Kraj jeseni i početak zime su bili sa relativno niskim temperaturama a bilo je i više snega nego ranijih godina. To je dobro za mirovanje pčela ali možda se može desiti da slaba društva budu više iscrpljena i da se više skupe u klubad i udalje od hrane. Što se normalnih i jakih društava tiče dosadašnji tok zimovanja bi trebalo da prođe bez ikakvih teškoća. Početak novog legla se verovatno može očekivati sredinom ili krajem ovog meseca možda i pre ako otopli. Posmatajući da li se sneg na košnicama topi ili ne, nekada se može izvesti zaključak da li je u košnici počelo negovanje novog legla - ako jeste sneg se obično pre istopi i to počevši od sredine krova. Već neko vreme pčele nisu izletale na pročisne letove tako da se može očekivati da prvih toplijih i sunčanih dana to masovno obave. Tada se može videti, ako je počelo cvetanje prvog bilja - visibaba, leska, da pčele donose polen, u tom slučaju se može zaključiti da je polaganje jaja već počelo.

Radovi na pčelinjaku  

Neophodno je obići pčelinjake, pažljivo osmotriti stanje na poletaljkama i uopšte, da li je sve u redu na pčelinjaku spolja gledano. Ako bude toplijih dana kada pčele izleću, to je najpogodniji momenat da se po koja  košnica i otvori i pogleda odozgo, ne podižući ramove. Preporučljivo je proveriti neke košnice koje smatramo za karakteristične na pčelinjaku - izrazito jake, izrazito slabe i prosečne, eventualno i neke koje su nam po nečemu drugom bile sumnjive. Ako se primeti da je neko društvo stradalo, košnicu zatvoriti da ne bi bila plen grabeži, a najbolje je naravno odmah ukloniti ramove i očistiti košnicu.

Već osmatranjem ramova odozgo se može puno toga videti - gde se nalazi pčelinje klube, ima li meda u mednim vencima i sa strane, da li je potrebna neka intervencija pčelara ili ne. Ako se primeti da nema meda u mednim vencima iznad i okolo pčelinjeg klubeta pčelar bi trebalo da intereveniše, bilo dodavanjem šećerno medne pogače, ili rama sa medom položeno preko ramova (ako je tehnički moguće staviti, ako ne, saće se može i iseći), takođe jedan od načina pomoći je dodavanje rama sa medom iz neke druge košnice koja ima višak (to eventualno mogu biti krajnji ramovi sa medom ako nisu blizu klubetu - ako tamo neće biti baš toliko neophodni). Ram se ubaca odmah do rama sa leglom, da ga klube neposredno dohvata. Ako bude toplijih dana, kod društava kod kojih se primeti pomicanje klubeta na stranu sa manje meda ili smanjivanje klubeta tako da hrana ne bude lako dostupna pčelama može se intervenisati dodavanjem rama sa medom uz samo leglo, čime bi se gajenje legla ograničilo na manje ramova ali površina legla bi bila veća i hrana bi bila dostupnija. To se može uraditi čak iako se primeti da ima meda u mednim vencima i da pčelama ne preti stradanje od gladi. Naravno, u svemu tome treba imati osećaj da se pčele ne uznemiravaju nepotrebno, svako uznemiravanje, pogotovo u ovom periodu je veliki stres za pčele i često je pitanje da li im se više pomaže ili šteti. Mnogi stariji pčelari praktikuju da uopšte i ne otvaraju košnice sve do marta, ali to podrazumeva da su pčele dobro pripremljene za zimu.

Sredinom ili krajem meseca se već može primetiti da matice kreću sa novim leglom. Ne savetuje se ipak preveliko utopljavanje pre februara, da se sada ne bi suviše podsticao razvoj legla, što iscrpljuje pčele. Košnice iz kojih pčele ne izleću pri toplijim danima kada se primete pročisni letovi treba pogledati - one kod kojih sve spolja izgleda normalno neće biti potrebno otvarati osim ako se ne sumnja u nedostatak hrane.

Kontrolisati da li leta na košnicama nisu možda zatvorena mrtvim pčelama, a ako se primeti veće stradanje pčela savetuje se da se podnjače očiste prvom pogodnijom prilikom. Prokontrolisati i da li možda neke štetočine nisu ulazile u košnice (miševi, rovčice, pčelinji vuk...). Uzorke mrtvih pčela treba dati na analizu i tako ustanoviti da li su pčele obolele od nozemoze ili je u pitanju stradanje od iscrpljenosti, starosti ili eventualno gladi (ako se mrtve pčele nađu u praznim ćelijama saća gde okolo takođe nema meda).