Leto je počelo sa veoma visokim temperaturama i sušom. Pčelari u najvećem broju slučajeva nisu zadovoljni prinosima sa bagremove paše, ali ipak bilo je ipak krajeva gde je ona dala prosečne prinose. Izgleda da se ove godine već desetak kilograma izvrcanog bagremovog meda po košnici može smatrati dobrim. Pošto prinosi nisu bili veliki, u velikom broju društava nema mnogo hrane. To se posebno odnosi na ona koja su u medištima dala više meda, na jaka društva, na ona sa puno trutova (loše saće). Na drugoj strani, društva koja su pred bagremovu pašu bila nedovoljno razvijena, unela su više meda u plodišne nastavke.

I ova godina se može smatrati rojevnom, jer se rojenje javljalo na većini pčelinjaka, čak i u drugoj polovini juna, ali tada već ređe.

U toku je suncokretova paša. Imamo samo izveštaj iz Bačke, na samom početku jula, da unosi nisu posebno zadovoljavajući i da su verovatno velike vrućine jedan od važnih uzroka.

U centralnom delu Srbije, u brdsko-planinskim područjima, već u drugoj polovini juna se pojavila paša medljike. To je medna rosa sa listova hrasta i nije se javila u svim rejonima ali je ipak dosta široko rasprostranjena. Za tu pašu pogoduju ovako visoke temperature. Neki smatraju da relativno prohladne noći, kakve su vladale u junu a veoma topli dani, posebno pogoduju lučenju medljike.

Radovi na pčelinjaku

Sada je obično vreme vrcanja meda od ranijih paša. Pčelari oduzimaju medišne nastavke na više načina - jednostavnim stresanjem pčela sa ramova, bežalicama, duvačima vazduha i dr. Ako u vreme oduzimanja meda nema druge makar podsticajne paše potreban je veliki oprez pri radu kako se ne bi izazvala gužva na pčelinjaku i grabež. Zato je dobro raditi veoma rano ujutru, čim se svane, kada su pčele mirnije i kada je svežije pa pčele više izleću, donose polen i nektar.

Pri oduzimanju ramova potrebno je voditi računa koliko meda ostavljamo u košnicama. Pri radu sa pčelama dobro je steći uvid u stanje društava, što iskusniji pčelari u dosta slučajeva mogu učiniti i bez podizanja ramova. Ipak, ako se ima vremena, najbolje je nekoliko košnica i otvoriti i detaljnije pogledati stanje. Posebno obratiti pažnju na društva koja imaju malo pčela u medišnim nastavcima a vidi se da su donela meda. Takva društva su se obično izrojila, nekada i sa dva roja - prvencem i zatim drugencem. Važno je ustanoviti da se nova matica oplodila i normalno nosi. I društva koja nisu prešla u medišne nastavke treba pogledati da li je sve u redu, ona su se takodje možda rojila, a ako nisu, već su bila isuviše slaba, trebalo bi videti razlog, zameniti maticu i dr.

Pčelari koji su preselili košnice na neku pašu, obilaziće ih i raditi potrebne mere- eventualno dodavanje medišnih nastavaka, skidanje zrelog meda i dr.

Oni koji su formirali ili kupili rojeve, posvetiće im posebnu pažnju i negovaće ih da bi se što bolje razvili. To se posebno odnosi na paketne rojeve, koji se formiraju bez saća. U julu se i dalje mogu dodavati satne osnove radi izgradnje i zaleganja, a to naravno posebno važi tamo gde postoji neka paša. Ako nema paše, društva treba prihranjivati. Pri rukovanju sa ramovima sa satnim osnovama po ovako toplom vremenu treba biti još pažljiviji nego inače, nikada ih ne ostavljati na suncu, ne polagati ih horizontalno. U košnicama ne treba stavljati puno osnova odjednom jer ih matica ne može za kratko vreme sve zaleći a pčele bi ih punile medom što bi moglo da promeni moguću namenu tog rama. Isto tako ne treba stavljati više satnih osnova u neki eventualni prazan prostor košnice, gde bi se voštana tabla delom krivila.

U krajevima gde se javlja medljika, trebalo bi što bolje iskoristiti tu pašu. Razlog više da se to naglašava je što medljika može dodatno otežati zimovanje pčela ako ne bude češćih pročisnih letova. Da bi se eventualne teškoće predupredile, najbolje bi bilo ako bi se obezbedilo da pčele medljiku unose više u medišne nastavke a manje u plodišne. Eventualno se i u plodišta mogu postavljati ramovi za med, ili satne osnove pa posle vaditi i vrcati a pčelama vratiti druge ramove ili dodati nove osnove pred prihranjivanje. Drugo, na vreme treba napraviti gornja leta na plodištima košnica, kako bi se pčele navikle na njih, a ona će znatno pomoći i olakšati izletanje pčela na pročisne letove tokom zime. Posle skidanja medišta, dobro je društva prihraniti sirupom ili nekim medom koji ima manje nesvarljivih sastojaka od medljike, bagremov je jedan od najpogodnijih.

Obezbediti pojilice sa vodom na pčelinjaku ili u blizini ukoliko nema prirodnih izvora, potočića i dr.

Dobro je postavljati neke mreže ili folije za sakupljanje propolisa koga pčele dosta donose u ovom periodu. One se stavljaju na satonoše, ispod poklopne daske. Da bi se podsticalo sakupljanje neki pčelari ostavljaju otvore na poklopnoj dasci, zbegu, čime se povećava ventilacija- promaja.

Ostali radovi

Za vrcanje meda treba prethodno očistiti prostorije za rad, obezbediti ambalažu i svu potrebnu opremu.

U sunčanim topionicima se sada može topiti saće i više puta dnevno, pa to treba iskoristiti.

Sa radovima koji su savetovani pčelarima u julu prošle godine, možete se upoznati preko stranice Jul2011.