Home[Kalendar radova]Predrag Cvetković
JANUAR
Izveštaji sa pčelinjaka tokom novembra i
decembra su u dosta slučajeva govorili o smanjenju broja pčela u košnicama, pa i
o stradanju društava usled varoe. Činjenica je da je zaraženost varoom bila veća
nego prethodne zime, što je ostavilo svoje posledice. Ipak, veliki broj društava
je u dobrom stanju i mirno zimuju. Kod nekih DB košnica se mogu videti društva
sa malim klubetom pčela koja su duboko ispod satonoša, što čak može zbuniti
pčelara početnika da pomisli da nema pčela u košnici. Dosadašnje zimovanje je
bilo lako kada su u pitanju temperature i hrana, ali je pitanje kakve će sve
druge posledice na pčele ostaviti eventualna ranija zaraženost varoom i mogućim
virusima, kao i veća jesenja aktivnost pčela usled toplog vremena.
Ukoliko se u letimičnim pregledima tokom jeseni utvrdilo da su pčelinja društva u dobrom stanju i sa dovoljno hrane (dobrim mednim vencima, ramovima sa medom sa strane, nastavcima punim medom iznad klubeta), sada praktično nije potrebno vršiti nikakve intervencije. Dobro je ipak pri boljem vremenu opet izvršiti kontrolne uvide na delu košnica da se vidi kako pčele zimuju. Nije pravilo da su društva čije su pčele delom izašle na satonoše ostala bez hrane, ali bi to trebalo proveriti u nekoliko slučajeva. Kao veoma dobra mera pomoći, ako je potrebna, je dodavanje rama sa dosta meda neposredno uz klube, a izmicanje praznog. To se može raditi i po hladnijem vremenu ako je baš potrebno, pri tome naravno treba paziti da se pčele što manje uznemiravaju (ako se tako uopšte može govoriti za zimsko otvaranje) i da ne padaju sa ramova. Ako se nema ramova sa medom, onda dodati pogače od meda i šećera u prahu ili kupljene. Moguće je da se društvima koja su ostala sa malo pčela ramovi sa medom "izmakli" dalje, pa to treba imati u vidu i na vreme intervenisati. Prilikom obilaska pčelinjaka obratiti pažnju na stanje na poletaljkama (mrtve pčele, zaprljanost poletaljke, ostaci voska...) i ako se primeti nešto sumnjivo (mnogo mrtvih pčela, tragovi grabeži, ulazak miša, rovčice...) otvoriti košnicu i utvrditi stanje. Sve košnice u kojima su društva stradala zatvoriti i najbolje odmah ukloniti sa pčelinjaka. Sneg sa poletaljki nije potrebno uklanjati, osim ako nije počeo da se stvara led. Takođe nema potrebe da se uklanja ni sneg sa krovova. Ne preporučuje se stimulacija nošenja matica ni davanjem posebnih pogača sa dodacima niti prevelikim utopljavanjem košnica - takve mere eventualno ostaviti za februar.
Nova sezona se sve više približava i sve će više biti poslova i na pčelinjaku, pa organizaciju posla treba što ozbiljnije shvatiti, pogotovo na velikim pčelinjacima, ali i na onim sa malo košnica potrebno je pripremiti se na vreme za određene poslove. Dezinfekcija praznih košnica i topljenje voska predstavljaju uobičajene poslove ako ima stradalih društava. Istopljeni vosak je bolje što pre zameniti za satne osnove da bi pre dodavanja u košnice malo odstajale. Nabaviti ili napraviti potreban pribor i opremu za pčelinjak, popraviti postojeći ako nije u najboljem stanju. Pripremiti sveske za evidenciju na pčelinjacima. I dalje je pogodno vreme za sadnju sadnica medonosnog drveća i šiblja a ako pčelinjaci ranije nisu uređeni, to se može sada uraditi. Januar je mesec kada se pčelarske skupštine najčešće održavaju, pčelarima se savetuje da ih posećuju, da se učlane u obližnje pčelarsko udruženje, upoznaju sa pčelarima iz okoline ali i drugima. Kao što je ranije govoreno, registracija pčelinjaka sada je postala zakonska obaveza na kojoj se posebno insistira, a nju je najbolje i najlakše ispuniti u okviru udruženja pčelara. Sa radovima koji su savetovani pčelarima u januaru prošle godine, možete se upoznati preko stranice januar2006. Sretna i uspešna pčelarska sezona!
|
|