Bagremova paša ove godine je bila veoma slaba i retki su pčelinjaci i pčelinja društva gde su prinosi bili bolji. Iako ima vrlo retkih pčelara koji očekuju da će imati oko 10kg meda po košnici, može slobodno da se smatra da prinos od 5kg po košnici i sve više od toga ove godine predstavlja uspeh. Mnogo je pčelinjih društava koja nisu uopšte ni izašla u medišne nastavke a ako i jesu, to je na manjem broju ramova i sa vrlo malo meda. Društva koja nisu prelazila u medišne nastavke obično imaju izvesnu blokadu medom - srednje ili velike medne vence na ramovima sa leglom i pune krajnje ramove, ali to varira, jer ni ukupni unosi negde nisu prelazili 7-8kg, posebno kod slabijih i srednjih društava. Bagrem je u toku razvoja bilo ili značajno oštećen mrazom ili zaustavljen, često i jedno i drugo, pa je cvetanje bilo neregularno i nejednako, kako od predela do predela, tako i vremenski gledano. Prvi cvetovi su se pojavili već na samom kraju aprila, sasvim malobrojni. Masovnije cvetanje je počelo oko 5. maja, a treći talas, u brdskim krajevima, oko sredine maja. Same cvetne mase bilo je manje nego obično, većinom lišće, posebno u početku, ali kasnije su mogla da se vide i stabla gde su prevlađivali cvetovi nad lišćem. Verovatno da je i ne baš previše toplo vreme, posebno - hladna jutra, uticalo na slabo medenje, ali na drugoj strani, to je doprinelo da cvetanje duže traje.

Sada, u zadnjoj nedelji maja, kišni period može da izazove pojavu rojevnog nagona kod jačih društava, najpre kod onih koja nisu prešla u medišta i imaju prevelike medne vence na ramovima sa leglom. Na ponekim pčelinjacima već ima prvih rojeva, biće ih još, ali s obzirom da su pčelinja društva ove godine generalno znatno slabija nego prosečno, rojenje verovatno neće biti masovnije, bar ne svuda.

Ovaj kišni period može da stvori pogodne uslove da se tokom leta pojavi paša medljike, posebno ako dani budu topli a noći svežije i ako bude suvo. Takođe, sadašnje padavine su pogodne za paše koje nastupaju u junu .- livadska, kupina, sredinom i u drugoj polovini juna - lipa, ili neke druge, lokalne paše. Na samom kraju juna i početkom jula počinje paša suncokreta.

Radovi na pčelinjaku

Veoma je korisno da se posle završene bagremove paše uradi pregled pčelinjih društava. Treba iskoristiti ovaj period kada su društva u maksimumu razvoja, kada je vreme toplo i pogodno za razvoj i negovanje društava. U krajevima gde nema suncokretove paše, ovo je praktično poslednji povoljan trenutak za najefikasnije radove na razvoju društava, izgradnji saća. Sada se relativno lako mogu ispraviti razne nepravilnosti oko društava - loše saće, stare ili loše matice i dr. Lako može da se sprovede zamena saća (pa i potpuno prebacanje na nove satne osnove ako je potrebno), zamena ili odgajivanje matice, razvoj slabijih društava i rojeva i drugo. Tamo gde ima suncokretove paše, ili ako se seli na pašu, i jul mesec je povoljan za ovakve poslove, ali svakako prednost se uvek daje junu.

Najpre treba prokontrolisati kakva je situacija sa leglom i sačem. Ako su medni venci na ramovima sa leglom preveliki, najbolje je da se ti ramovi izmaknu na stranu a u sredinu stave ramovi sa većm leglom i pored njih nove satne osnove ili prazni ramovi za zaleganje. Pri tome, ako nema bolje paše, možda će biti potrebno prihranjivanje, 2-3 puta, količina od 0,5-1,2 litara je dovoljna. Ramove sa lošim saćem treba izmaći na stranu legla. Ako je saće veoma loše, najbolje je staviti taj ram na sam kraj kako bi se pčele iz legla izlegle i tada ram može da se ukloni. Višak ramova može da se stavlja iznad folije koje je preko satonoša, u neke posebne okvire gde mogu da stanu ("Batin prsten" i slično). Drugo rešenje je da se preko folije postavi još jedan plodišni nastavak (ili 2 medišna, kod DB)i tu se stavljaju ramovi kojih želimo da se oslobodimo. Princip je da se oni uvek postavljaju preko folije, sa malim prolazom za pčele, kako bi pčele efikasnije prenosile med u plodište, a med treba otklapati kako bi se taj proces ubrzao. Kod LR košnica višak ramova može da se stavlja i u nastavak-telo koji se postavlja ispod plodišta, bilo da je plodište u jednom ili dva tela.

Ako se primeti da je neko društvo ušlo u rojevno stanje pčelar treba da odluči kako će da postupi. Jedan pristup je da se ruše matičnjaci, to jje privremena mera jer pčele mogu da počnu gradnju novih. Radi toga, postupak kontrole i rušenja matičnjaka treba ponoviti više puta, obično na nedelju dana. Drugi pristup je da se ti matičnjaci iskoriste, bilo da se sa ramovima i pčelama formiraju posebni oplodnjaci ili rojevi, ili da se samo koriste matičnjaci a ramovi sa pčelama uzimaju iz drugih košnica. Sami matičnjaci mogu da se iskoriste da se stave u neko društvo sa maticom koju želimo da promenimo. Ako se pčelar odluči za rušenje matičnjaka, šteta bi bilo da pri tome ne sakupi bar malo matičnog mleča. O tome treba povesti računa i pripremiti se unapred, obezbediti posudu za mleč i neku pogodnu kašičicu. Radikalno rešenje za sprečavanje rojenja je uzimanje matice ili ubijanje. Dosta radikalno rešenje je i oduzimanje izletnica, što može da se uradi ili premeštanjem košnice na drugo mesto (izletnice ulaze u druge) ili na primer pčelarenjem sa dvojnim društvima i specijalnim poklopnim daskama (Sneglerova daska) za preusmeravanje pčela iz jednog u drugo društvo).

Ako je iz društva već izleteo roj, treba biti pažljiv jer posle odprilike 8 dana može da izleti drugi roj - drugenac, sa mladim, neoplođenim maticama. U takvim društvima obično ima puno zrelih matičnjaka ili mladih matica, pa oni mogu da se iskoriste za oplodnjake, zamenu matica i dr.

Uhvaćeni rojevi mogu da se nasele na izgrađeno saće, ali sasvim uspešno mogu da se razvijaju i ako se nasele na prazne satne osnove, s tim da je potrebno umereno prihranjivanje prvih nekoliko dana. Dobro je tretirati ih protiv varoe dok leglo još nije zaklopljeno.

Stare matice, posebno ako se vidi da loše zaležu (suviše malo leglo, raštrkano ili mnogo trutovskog legla), trebalo bi zameniti. Treba imati u vidu da neka pčelinja društva uspevaju sama da zamene svoje matice tihom smenom (u košnici ostaju i stara i mlada matica) pa matice u takvim društvima ne treba dirati. To je verovatno genetska odlika matice pa takva društva treba posebno zabeležiti. U delu društava se dešava da stara matica iznenadno ugine-strada, ali ako ima otvorenog legla pčele same odgaje drugu maticu. To se napominje zbog manje iskusnih pčelara koji mogu da ne primete da je izvršena zamena, da su pčele odgajile novu maticu. U želji da zamene staru maticu oni tako mogu greškom da ubiju mladu maticu.

Posebnu negu zahtevaju društva koja su teško zimovala i imala veliko slabjljenje - gubitak pčela. Takvih društava je ove godine veoma veliki broj, praktično na svakom pčelinjaku. Njih je potrebno razvijati kao da su rojevi, postepeno, prema tome koliko ramova zaposedaju. Sve suvišne ramove ukloniti, ostaviti sa strane po 1-2 rama sa medom ili obezbediti iz drugih košnica, i postepeno razijati šro veće leglo, kako bi mogla da prezime narednu zimu.

. Pčelari koji će imati meda za vrcanje sa bagremove paše, mogu tokom meseca da planiraju skidanje nastavaka sa medom i vrcanje. Treba sačekati da med dobro sazri. Kišno vreme može da utiče da med sadrži više vlage. Takođe, u kišnom periodu će verovatno bili manji prinos nektara, pa će pčele više da troše zalihe, sa tim se treba pomiriti,.dakle ne žuriti sa vrcanjem.

Pojilice sa vodom jedno vreme nisu bile mnogo aktuelne, za vreme cvetanja bagrema i tokom kišnih dana, ali treba nastaviti sa njihovim redovnim održavanjem. Treba redovono održavati i lovilice za osice i stršljenove.

Ostali radovi

Pčelari koji planiraju vrcanje, sada treba da pripremaju prostorije, opremu i ambalažu.

Ako se planira formiranje novih društava, treba pripremiti košnice, satne osnove, ramove. Oni koji kupuju rojeve ili matice treba unapred da rezervišu i da se dogovore sa proizvođačima o isporuci. Savetuje se i blagovremena nabavka šećera za negovanje rojeva, a takođe i za ostala pčelinja društva, radi pripreme za prezimljavanje.

Pčelari koji nameravaju selidbu na druge paše treba da obilaze terene, da dogovore i organizuju selidbu, a naravno i da pravovrmeno pripreme pčelinja društva i košnice.