Oni pčelari koji nisu izvršili prvi (letimični) pregled pčelinjih društava trebalo bi to da urade, da ustanove da li su društva dobro, imaju li maticu, dovoljno hrane, da li je na pčelinjaku sve u redu i dr.

Ako se primeti da je na nekoj poletaljci suviše velika gužva, tuča pčela, zaprljana poletaljka, to su znaci moguće grabeži, pa treba videti o čemu se radi i preduzeti potrebne mere. Ako je društvo propalo, zatvoriti košnicu ili još bolje isprazniti je i neko vreme držati sa otvorenim letom da se odvrate pčele tuđice. Ako je društvo oslabilo, videti razlog, leto maksimalno suziti, ako treba i privremeno zatvoriti ili košnicu premestiti na drugi pčelinjak. Društva bez matice spojiti preko novina sa onima koja imaju maticu.

Podnjače treba očistiti ako su zaprljane uginulim pčelama, ostacima voska i pogača i posle čišćenja dezinfikovati nekim sredstvom ili opaliti plamenom. Češljevi sa leta se mogu ukloniti jer više ne bi trebalo da su potrebni, a otežavaju ulaženje i izlaženje iz košnice i iznošenje uginulih pčela. Dobro je otvoriti gornja leta na plodištima ukoliko nisu bila otvorena tokom zime (preporučljivo je da budu otvorena i zimi). Pčelari koji imaju žičane podnjače, obično sada uvlače podmetače, mada ima i onih koji ih preko cele godine drže otvorene i vrlo uspešno pčelare. Društva koja su slabija, dobro je utopliti, i bočno (pregradnom daskom) i odozgo, ali tako da se ne izaziva suviše velika vlaga. Neki pčelari stavljaju plastičnu foliju preko satonoša, ali ne i na slaba društva, kojima bi to samo štetilo.

Veoma korisna mera kod košnica gde se radi pojedinačnim ramovima je da se ramovi sa puno meda i poželjno i cvetnog praha primaknu uz samo leglo. Ako će se to raditi, potrebno je učiniti što pre i time se postiže sužavanje legla da se ne širi na mnogo ramova sa po malo legla, već razvijaju veći krugovi na manje ramova i postiže se da hrana bude dostupna uz samo leglo. Kasnije, kada počne intezivnija zamena zimskih pčela mladim, kada otopli i počne bolji unos nektara, biće potrebno proširenje legla dodavanjem praznih ramova a ako vremenske prilike posluže i cvetanje ranije počne, biti moguće dodavati i voštane osnove na izgradnju. Kod snažnih društava novi ramovi (izgrađeni ili voštane osnove) se mogu dodavati odmah u sredinu legla, dok kod slabijih društava, to treba prvo učiniti sa strane.

Pre proširenja novim ramovima treba iscrpeti druge mere proširenja, znači sa onim što je zatečeno u košnici. Kod neiskusnih pčelara, ali i kod iskusnih, biće tu ramova koji nisu dobro ni potpuno izgrađeni, dodavani su u pogrešno vreme ili na pogrešno mesto, pa su ćelije neodgovarajuće za zaleganje, ili ramova koji po nečemu drugom nisu pogodni da služe za proširenje. Najbolje je takve ramove ukloniti iz košnice, ako na njima ima malo meda postupiti kao sa lošim ramovima, ili ih zadržati da budu za polen i med. Nastojati da se pčele suze na onoliko koliko zaposedaju, plus po najviše dva rama sa svake strane i pri tome imati u vidu da ramovi koji su nepogodni za leglo kasnije postaju smetnja širenju legla i zauzimaju mesto ramovima koji bi bili zalegnuti ili bili bolje zalegnuti.

Pčelari koji imaju snažna društva u više nastavaka (LR, Farar) neće imati toliko posla, važno je da provere da li su pčele dobro, da li su prešle u gornje nastavke sa medom, a ako nisu, razmeštajem pojedinih ramova obezbediti da med bude dostupan pčelama, kao i da se stvore dobri uslovi za njihov dalji razvoj. Ako je leglo započeto u gornjem nastavku, onda će matica sama preći u donji kada zalegne gornji nastavak a ako je započeto u donjem, onda možda potrebno na neki način potpomoći ili podstaknuti prelaz u gornji nastavak.

Društva koja zauzimaju manje od jednog LR nastavka dobro je privremeno suziti na taj jedan nastavak (ukloniti donji).

Ramove koji su loši, ubuđali, najbolje je sada ukloniti, a ako u njima ima malo meda, staviti ih prvo negde unutar košnice malo udaljeno od pčelinjeg gnezda, da pčele prenesu med. Kod nekih načina pčelarenja celi nastavci starog saća se sada ili nešto kasnije, u aprilu mogu zameniti.

Sada je vreme postavljanja pojilica, ako je to ikako moguće, da bi se pčelama obezbedila pitka voda. Poželjno je postavljati ih na sunčana mesta, desetak metara udaljeno od košnica.