Cvetanje dženerike je počelo još krajem februara a početkom marta je postalo masovno. Srednja i dobra društva su u prilici da dobro iskoriste tu i naredne podsticajne paše, a slaba se ipak sporo razvijaju ili i stagniraju. Kod onih koja su veoma slaba primetno je i dalje opadanje broja pčela i verovatno će znatan deo takvih društava da sada, tokom marta strada masovno.

Stanje na pčelinjacima se veoma razlikuje, razlike su zaista često ogromne i to zbog toga što je neke pčelinjake zakačilo veliko jesenje i zimsko slabljenje društava- veće nego je to uobičajeno. Tako, dobra društva početkom marta imaju po 3-4 rama relativno velikog legla (po oko polovinu rama), srednja društva su nešto slabija a slaba imaju sasvim male krugove legla, često jedva dve ulice pčela samo na malom delu ramova.

Ako je pčelinjak iole pravilno zazimljen, sada je u košnici sasvim dovoljno hrane i to sigurno ne treba da brine. U dosta slučajeva javlja se problem da na ramovima sa leglom ima previše meda, to je problem za slaba ili srednja društva, koja ne mogu lako da ga potroše.

Kod stradalih društava, ali nekada i kod onih koja su živa a znatno oslabljena, može da se primeti propalo - napušteno leglo. To je verovatno rezultat kombinovanih faktora - mrazeva tokom januara pre kojih se leglo raširilo, a u međuvremenu došlo je i do znatnog slabljenja društava - gubitka pčela. Ima i slučajeva da na istom ramu stoji napušteno leglo (veći krug) i novo leglo (koga pčele pokrivaju i neguju), sasvim mali krug, kao posledica naglog slabljenja društva.

Radovi na pčelinjaku

Glavni pregled pčelinjih društava treba što pre uraditi. Ako se nema mnogo vremena, treba što pre uraditi makar delimični pregled, da se utvrdi da li je sve u redu sa maticom, leglom, zalihama hrane. Posle toga, treba uraditi glavni pregled, prilikom koga se obavlja više zadataka. Jedan od njih je uklanjanje ramova sa lošim saćem i onih koji predstavljau višak - preporučuje se da se sa obe strane legla ostave po najviše dva rama na kojima nema legla. Sve ostalo se uklanja. Dalje, ako je u društvu relativno normalno stanje, normalno je očekivati da je sada društvu potebno proširenje legla. To se procenjuje najpre po broju pčela, odnosno po tome koliko ramova je zauzeto pčelama. Prvo proširenje se obično obavlja ramovima sa izgrađenim, praznim saćem, eventualno kod jačih društava sa izgrađenim ili poliuzgrađenim satnim osnovama. Zavisno od stanja društva, proširenje se obavlja sa jedne ili i sa obe strane legla, a kod društava koja stagniraju ili slabe, sa proširenjem treba da se sačeka - takva društva dobro je i suziti dodavanjem ramova sa medom i polenom uz samo leglo, sa obe strane. Proširenje legla se radi radi obezbeđivanja uslova za veće zaleganje matice ali i radi prostora za unos nektara i polena.

U košnicama gde na ramovima sa leglom ima velikih mednih venaca biće komplikovanije raditi na razvoju i proširenju legla - tu je potrebno da se ti medni venci otklapaju, kako bi se pčele stimulisale da prenose med i prave prostor za novo leglo. Zavisno od količine meda, to otklapanje je nekada potrebno raditi u više navrata. Treba nastojati da se sa otklapanjem završi pre nego što počne jača podsticajna paša, jer će tada pčele umesto da uklanjaju stari med već početi da donose novi nektar.

Sada se najbolje razvijaju društva koja imaju male medne vence na ramovima sa leglom, ili ih uopšte nemaju. Kada se pored tih ramova sa leglom stave ramovi za proširenje, oni će biti zaleženi u velikoj meri, za razliku od ramova sa velikim mednim vencima, pored kojih će dodatni ramovi biti samo delimično zaleženi. Ipak, kada je u toku dobra prolećna paša proširenje je potrebno i slabijihm i jakim društvima. Kod slabijih leglo može da se razvija na većem broju ramova ali sa malom površinom (kao "harmonika") dok kod jakih društava leglo zauzima veliki deo rama.

U drugoj polovini marta biće potrebno da se uradi drugo proširenje legla, odnosno novi rad na pčelinjaku. Tom prilikom, ako su društva ojačala, mogu da se dodaju i satne osnove, zajedno sa izgrađenim saćem, ili pak samo osnove, ako nema drugih ramova. Prilikom dodavanja osnova društva treba prihraniti, bar jednom ili dva puta, sa po 0,5-1 litar sirupa u jednom davanju. Ako su površine pod leglom veće i ima dovoljno pčela, uz to vremenske prilike povoljne, ram sa satnom osnovom ili prazan ram, mogu da se stavljaju u sredinu legla. Važan uslov za to je i da u košnici ima 4 ili više ramova sa leglom. Kod dobrog društva prilikom tog proširenja biće verovatno potrebno da se pored rama koji se dodaje u sredinu legla, doda i jedan ram skraja legla. Odprilke nedelju dana posle drugog proširenja, ako se društvo normalno razvija, može se raditi sledeće dodavanje ramova radi proširenja legla.

Društva koja su ostala bez matice treba spojiti sa normalnim društvima, preko novinskog papira, preko koga se stavi plodište sa društvom koje se spaja. U slučaju da je društvo sa maticom znatno slabije, najbolje je da ono bude gore, a u suprotnom, društvo bez matice se obično stavlja kao gornje društvo. Posle nekoliko dana novine se sklanjaju, ramovi preuređuju i društvo svodi na jedan plodišni nastavak.

Ne može da se generalno tvrdi ali čini se da je ove zime nešto povećan broj društava koja su ostala bez matice ili kod kojih se desio neki problem sa maticom - da je prestala da zaleže i slično. Ako se vidi da matica zaleže samo trutovsko leglo, treba je ukloniti i to društvo spojiti sa normalnim društvom. Kada društvo duže vreme ostane bez matice mogu da se pojave lažne matice - pčele koje nose jaja (neoplođena) iz kojih se rađaju trutovi. Takvo društvo je najbolje rasformirati i ramove razdeliti u više društava ili pak spojiti sa nekom košnicom. Kada je toplo vreme i ima paše, pod uslovom da u društvu ima dosta pčela, može eventualno da mu se pomogne dodavanjem rama sa radiličkim leglom iz neke druge košnice.

Na pčelinjacima treba da se održavaju pojilice sa vodom u koje se stavlja pomalo kuhinjske soli ili i neki minerali koji su potrebni pčelama.

Ostali radovi

Ukoliko pčelar do sada nije pripremio nove ramove sa satnim osnovama, sada je krajnje vreme da se to uradi.

S obzirom da je na nekim pčelinjacima bilo velikih zimskih gubitaka, dodatan posao za pčelare u takvim slučajevima je vezan sa rešavanjem problema velikog viška ramova koji se pojavio - bilo topljenjem voska, bilo čuvanjem na preživelim društvima ili u nekim pogodnim magacinima. Košnice u kojima su pčelinja društva stradala treba očistiti i dezinfikovati.

Još uvek mogu da se sade sadnice medonosnog drveća i žbunja.