Talas temperatura znatno nižih od prosečnih za ovo doba godine i veliki broj kišnih dana doprineli su da se u prvoj polovini maja ne ispune očekivanja pčelara. Prinosi su slabi a pčele u inače jakim društvima često ne mogu ni da izleću iz košnica zbog hladnog vremena.

U mnogo većoj meri nego što se inače očekivalo za ovakvu godinu sa kišnim prolećem, javlja se rojevi nagon u velikom broju pčelinjih društava. Ova sezona će sigurno biti zapamćena kao izrazito rojevna, kakva se odavno ne pamti. Veliki procenat pčelinjih društava gradi matičnjake, rojevi izleću iz košnica, pa su zadaci pred pčelarima neuporedivo veći nego inače.

Suzbijanje rojenja nije nimalo lako, pogotovo kada se ima u vidu masovnost te pojave. Pred pčelarima je mnogo metoda, od blagih, do radikalnih. Izbor zavisi od procene da li će određena metoda primenjena za konkretan slučaj biti uspešna ili ne.

Ukoliko u košnici još nema matičnjaka, da bi se koliko-toliko predupredila njihova pojava, treba oduzimati ramove sa zatvorenim leglom i dodavati satne osnove, ventilaciju u košnici maksimalno otvoriti (ako postoji žičana podnjača, otvara se uložak). Pošto pčele grade rojeve matičnjake po ivici saća - uz donju i bočne letvice, matičnjaci koji su uz donju letvicu mogu se relativno lako videti jednostavnim podizanjem plodišta, dovoljno je zakretanje prednjeg ili zadnjeg dela.

U slučaju da primetimo matičnjake, možemo primeniti blaže ili radikalnije metode, već prema našoj proceni. Može biti zbunjujuće za mlade pčelara, ali u takvim slučajevima nema strogih pravila. Nekada će jedna mera pomoći a drugi put ne. U blage mere spada oduzimanje ramova sa zatvorenim leglom, rušenje matičnjaka, dodavanje većeg broja voštanih satnih osnova. Zatim, kod LR košnica primenjuje se umetanje nastavka sa voštanim satnim osnovama između dva plodišna nastavka. Preporučuje se i da se matica stavi u nastavak na podnjači, koji se može napuniti ramovima sa voštanim satnim osnovama, uz poneki sa medom a iznad stavi matična rešetka. Preko nje se stavlja medišni nastavak pa zatim plodišni.

Jedna od mera je i oduzimanje izletnica (sklanjanjem košnice ili zamenom mesta košnica).

Sečenje matinjaka nije uvek efikasno, pa čak ni oduzimanje matice, ukoliko u košnici ostanu matičnjaci. Pčelari koji inače proizvode matični mleč mogu društva u rojevom nagonu izvanredno iskoristiti za tu proizvodnju a ona su naravno pogodna i za odgajivanje matica. Društva sa rojevim matičnjacima se mogu podeliti na veći broj manjih, već prema broju raspoloživih matičnjaka i broju raspoloživih ramova. Zreli matičnjaci se mogu iskoristiti i tako da ih stavimo u oplodnjake, gde će se izleći mlada matica  i početi da nosi posle oplodnje.

U ovakvoj sezoni pogodno je staviti i neku košnicu - mamac, radi hvatanja eventualnih rojeva. O tome je pisano i u starijim brojevima makedonskog časopisa za pčelarstvo "Melitagora".

Na sajtu Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) www.pcela.info mogu se naći dnevna pokazivanja vage u bagremovoj paši u selu Globoder, kod Kruševca (Srbija). Navodimo podatke za prvih desetak dana: prvih 3 dana od kako je bagrem cvetao, vaga je pokazivala pad od ukupno 1kg, zatim nulu, pa unose 0,6kg; 1,6kg; 2,2kg pa pad 0,9kg, unos 2.6kg na dan 15. maj a 16. maja vaga pokazuje nulu.

Na osnovu ranijih iskustava, može se predvideti da se stvaraju dobri uslovi za livadsku pašu, takođe i za kasnije paše - lipovu, suncokretovu, pa pčelari još sada mogu da razmišljaju o selidbi.

Zbog masovne pojave rojevog nagona, ove godine će verovatno biti veća potražnja za voštanim satnim osnovama, pa i košnicama, jer će se mnogi pčelari odlučiti na formiranje novih društava.