Home

[Kalendar radova]

Predrag Cvetković    

JUN  200

 

Stanje na pčelinjaku  

Posle neizvesnosti o tome kakva će biti bagremova paša i prinosi u uslovima kasnog početka razvoja legla u košnicama, možemo da kažemo da je bila veoma dobra, u nekim krajevima može se reći i rekordna. To najpre važi za bagrem koji je cvetao na nižim nadmorskim visinama i gde visoke temperature nisu previše skratile cvetanje. Bagrem u brdovitim krajevima krajem maja i dalje cveta i konačan izveštaj se može dati tek po završetku paše. Verujemo da će pčelari biti zadovoljni prinosima, a neki su bili i iznenađeni pa i nespremni za ovako dobro medenje.

I slabija pčelinja društva su donela nešto meda za vrcanje, na primer ona koja su na početku paše zauzimala 1 LR nastavak u dosta slučajeva su dala po 1 nastavak meda. Rekordni dnevni prinosi su bili i preko 10kg po košnici, ali to naravno samo kod snažnih društava.

Javljaju se i znaci rojenja - pčele grade matičnjake ili su rojevi već izašli.

Posle dosta kiša proletos, može se očekivati da i livadska paša da dobre prinose, ukoliko samo vremenske prilike budu pogodne. Isto važi i za lipovu pašu koja će na Fruškoj Gori početi verovatno sredinom juna. Cvetanje suncokreta se očekuje na samom kraju ovog meseca i početkom jula. Jun je bogat i drugim pčelinjim pašama (bagremac, pitomi kesten, deteline...) a ako uslovi budu pogodni može početi i šumska paša - medljika.

Radovi na pčelinjaku  

Sredinom meseca, kada pčele dobro zaklope med voštanim poklopčićima, može se pristupiti vrcanju meda. Voditi računa o tome da se  uzimaju samo ramovi sa zrelim medom, a ukoliko je bilo unosa sa neke kasnije paše, sačekati sa vrcanjem dok i taj med ne sazri.

Jun je veoma pogodan za sakupljanje polenovog praha, a mogu se postavljati i skupljači za propolis i ostaviti u košnicama do kraja jula.

Vreme je i za odgajivanje matica, kao i formiranje novih rojeva, kojima treba posvetiti puno pažnje kako bi se što bolje razvili do jeseni. Ukoliko se naseljavaju paketni rojevi veoma je preporučljivo tretirati ih protiv varoe nekim ekološkim sredstvom (na primer oksalnom kiselinom) pre nego što se prvo leglo zaklopi (u prvih 9 dana od naseljavanja).

Pčelari koji ne odgajaju sami matice, mogu ih nabaviti od dobrih proizvođača. Rojev se mogu formirati i na najednostavniji način - prostim obezmatičenjem i deobom društva, vodeći računa da društvo koje se deli bude snažno i zdravo i sa mlađim saćem.

Ako se pri pregledu košnica naiđe na matičnjake, može se preporučiti formiranje novih rojeva, što će uticati da izostane prirodno rojenje. Ram sa matičnjakom ili više matičnjaka, prenese se u novu košnicu sa pčelama sa još nekoliko ramova legla i hrane. Za roj minimalne snage dovoljno je dodati samo jedan ram sa medom, pa kada matica pronese, lako se može pojačati dodavanjem ramova. Na taj način se iz jedne košnice u rojevom nagonu može dobiti više rojeva. Isto tako, roj se može formirati i sa starom maticom izdvajanjem u novu košnicu, ali je najbolje maticu kasnije zameniti mladom. Što se tiče potrebe zamene matica, smatramo da u uslovima pčelarenja na području bivše Jugoslavije, matice izležene prethodne godine sasvim dobro mogu da nose i naredne i da se zamene tek kada napune dve godine.

Jun treba iskoristiti za izgradnju novog saća i što veću proizvodnju voska. Pratiti razvoj varoe, posebno na trutovskom leglu i pčelama i u slučaju potrebe, primeniti neko pogodno sredstvo, npr. mravlju kiselinu.

 

Ostali radovi  

Pre početka vrcanja potrebno je pripremiti odgovarajuću ambalažu kao i prostorije za čuvanje meda.

Ukoliko se planira selidba pčela, treba izvaditi sve potrebne potvrde. Selidbu je pogodno vršiti u zoru ili uveče (za bliža rastojanja) a uveče, ukoliko se seli na veće daljine. Pre selidbe najbolje je obići mesto postavljanja košnica i upoznati se sa situacijom na terenu.

Sa radovima koji su savetovani pčelarima u junu prošle godine, možete se upoznati preko stranice Jun2005.