeva i one koji će da sele.

Prve, a i kasnije preglede iskoristiti za utvrđivanje da li društva nisu zaražena američkom kugom. Sve ćelije sa leglom sa izbušenim poklopčićima, potamneli poklopčići, zatim zatvorene a prazne ćelije, mogu biti prvi simptomi bolesti. 

Zbog pojave rezistencije varoe na neke lekove, i zbog jesenje najezde, prolećno tretiranje pčela protiv varoe se može preporučiti kao obavezno. Radi toga se može koristiti apitol, papirići na bazi amitraza (mitak), timol, mravlja kiselina... Tretiranje izvršiti po upustvu, u više navrata, jer je leglo već razvijeno. 

Ovo je period kada se još vrši zamena starih pčela mladima i kada društva još slabe po broju pčela, eventualno stagniraju, a buran razvoj će imati u aprilu. Znači, potrebno je sužavanje pčelinjeg gnezda, približavanje ramova sa medom, utopljavanje, pogotovu slabijih društava, ali i omogućavanje normalne ventilacije, dotoka svežeg vazduha koji je potreban leglu. 

Ovog proleća je čest slučaj da u košnicama ima nedovoljno hrane, pa se može preporučiti da se takvim društvima dopuni hrana do nekih minimalnih zaliha, 6-8, pa i 10 kg, kako bi mogla normalnije da se razvijaju. Ta dopuna se vrši po toplijem vremenu, toplim šećernim sirupom 50% ili 60%, u količinama 0,5-1 litar dnevno za društva srednje jačine i 1-2 litra za jača društva bez dovoljno hrane. Naravno, pratiti da li pčele mogu da uzmu te količine za jedan dan i prema tome se ravnati. Ta mera će se višestruko isplatiti, videćemo već pri kasnijem podsticajnom prihranjivanju. Efekat podsticajnog prihranjivanja društava koja inače nemaju dovoljne količine hrane u košnici je neuporedivo slabiji. Voditi računa da ako se dodaju ramovi sa medom, da ne budu iz bolesnih društava (nozemoza, kuga...)

Radi podsticanja razvoja lgla, mogu se još jednom dodati pogače sa polenovim prahom ili sa njegovom zamenom (kvasac, mleko u prahu), iznad klubeta, u ram hranilicu ili u običnu hranilicu.

Ako su rezerve hrane dopunjene ili su bile dobre, može se vršiti podsticajno prihranjivanje toplim sirupom, može i ređim. 

Dakle, prve tople, ali i promenljive martovske dane pčele treba da provedu u nešto suženim i utopljenim košnicama. To će sigurno dati rezultate, ali treba biti spreman da još toplije vreme i dobar razvoj društava blagovremeno pratimo proširivanjem legla. Pri toplom vremenu, u prisustvo dobre podsticajne paše i unosu polena, proširujemo leglo dodavanjem izgrađenih ili poluizgrađenih ramova. Prvi ram možemo dodati sa strane legla, a već sledeći u sredinu, i tako i ostale.

Ako pčele u LR košnicama zaposedaju samo jedan nastavak ili manje, uklonićemo onaj bez pčela i iskoristiti taj trenutak da iz tog uklonjenog nastavka, ali i onog sa pčelama izvadimo za topljenje loše ramove. Bilo koji tip košnica da je u pitanju, sada je pogodno za te poslove.

Dok još ne počne intenzivniji unos nektara, povremeno otklapanje meda u ramovima pored legla ili baš na ramovima sa leglom je veoma stimulativno za pčelinja društva, kako bi se dobio povećan prostor za zaleganje matice. Pri tome imati u vidu snagu društva i voditi računa da ne nastane grabež. Taj posao zahteva puno vremena pa na većim pčelinjacima nije primenljiv. Tamo se može kod košnica koje imaju pokretne podnjače preokretati plodišni nastavak za 180 stepeni. Jedna od mera je i preokretanje rama unutar legla za 180 stepeni ako nije zaležen celom površinom, ali i pri tome voditi računa da se ne izazove prehlada legla. Varijanta toga je preokretanje rama sa medom tako da bude uz samo leglo. 

Pčelari koji su ostavili snažna društva sa dosta hrane jesenas, sa dobrim maticama i dobrim saćem, sada nemaju mnogo posla. Mogu mirno čekati da se društva sama razviju i da kasnije dodaju odmah ramove sa satnim osnovama, nastavke sa satnim osnovama, medišta, već prema tipu košnice i tehnici pčelarenja. 

Podrazumeva se da su pojilice postavljene još za vreme toplijih februarskih dana, ako ne, postavicemo ih sada, ali ce biti potrebno da pcele nekako naviknemo, možda zaslađenom i nesto zagrejanom vodom, sa dodatkom malo soli (1--2%). 

Vreme je za nabavku šećera, satnih osnova, žičenje ramova i postavljanje osnova. Planira se odgajivanje matica, rojeva, ili pak kupovina. Prave se košnice, medišta, pripremaju se skupljači polenovog praha. Kontroliše se medišno saće i brine da ga ne napadne moljac. Vrši se dezinfekcija košnica u kojima su bila bolesna pčelinja društva.

Pčelari koji žele da organizuju jedan ciklus gajenja matica pre bagremove paše, već krajem marta treba da počnu sa pripremama, podsticanjem razvoja trutova i drugim poslovima.

Povratak na početak