Home

[Kalendar radova]

Predrag Cvetković    

JUN  2008 

 

Stanje na pčelinjaku  

Ove godine cvetanje bagrema nije donelo mnogo radosti ni pčelama ni pčelarima i izveštaji sa terena govore o slabom cvetanju, slabom medenju i malim ili skoro i nikakvim prinosima meda. Ipak, bilo je krajeva gde je medenje bilo nešto bolje, sa prinosima desetak i više kilograma po košnici. Pored lokalnih uslova, termina početka cvetanja i dr. to je veoma mnogo, verovatno presudno, zavisilo od stanja u košnicama, a najpre od razvijenosti društava, prisustva/odustva rojevog nagona i posebno od količine meda u košnicama pred pašu - popunjenosti plodišta pčelama i medom. Iako je samo cvetanje trajalo relativno dugo, ukupni unosi su išli od svega desetak kilograma do možda tridesetak a maksimalni dnevni unosi u najviše slučajeva nisu prelazili 3-4kg.

Sada su društva u maksimumu razvoja, to znači da će krajem meseca već početi prelazak u stanje opadanja broja pčela i lagane - tihe pripreme za jesen i za prezimljavanje. Ne treba da čudi to što i dalje ima i društava koja su slaba, slabo se razvijaju, a to su ona koja su zimus i proletos bila zahvaćena nozemozom.

Pčelari sa košnicama pored reka imali su veoma dobar unos polena i nekatara sa bagremca. Visijski bagrem je na žalost opet podbacio, negde je to bilo po treći put uzastopce, što je svakako veoma destimulirajuće, ali stariji pčelari bi posavetovali da treba sve to izdržati i sačuvati pčele za bolja vremena.

Jun je mesec livadske paše, takođe paše pitomog kestena, lipe, a krajem juna počinje i cvetanje suncokreta. Ove godine su sva ta cvetanja oko nedelju dana ranije. Mnogi govore kako je u zemljištu nedovoljno kiše i kako bi bilo dobro ako bi bilo više padavina, ali pri tome, kada bi vreme ostalo relativno toplo. To bi bili veoma dobri uslovi za livadsku pašu, pa i druge paše, osim medljike, kojoj odgovaraju kiše pa zatim dug period bez padavina i sa visokim dnevnim temperaturama.

Uz livadski pašu, tu je i paša sa divlje i pitome kupine. Tamo gde ima jelovih šuma, može se očekivati paša medljike dok se medljika sa hrasta javlja nešto ređe i neredovnije, takođe i nešto kasnije.

Rojenje verovatno nije bilo tako masovno kako može da bude i sigurno jedan od razloga je i što veliki broj društava nije bio dovoljno jak i što je proletos hladno vreme u voćnoj paši ometalo pčele, ali se krajem maja i početkom juna ipak dešavalo u dosta slučajeva, pogotovo tamo gde su bili najpovoljniji uslovi - sužen prostor u košnici, neizlazak pčela u medište, kišni dani u paši, suviše veliki broj trutova u košnici, genetska predodređenost pčela i dr.

Radovi na pčelinjaku

Mnogi pčelari će poželeti da sele košnice kako bi povećali šansu da dobiju nešto meda, pogotovo ukoliko su na bagremovoj paši loše prošli. Pri tome, treba imati u vidu da odluku o selidbi treba doneti racionalno i realno a nikako po svaku cenu i seljenjem na bilo  kakav način, jer bi takve usiljene akcije mogle da imaju i vrlo loše posledice, bilo što se tiče samih prinosa, bilo stanja pčelinjih društava, povećanih troškova i problema i sl. Povremene loše godine su realnost pčelarstva i to treba prihvatiti i stalno imati u vidu.

Oni pčelari koji neće seliti, ali i svi koji imaju košnice od kojih se neće očekivati ozbiljniji prinos meda, imaće posla na formiranju novih rojeva, kao i sređivanju stanja na pčelinjaku.

Sada je vreme za kupovinu rojeva, a oni koji bi imali da ponude rojeve za prodaju, takođe treba da iskoriste ovaj mesec i i mogu da očekuju da će interesovanje za kupovinu rojeva posle toga naglo opasti. Takođe, odlično je vreme za zamenu matica, odgajivanje novih matica, kupovinu matica... Jun je, uopšte, prelomni mesec kada treba uraditi što više neophodnih poslova, praktično sve glavne poslove u sezoni za koje se posle isteka meseca uslovi drastično pogoršavaju. Samo u krajevima gde će biti neke bolje paše može se očekivati da pčele posle juna grade saće bez prihranjivanja, da se društvo lako i lepo razvija, da se može ostvariti neki višak meda za vrcanje i sl. Takvih područja nema mnogo a na žalost i postojeća - na primer sa parcelama suncokreta drastično se sužavaju pa i ukidaju zbog sve veće upotrebe insekticida na bazi imidakloprila - "Gaučo", "Regent" i sl. zato što ti insekticidi deluju izuzetno štetno na pčele i pčelinja društva i pčelari koji to znaju nastoje da po svaku cenu izbegnu da im pčele posećuju parcele posejane semenom (suncokret, kukuruz) koje je njima tretirano. Trebalo bi znati, za naredne godine, da se pogubno dejstvo imidakloprida oseća i narednih nekoliko godina na istoj parceli ako se ona zaseje i nekim drugim kulturama (uljana repica, detelina i dr.)

Još uvek je aktuelan rojevni nagon, pa je dobro prokontrolisati stanje na pčelinjaku, da li se možda neko društvo nije izrojilo ili se sprema za rojenje. Ako se naiđe na zrele matičnjake ili neoplođene matice, mogu se iskoristiti za formiranje novih društava.

Iako na košnicama stoje medišni nastavci, to ne bi trebalo da pčelare sprečava da stavljaju satne osnove na izgradnju jer bi time gubili dragocene povolje dane. Ramove koji bi se eventualno uklonili da naprave mesto onima sa voštanim osnovama mogu se sakupiti i staviti u nastavke u neke posebno određene košnice ili dodavati direktno tamo gde su možda potrebni.

Dešavaće se, već prema lokalnim uslovima, da povremeno, u delu dana ili i tokom više dana, prestaje lučenje nektara aktuelnih cvetnica, ili je ono nedovoljno za broj pčelinjih društava na tom području, pa se može pojavljivati grabež na pčelinjacima. To se u blagom obliku može primetiti kao doletanje pčela iz drugih košnica na otvorenu košnicu, na njeno leto, na izvađene ramove i sl. a u grubljem obliku kao tuča pčela na letu, kasnije i kao masovna pljačka itd... Same pčele postaju nervoznije i agresivnije i više ubadaju. Ako se primete takve situacije, najbolje je hitno prekinuti rad na pčelinjaku, zatvoriti sve košnice, suziti leta, ne čekati moguće teže posledice. Oko pčela treba najpre raditi kada su uslovi za grabež obično najmanji (ujutru) ili kada se stanje može lakše smiriti (pred veče) a kada ima paše, može se naravno raditi preko celog dana, nastojeći ipak da ih što manje uznemiravamo.

U junu je još uvek moguže sakupljati polenov prah, posle toga se više ne preporučuje jer se može lako poremetiti priprema društava za zimovanje. Ako se polen  sakuplja a nema dobre podsticajne paše, dobro je pčele blago prihranjivati retkim sirupom.

Ako ga ima u višku, med se može izvrcati, naravno pod uslovom da je sazreo i da je kvalitetan. Pri oduzimanju medišnih nastavaka iz košnica voditi računa da se pčelama ostavi dovoljno hrane, ne samo trenutno, već da se ima u vidu i obezbeđivanje hrane za prezimljavanje. Ako je potrebno, može se negde na posebnim košnicama ili u prohladnim skladištima obezbediti čuvanje ramova sa medom za kasnije dodavanje pčelama. Oduzimanje ramova za vrcanje ne bi trebalo raditi u potpuno bespašnim periodima jer se tako jako povećava opasnost od pojave grabeži.

Povoljno je za sakupljanje propolisa, pčele sada počinju intezivnije da ga donose u košnice i treba postavljati skupljače za propolis, koji mogu biti u različitim vidovima. Propolis se može sakupljati i struganjem sa mesta gde ga pčele deponuju (ramovi, ivice košnice, otvori i dr.), vodeći računa o čistoći i eventualno ako je potrebno, može se izvrštiti njegova klasifikacija. Kvalitetan propolis treba da je čist, da pali u grlu ako se malo drži u ustima i mora imati intezivan miris koji se posebno oseti ako se neko vreme drži zatvoren. Sakupljanje po velikoj vrućini nije preporučljivo jer propolis postaje isuviše mekan i lepljiv.

Već se primećuje pojava varoe u košnicama i to posebno u onima u kojima ima dosta trutovskog saća i gde su pčele odgajale dosta trutova. Tretiranje takvih društava se svakako preporučuje i treba ga obaviti što pre, nekim sredstvom koje ne zagađuje med i vosak, ili kombinovati tehnološke mere (ostavljanje društava bez otvorenog legla, formiranje i naseljavanje paketnih rojeva, uklanjanje medišnih nastavaka idr.) sa nekim drugim, efikasnim načinom tretiranja.

Ostali radovi  

Pčelari koji se odluče na selidbu, trebalo bi da obiđu terene na koje bi selili, da pripreme potrebnu dokumentaciju i da spreme košnice za selidbu i obezbede prevoz, postolja za košnice i pomoć za utovar i istovar.

Nabavka i uopšte priprema ambalaže je važan posao koga treba obaviti pre vrcanja meda. Takođe, treba razmisliti o izradi etiketa, a i oglašavanju i reklami svoje pčelarske proizvodnje.

Dobro je pripremiti se za negu i prihranu rojeva i društava nabavkom šećera, satnih osnova i dr.

Ukoliko nema prirodnih izvora na pčelinjacima treba obezbediti da ima vode na pojilicama, a voda je jako potrebna i novoformiranim rojevima pa im se može davati i direktno u hranilice u košnicama.

Sada je efikasnije uništiti gnezda osica i stršljena ako se primete, jer će se kasnije više umnožiti.

Sa radovima koji su savetovani pčelarima u junu prošle godine, možete se upoznati preko stranice jun2007.