Mnogi pčelari su tokom novembra i decembra radili tretman oksalnom kiselinom i to je bila dodatna prilika da steknu neki uvid u trenutno stanje pčelinjih društava. Na žalost, na znatnom broju pčelinjaka ima gubitaka i ponegde oni su veoma veliki, dostižu do 50% pa i više. Pored gubitaka, veoma je prisutno veliko slabljenje društava i deo tih društava je u kritičnom stanju, pa to može da vodi novim gubicima. Srećom da ipak nije na svim pčelinjacima ovako loše stanje, ima pčelinjaka gde su pčelinja društva u relativno dobrom stanju, kao što je ranije bilo uobičajeno da budu u ovo doba godine, i možda tek manji broj društava je znatnije oslabio.

Metereolozi u Rusiji prognoziraju da u evropskom delu Rusije temperature u januaru mogu da budu čak za 4-5 stepeni više od proseka. Ako bi se prognoza ostvarila, pa i sa manjom razlikom od proseka, to bi moglo da znači neuobičajeno topao januar, a takav talas bi mogao da zakači i Srbiju i okolne zemlje. Talas neuobičajeno toplog vremena nas je već zahvatio krajem decembra 2023. Može da se očekuje da leska uskoro otvori rese i da krene vegetacija drvenastih biljaka, a naravno i zeljastih. U tom smislu, najpre drena a zatim i drugih biljaka, i to bi moglo da vodi rekordno ranom cvetanju.

U našim uslovima, po mišljenju autora ovog teksta, ako je januar veoma topao, generalno, to može da se smatra za nepovoljno, jer posle toga praktično sigurno slede veoma hladni i kišni/snežni naredni meseci. Za nas je mnogo bolje da je januar hladan a februar bude topao, a naravno, idealno bi bilo da imamo pravu zimu u januaru i bar delu februara. Vraćamo se opet na komentar prognoze mogućeg veoma toplog januara. S obzirom da kao što je rečeno, na znatnom broju pčelinjaka ima veoma oslabljenih društava, koja teško mogu da dožive do proleća, ako bi sada intezivnije krenuo razvoj legla, to bi moglo da doprinese da društva dobiju novu generaciju pčela i time da pomogne da bolje i sigurnije prežive do proleća. Tačno je da odgajanje legla veoma iznuruje pčele negovateljice, pogotovo ako nema dovoljno polena, i skraćuje im život, ali u ovoj konkretnoj situaciji, ako treba birati manje zlo, eventualni rani razvoj legla, uz cvetanje prvih medonosnih biljaka i relativno toplo vreme, možda može da predstavlja pravi spas za mnoga pčelinja društva.

Da bi manje iskusni pčelari mogli da imaju predstavu o snazi pčelinjih društava u ovo doba, navodimo primere sa pčelinjaka. Društvo koje zaposeda 4 ulice, ove sezne može da se smatra za sasvim dobro - misli se ne na cele ulice, već u dužini 1/3 do 1/2 rama, gledano po hladnom vremenu. Jače od toga može da se smatra za veoma dobro i odlično. Mala društva sa 3-4 ulice su u granici proseka a to su u stvari slaba društva. Ona sa 2-3 sasvim male ulce, ili čak samo sa 1 ulicom su izuzetno slaba ili kritična. Pri proceni ne treba da zavarava ako su se pčele popele gore na satonošu ili stoje samo u gornjem delu rama. Takođe, za nepovoljno može da se smatra ako je klube malo ali se raširilo na većem broju ramova.

Radovi na pčelinjaku

I dalje važi savet da se pčelinjaci češće obilaze, pogotovo za vreme toplih dana, kada pčele mogu da obavljaju pročisne letove. Ukoliko se negde uoči grabež ili nagoveštaj grabeža, pčelar treba da na vreme reaguje: Ako je u napadnutoj košnici društvo već stradalo, najbolje je ramove izvaditi a košnicu ostaviti sa otvorenim letom, kako bi se tuđice umirile i da ne ulaze u susedne košnice. Ako je pak društvo živo, leto treba maksimalno suziti, eventualno nečim zamaskirati a u krajnjoj liniji zatvoriti ako se grabež ne smiruje. Košnica može da se prenese na neki drugi pčelinjak, ali ako je društvo previše slabo ili kritičnog stanja, to verovatno nema svrhe.

U slučaju da temperature u januaru zaista budu znatno iznad proseka, doći će i do cvetanja najranijih cvetnica a možemo da očekujemo da će pčelinja društva da započnu sa novim leglom. U normalnim uslovima, iako je u januaru obično bilo malog legla, ne bi imalo potrebe za preranim otvaranjem košnica. U ovoj situaciji, savetuje se da se u drugoj polovini januara proveri da li je počelo leglo i ujedno da se uradi neka intervencija u košnici ako je potrebno - da se eventualno približi ram sa više meda uz klube i slično. Ne savetuje se stavljanje pogača, podrazumeva se da u košnici ima dovoljno hrane, možda samo može da se desi da se klube udaljilo od meda.

Za slučaj toplog januara i razvoja legla, kod košnica koje imaju drvenu podnjaču dobro je da se malo otklope medni venci na ramovima sa leglom. To je izvanredna stimulativna mera. Društva koja su veoma oslabljena moraju se posebno strpljivo negovati. Tu nije reč o prihranjivanju i prošitivanju legla. Naprotiv, treba čekati da se izleže više pčela i da dobro pokrivaju postojeće ramove sa leglom. Sa strane legla treba im približiti ramove sa više meda, čime će se ujedno sprečiti da se leglo ne širi previše na druge ramove već da se povećava površina pod leglom na što manje ramova, idealno najviše dva rama. Kao podsticaj, njima će najviše pomoći pomenuta mera - otklapanje mednih venaca na ramovima sa leglom.

Ostali radovi

Kao što je pominjano, ova sezona bi mogla da bude rana i potrebno je na vreme pripremiti ramove, satne osnove, košnice, šećer za prihranu. Zbog povećanog stradanja društava tokom jeseni i zime, iskrsla je vanredna potreba da se topi saće, pa to treba obaviti. Ramovi sa lepim saćem i medom mogu da se sačuvaju, u nekoj hladnoj prostoriji na promaji, ili da se stave na neku košnicu sa pčelama, preko folije koja je delimično otkrivena radi mogućeg prelaza gore.

Ako zemljište nije zamrznuto, može se saditi medonosno drveće i žbunje.

Sada je pogodno i za uređenje pčelinjaka, rezanje grana okolnog drveća, raščišćavanje.