Decembar je bio prilično hladan za naše uslove ali je bilo povremenih kraćih toplijih perioda i pčele su izletale na pročisne letove. Očekuje se da će u prvoj polovini januara imati priliku za naredni pročisni let, što predstavlja dobar razmak, nije dug period neizletanja. Kao što je pisano za prethodne mesece, ove zime će izgleda najpre biti problematično sa snagom društva (količinom pčela) a ne sa količinom hrane. Cela godina je predstavljala redak izuzetak za pčele i pčelare i moglo bi da se očekuje da i zimovanje po nečemu bude karakteristično, a po čemu, to ćemo tek da vidimo.

Čini se da su pčelinja društva u Vojvodini i tamo gde je bilo dobre letnje paše u mnogo boljem stanju i jača nego u ostalim krajevima. Ipak, ne može se olako uopštavati i može se primetiti da se stranje društava dosta razlikuje i na jednom istom pčelinjaku. Neki pčelari su već imali ozbiljne gubitke jesenas, srećom takvi slučajevi su retki, ali tek sada predstoji najteži period, on je zapravo na samom kraju zime i pred početak proleća (kalendarskog). Mnogo je opasnije što je relativno veliki procenat slabih društava na pčelinjacima i takva društva mogu lako da dođu u kritična stanja po broju i životnoj sposobnosti pčela.

Na nekim pčelinjacima se moglo jesanas primetiti da za razliku od ostalih društava na pčelinjaku, kod nekih pčele nisu bile u jačem klubetu. To verovatno ne predstavlja dobar znak i nedavno je bilo nekih informacija na stranim pčelarskim duskusionim grupama o tome. Rađena su neka ispitivanja upravo tih društava kod kojih su pčele bile u rasturenom klubetu i u njihovoj limfi (pčelinjem "krvotoku") pronađene su neke nove vrste bakterija, koje se inače povezuju sa varoom u periodu aktivne sezone.

Tokom januara se može očekivati početak novog legla, kako će se ono širiti zavisiće od vremenskih uslova i stanja u društvu.

Radovi na pčelinjaku

Sada praktično nema poslova na pčelinjacima, ali u slučaju da otopli i da temperature budu takve da pčele izleću na pročisne letove, trebalo bi obići pčelinjak i steći uvid u stanje društava. Pod tim se pre svega podrazumeva da se utvrdi da li su sva društva živa i ako nisu, te košnice treba zatvoriti. Ramovi se mogu privremeno ostaviti u košnici, ali leta treba dobro zatvoriti, da ne ulaze pčele radi grabeži.

Stavlajnje pogača se ne savetuje, uostalom, neka košnica može da se otvori i pogleda kakvo je stanje. Neuporedivo bolja mera je da se prilikom ovog zimskog pregleda, ako temperatura prelazi bar 10-12 stepeni, izmaknu prazniji ramovi koji stoje do klubeta i da se stave puniji, sa više meda. Za tako nešto je ustvari sada još rano, jer ako su pčele iole normalno zazimljene što se tiče hrane, sada ne mogu da budu bez hrane. Izuzetak od ovoga jedino mogu da predstavljaju društva koja su eventualno bila žrtve tihe grabeži, ali trebalo bi da je pčelar takve slučajeve ranije primetio i da je preduzeo sve što je potebno da im pomogne. Tu meru dakle pominjemo samo radi onih pčelara koji se baš boje da im pčele ne stradaju od gladi. U normalnim slučajevima, to primicanje ramova sa medom je najbolje raditi kasnije, krajem februara i na samom početku marta, kada u košnicama krene novo leglo i proširi se bar na 2-3 rama.

Treba pomenuti da pčelari često vrlo olako izvode zaključke o količini hrane u košnici, to se posebno odnosi na one koji su skloni redovnom dodavanju pogača, kao regularnoj meri. Činjenica da su pčele izašle na satonoše ne znači samim tim da su ostale bez hrane. Dešava se da ispod njih budu znatne količine meda, a u razloge toga ne možemo sada da ulazimo. Drugo, ako su pčele potrošile pogaču, to takođe nije pouzdan znak da su bile bez hrane i u većini slučajeva nije znak.

U slučaju da je neko društvo iz bilo kog razloga bez hrane, treba mu dodati ramova sa medom iz rezerve ili iz društava gde ima više. Ako temperature tokom nekoliko dana budu više od 12-15 stepeni, takvim društvima se može dati najpre po malo toplog sirupa ili razređenog meda a kasnije po više. Pri tome, leta treba maksimalno suziri, a prihrana se inače daje tokom dana, najbolje ujutru pre nego što nastupi najtopliji deo dana.

Ukoliko se primeti da je u neku košnicu ulazio miš ili rovčica (isitnjeno saće - miš, izgrickane pčele - rovčica), košnicu treba otvoriti i uraditi sve što je moguće da se pomogne - ukloniti štetočine, eventualna gnezda miševa, oštećene ramove, očistiti podnjače i postaviti ramove sa medom uz klube. Treba povesti računa o tome da se te štetočine najčešće ponovo vraćaju u iste košnice, pa to treba sprečiti.

Ostali radovi

Zimske dane treba iskoristiti za sadnju medonosnog drveća i šiblja, jer je sada povoljnije nego u proleće, kada biljke već kreću sa razvojem. Takođe, sada je dobro da se pripremi zemljište za setvu medonosnog bilja: facelije, slačice, raznog lekovitog, začinskog i ujedno medonosnog bilja.

Pčelari kojima je ostalo nepretopljeno saće, savetuje se da što pre izvrše pretapanje i da ga zamene za voštane satne osnove kod pouzdanog snabdevača, ili da ih sami liju.

U radionicama ima posla, posebno za pčelare sa većim brojem košnica koji na vreme treba da rade pripreme za narednu sezonu.

Sada je vreme kada se održavaju godišnje skupštine pčelarskih društava, kao i stručna predavanja pa je dobro prisustvovati.

Sa radovima koji su savetovani pčelarima u januaru prošle godine, možete se upoznati preko stranice Januar2016.