Za prethodni mesec je pomenuta mogućnost da posle otopljenja jače zahladni. Na žalost, to se i dogodilo, mada u suštini to je bila realna procena, u tome nema ničeg neobičnog, jedino što smo se svi nadali da zahlađenje neće biti sa previše niskim temperaturama. U odnosu na nekoliko prethodnih godina sada smo imali golomrazicu sa prilično niskim temperaturama i to se kod slabijih pčelinjih društava ispoljilo kao stradanje dela legla, koje pčele nisu mogle da pokrivaju i greju. Neka društva su dodatno izgubila znatno pčela, time se udaljila od hrane i ta društva su stradala. Generalno, na samom kraju februara svuda je moglo da se primeti slabljenje društava - smanjenje broja pčela ili u najbolju ruku stagniranje. Društva koja su ranije bila vrlo slaba ili na granici kritičnog, sada su većinom stradala. Ulazimo u mart i taj proces slabljenja društava i zamene starih pčela mladim je posebno aktuelan. Što se tiče legla, izgleda da zahlađenje u većini slučajeva ipak nije izazvalo potpuni prekid legla, krajem februara je moglo da se vidi obično 2 rama manjeg legla, u najboljim društvima i 3 rama legla veličine dlana, eventualno nešto više. Tamo gde pčele nisu imale prilike da češće izleću na pročisne letove, a pogotovo ako je krajem leta bilo unosa medljike, mogao je da se primeti proliv na ramovima, verovatno znak nozemoze, kao i dodatno slabljenje i stradanje pčela. To je izgleda ipak bio ređi slučaj.

Što se tiče količine hrane, sada se pokazuje, zasnovano na većem broju pregledanih pčelinjaka, da potrošnja hrane tokom zime u dobro zazimljenim društvima uopšte nije bila velika. One neobične situacje sa hranom, da je prosto nestala, o čemu je bilo pisano za prethodni period i ranije, očigledno su znak nečeg drugog, a ne povećane potrošnje.

Prosečna društva krajem februara realno pokrivaju 4-5 ramova. Jaka i najbolja društva pokrivaju i više od toga, a slaba tek 2-3 rama, eventualno i do 4 ali to nisu celi ramovi, već najviše po polovina rama. Ne treba da zavarava pogled odozgo, kada se neiskusnom pčelaru čini da su društva jača.

Leska je uglavnom završila cvetanje osim možda u brdskim predelima a u nizijama je počelo cvetanje drena.

Radovi na pčelinjaku

Što pre treba izvršiti pregled pčelinjih društava, pogotovo ako to do sada nije urađeno. Osnovno je najpre ustanoviti da li je društvo živo i da li normalno funkcioniše. Ako je stradalo, košnicu zatvoriti da se ne izaziva grabež. Ukolko je grabež u toku, ramove povaditi a košnicu ostaviti otvorenu. Ako se grabež ranije desila, košnica se može ostaviti na pčelinjaku, ali ramove povaditi a košnicu očistiti i dezinfikovati.

U situacijama ako je društvo ostalo na sasvim malo pčela i da se procenjuje da je stanje kritično, povaditi sav višak ramova i ostaviti eventualno samo jedan ram legla i sa strane staviti po jedan ram sa medom. Leto maksimalno suziti. Društva bez matice spojiti sa drugima koja imaju maticu, najbolje preko novnskog papira. Ako ima košnice gde su uzlazili miševi ili rovčice, ramove privremeno izvaditi, košnice dobro očistiti pa vratiti dobre ramove sa pčelama a ostale odneti na pretapanje. Eventualni manjak ramova se nadoknađuje ramovima iz drugih košnica.

Kod aktivnih društava koja su procenjena da mogu da se razvijaju, najvažnija mera je približavanje ramova sa medom uz samo leglo. To treba što pre uraditi dok još leglo nije prošireno na više ramova a sa malim površinama (nepoželjna pojava). Približavanjem ramova sa medom praktično bar za neko vreme zaustavljamo širenje legla na tu stranu a istovremeno obezbeđujemo hranu za pčele i leglo. U slučaju da uz leglo ima ramova sa nešto polena bez legla i bez meda ili sa malo meda, njih treba privremeno udaljiti od klubeta i staviti iza približenog rama sa medom.

Ako na ramovima sa leglom ima većih mednih venaca, najbolje što se može uraditi to je da se otklapa med, vodeći računa o snazi društva, dakle ne prevelike površine. Takođe, voditi računa da se ne izazove grabež. Otklapanje se može ponovo nastaviti za najmanje nedelju dana, pri čemu treba pratiti koliko su aktivno pčele čistile ranije otklopljen med i da li je deo saća zalegnut. Otklapanje ima smisla sve dok ne počne bolji unos novog nektara, posle toga to ne treba raditi jer će pčele početi da ga ponovo zatvaraju.

Početkom marta dakle nema nikakvih govora o eventualnom proširenju legla, čak i kod dobrih ili veoma dobrih društava, jer je tokom marta najintezivnija zamena starih pčela mladim i ne zna se kakav će biti konačan ishod što se tiče broja pčela. Slažemo ramove: u sredinu košnice, u području oko leta (zbog svežeg vazduha), staviti ramove sa leglom, sa strane ramove sa dosta meda i relativno dobrim saćem. Iza njiih, levo i desno stavljaju se svi ostali ramovi. Ako ima slučajeva daramov sa leglom imaju vrlo velike medne vence, najbolje je da se med otklapa, ako to ne može da se radi, onda je pčelar ipak prinuđen da i sada, početkom meseca dodaje ramove sa izgrađenim saćem za proširivanje legla.

Veoma je praktično da se još sada izvadi eventualni višak ramova, kako bi se kasnije lakše radilo. Prazni ramovi koji su za pretapanje odmah se vade i ne vraćaju već pretapaju. Prazni ramovi koji su upotrebljivi se vade i čuvaju posebno, zaštićeni od moljca, eventualno mogu i negde na otvorenom, na promaji. Ramovi sa medom koji su višak mogu da se stavljaju u posebno određene nastavke koji mogu da se postave na neko društvo, srednje ili slabije, preko folije koja se stavlja preko plodišta. Ramovi koji imaju nešto meda i koji ostaju u košnici mogu da se otklapaju ako je drvena podnjača, a ako je žičana, onda se na satonoše može staviti "batin prsten" ili neki pogoran zbeg i slično, i u njih se stavlja po jedan ram za otklapanje. Najbolje je da se to stavlja preko plastične folije, koja je malo smaknura pozadi radi prolaza pčela. Znači, ramovi se ne stavaju direktno na satonoše već preko folije, na taj način pčele efikasnije prenesu med dole.

Prethodno je opisano kako se rešava eventualni višak ramova u košnici. Deo ramova sa medom naravno treba sačuvati da u košnici bude najbolje po 2 rama sa svake strane legla. Ako se ostavi više, onda nema mesta za ramove koji će da prihvataju novi med i polen. Hrana je od ključne važnosti ali i površine za leglo su ništa manje važne, prema tome, obezbediti neophodnu hranu a sav ostali prostor za leglo, s tim da se ramovi postepeno dodaju, kako se društvo razvija.

Krajem meseca će verovatno biti potrebno da se rade prva proširenje legla, ramovima sa izgrađenim saćem ili ramova sa satnim osnovama - kod boljih društava. Proširenje legla kod slabijih društava može da se radi i ramovima sa nešto meda, s tim da ima prostora za leglo. Ta prva proširenja se rade dodavanjem novih ramova sa strane legla, kod srednjih i slabijih društava najpre po jedan sa jedne strane a kod jačih može odmah po jedan sa jedne i jedan sa druge strane. Posle oko nedelju dana posle tog proširenja, ako su prethodno dodati ramovi zalegnuti ili je počelo deponovanje polena i nektara, može da se doda drugi ram za proširenje, ali sa tim ne treba žuriti. Važna je snaga pčelinjag društava, koliko ramova pokriva klube, ako klube ne pokriva dodate ramove onda to dodavanje nema smisla ni koristi već pravi štetu. Takođe, cilj je da dodati ramovi budu u što većoj površini zalegnuti. Radi toga, proširivanje se radi dodavanjem ramova uz ramove sa relativno velikom površinom legla, a ne uz male krugove legla.

Kasnije u martu, da bi se obezbedio bolji razvoj, kao mera koja privremeno zamenjuje dodavanje novih ramova, ramovi sa manjim površinama legla (ali obavezno sa dobrim saćem) mogu da se stavljaju u sredinu klubeta a oni sa više legla na kraj. Kasnije se uz njih dodaju ramovi za proširenje. Pri tome ramovi s malim leglom mogu da imaju i medne vence, njih malo otklopiti i staviti u sredinu, tako je veća verovatnoća da pčele prenesu taj med i pripreme saće za zaleganje. Važno je da se pčelama da dovoljno vremena za to, to je najmanje 7-10 dana kod srednjih društava i po ne previše toplom vremenu.

Sada treba aktivirati pojilice ako to ranije nije bilo urađeno. U vodu dodati malo kuhinjske soli.

Dobro je da se krajem meseca na pčelinjake ponovo postavljaju lovilice za osice i stršljenove. Iako su stršljenovi i osice sada malobrojni, to su ženke i one će biti začetnici novih zajednica, pa su zato mnogo opasnije sada nego kasnije u leto i jesen.

Sada je dobro da se odozgo utople košnice. Pri pregledu društava treba počistiti podnjače ukoliko se vidi da su prljave ili da ima dosta mrtvih pčela.

Ostali radovi

Pripema ramova sa voštanim satnim osnovama treba da se obezbedi do prvog jačeg cvetanja u martu, verovatno krajem meseca. Za mart pripremiti i šećer za pravljenje sirupa za prihranjivanje, ono će posebno da bude korisno kod dodavanja satnih osnova ali i pre toga, pogotovo ako ne bude bolje paše.

I dalje može da se sadi medonosno drveće i žbunje, kako na pčelinjaku tako i u njegovoj okolini. Zbog velike suše, sadnice treba više puta polivati. Ako pčelar ima uslova da seje faceliju ili neko drugo medonosno bilje, sada treba uraditi pripremu zemljišta.

Vrši se sakupljanje ramova koji će se pretapati, kada se sakupljanje završi pristupa se topljenju voska.