Home

[Kalendar radova]

Predrag Cvetković    

MAJ 2004

Stanje na pčelinjaku  

Za razliku od prethodne godine, ovo proleće je bilo sa mnogo više padavina i hladnih dana. Iako su pčelinja društva prosečno gledano dobro zimovala, kasnije je primećeno da su se ona slabija sporije razvijala i da se napravila vidna razlika u snazi društava. Neki pčelari su se naknadno žalili na stradanja od nozemoze. Stanje je u nekim krajevima možda čak nešto lošije nego što se to prvo činilo ali sve to se mnogo razlikuje od mesta do mesta i od pčelinjaka do pčelinjaka, pa je ipak dosta pčelara koji su jako zadovoljni. Oni koji su jesenas dobro pripremili svoje košnice, sada imaju vrlo snažna društva koja su u voćnoj i drugim ranim prolećnim pašama donela čak i nešto viška meda uprkos ne baš povoljnom vremenu. Dobro stanje, što smatramo da je preovlađajuće na pčelinjacima, vidi se i po tome što na mnogim pčelinjacima nije bilo potrebe za posebnim pojačavanjem pčelinjih društava pred glavnu pašu.  Po pojavi matičnjaka i prvih rojeva, već se vidi da će ove godine prirodno rojenje biti češća pojava nego inače, pa se tome treba posvetiti pažnja.

Cvetanje bagrema se može očekivati već oko 6-10. maja, a masovnije cvetanje i medenje nešto kasnije, ali će odlika ove sezone bitii veća razlika u početku cvetanja, kao i trajanju, što ide u prilog pčelarima. Prognoza cvetanje se odnosi na Srbiju, i uopšte, centralne delove balkanskog poluostrva. U Makedoniji i na primorju je bagrem već odavno procvetao, možda još sredinom aprila.

Neki pčelari primećuju da su stabla bagrema olistala u velikoj meri, što može umanjiti njihovu medonosnost, ali to je faktor na koji se ne može uticati. Činjenica je da vlage u zemljištu ima dovoljno, temperature su dosta povoljne (nadamo se nešto višim u samom cvetanju), tako da se ipak može očekivati da će bagrem dobro mediti. Kao što smo gore naveli, i pčelinja društva su u celini dobro razvijena, pa su sve to preduslovi za dobre prinose.

Krajem aprila i na samom početku maja primećena je pojava medljike na smrči, što bi moglo da znači da će biti i dobre paše ukoliko vreme bude toplo i bez mnogo padavina. Ako ne sada, nedljika se može javiti kasnije, posebno ako je reč o drugom drveću, pa je dobro da pčelari prate i njenu eventualnu pojavu. Pri tome, kišno proleće i suvo leto sa visokim temperaturama bi bili posebno pogodni. Za livadsku pašu bi bilo bolje da leto ne bude suvo, već toplo i sa kišama.

Ovom prilikom pozivamo pčelare da nam javljaju uslove pčelarenja u njihovom kraju - medonosne biljke glavnih i pomoćnih paša, klimatske uslove, prosečne prinose po pašama i sl. Adresa za kontakt je predragcv@ptt.yu

Radovi na pčelinjaku  

Osnovni posao koji stoji pred pčelarima je da stave medišne nastavke na košnice koje će biti proizvodne, ali jedan deo pčelara je to uradio još u voćnoj paši. Njima predstoji da na početku ili i pre cvetanja bagrema postave i druge nastavke, najbolje ispod već postavljenih. Svi su izgledi da ove godine zatrebaju i treći nastavci ako je reć o DB košnicama, ili drugi medišni nastavak ako se radi o LR, pa je potrebno biti spreman. Naravno, ako pojedina pčelinja društva imaju još bolje unose, to treba iskoristiti i na vreme reagovati. Kod AŽ košnica će u tom pogledu biti teškoća zbog moguće blokade, pojave rojenja, pa je tamo neophodna češća kontrola i pravovremeno reagovanje, znači, vađenje ramova sa medom i stavljanje u neke pomoćne košnice, slabija društva i sl. ili vrcanje ukoliko je med zaklopljen. Ako neke nastavke dodajemo pred kraj paše, bolje ih je ipak dodati iznad, kao rezervu, da ne bismo imali situaciju da na mnogo ramova imamo samo po malo meda. Podrazumeva se da smo u samoj paši imali dovoljno saća (a to znači višak) i da pčelar zna i poštuje onu izreku: bolje nastavak više nego ram manje.

U slučaju pojave rojevog nagona (ako primetimo rojeve matičnjake) već smo prilično zakasnili ali je ipak bolje nego da je roj već izleteo. Efikasna mera je da se društvo odmah prinudno razroji - podeli na dva ili tri dela, da u svakom bude po neki zreo matičnjak. Drugo, takva društva se mogu iskoristiti za formiranje većeg broja oplodnjaka i dobiti puno matica. Mogu se iskoristiti i kao odgajivačka društva za odgajivanje matica, kao i za proizvodnju matičnog mleča. Ako nećemo da delimo takva društva koja je zahvatio rojevi nagon, onda je jedna od mera (ali ne baš tako pouzdana) za njegovo sprečavanje da se seku matičnjaci (mogu se dodavati u oplodnjake ili tamo gde je potrebno - za zamenu starih matica i sl.), zatim da se vade ramovi sa leglom i pčelama i umesto njih dodaju satne osnove. Kod košnica nastavljača, posebno LR može se pregraditi leglo dodavanjem nastavka sa voštanim satnim osnovama. Primenjuje se i postupak prebacanja matice i pčela u nastavak sa satnim osnovama, ramovi sa leglom mogu ići iznad matične rešetke ili vaditi iz košnice (sa pčelama na njima) i praviti posebni rojevi, kao što je gore rečeno.

Ako je roj već izleteo, poželjno je naravno da ga uhvatimo i naselimo u košnicu. Mogu se postvljati i košnice - mamci za rojeve, koje je najbolje postvljati na visinu (drveće ili neke objekte). Neke od metoda "lovljenja" rojeva košnicom opisane su u nakom od starijih brojeva makedonskog časopisa "Melitagora". Roj se slobodno može naseliti samo na satne osnove, jedino treba paziti da ne napusti košnicu. Početnici u pčelarstvu  treba da znaju da prvi roj izlazi sa starom maticom i da u košnici ostaju zreli matičnjaci iz kojih uskoro izlaze mlade matice (koje mogu izleteti sa drugim rojem). Tako, na letu košnice iz koje je izašao roj vidi se da je aktivnost pčela slabija, a mogu se videti i po neka mrtva matica. Takvu košnicu treba otvoriti i iskoristiti zatvorene matičnjake i eventualne mlade matice koje nađemo.

Pred cvetanje bagrema se može uraditi i spajanje društava ukoliko pčelar smatra da jedno nije dovoljno spremno za iskorišćenje paše. Na početku paše se može vršiti i pojačavanje naletanjem pčela iz susednih košnica koje ćemo izmaći na neko drugo mesto. Pčelari u predelima gde će bagrem kasnije cvetati (veća nadmorska visina, severniji krajevi...) imaju još malo vremena da pčele pojačaju i ramovima sa zatvorenim leglom pred izlaženje pčela.

Pčelinja društva koja neće biti proizvodna mogu se iskoristiti za gradnju saća (pa i za gradnju medišnog saća za proizvodna društva ako je potrebno), zatim mogu se razvijati za neku narednu pašu (livadska, lipova, suncokretova), za formiranje rojeva i slično.

Sa vrcanjem meda ne treba žuriti, već najbolje sačekati da saće bude poklopljeno bar dve trećine svoje površine. Poželjno je sačekati i nešto duže, jer zrenje meda se delom nastavlja i u zatvorenom saću, ako ništa drugo, med dobija posebnu aromu. Nastavci sa medom se mogu ostaviti i na nekim pomoćnim ali ne slabim košnicama a proizvodna društva se mogu seliti na druge paše.

Ako želimo proizvodnju meda u saću, u boksesima, saća u teglama i slično, treba i za to izvršiti poseben pripreme.

Po završetku bagremove paše može se započeti sa odgajivanjem matica (odgajivanje u jeku paše ipak ne preporučujemo zbog prevelike okupiranosti pčela pašom, slabije nege i grejanja matičnjaka, pravljenja zaperaka na matičnjacima i dr.). Tada se mogu formirati i rojevi, a ako pčelar nema matice, potrebno je još ranije da ugovori nabavku kod ozbiljnijih odgajivača.

 

Ostali radovi  

Pčelari koji će seliti pčele, već bi trebalo da imaju plan selidbe, a mogu razmišljati i o daljim selidbama. Svi su izgledi da bi ova godina u celini mogla biti vrlo povoljna što se tiče medenja, pa bi to trebalo iskoristiti. Znači, pored selidbi na paše i dobijanja meda, pčelinja društva ove godine mogu dati više rojeva, poslužiti za odgajivanje više matica, proizvodnju drugih pčelinjih proizvoda i dr. Radi poredjenja stanja sa prethodnom godinom, može se pogledati šta je govoreno za:  maj2003

Povratak na početak