[Home]

Izveštaji sa pčelinjaka

Izveštaj sa Fruške Gore

10. januar 2007.

Predrag je pozvao da javimo o stanju na pčelinjaku.
Najpre, uz izvinjenje, mala digresija: Kakav kontrast - juče sam skijao na snežnim Divčibarama, a danas se na Fruskoj Gori sunčao sa mojim pčelicama!
Danas je na mom pčelinjaku ( podno Fruske Gore, 14 km od Novog Sada ) bio sunčan dan, kod košnica 15-16*C. Budući da su košnice okrenute na jugoistočnu stranu, dobro su bile osunčane. Sem toga, prema suncu je zimi okrenuta plavo obojena strana košnica koja, kao tamna, upija tj. prima sunčevu toplotu. Košnice nemaju klasičnu punu podnjaču, vec samo žičanu mrežu, što je takođe olakšalo zagrevanje košnice. Zbog svega, pčele su masovno izletale. Posle nekoliko meseci, bilo je uzbudljivo slušati radostan poj pčela.

U zimu sam ušao sa, generalno uzev, slabim zajednicama ( drugi deo leta i jesen je na Fruškoj gori bila katastrofalna suša, a pčele nisam selio na jesenju ritsku pašu! ), zbog lega imam brigu za prezimljavanje, iako hrane ima u izobilju.
Otvarao sam na kratko i lagano sve košnice i svaku zajednicu ocenio odgovarajućom ocenom, imajući u vidu količinu pčela. Te ocene ću uporediti sa ocenama koje su imale jesenas, kao i sa i sa ocenama koje će dobiti na proleće. Konstatovao sam, sa zadovoljstvom, da se u svakoj zajednici ( sem u jednoj ), klube kreće " u dogovorenom " pravcu - ka okvirima koji su puni meda.
Na moju radost, ( zima je za sada blaga ), sve su zajednice na broju. U najslabijoj zajednici sam našao zaležena jaja od nekoliko dana, a u jednoj od jačih i pokriveno leglo u veličini šake. Po ponašanju pčela, zaključio sam da sve zajednice imaju maticu.

Vlage u košnicama nema, što me ne iznenađuje, jer je podnjača žičana a umesto poklopne daske na košnicama ispod krova držim sloj noviske hartije debljine desetak milimetara.
Pčele nisu išle na vodu, što je dobar znak: med u košnici je u tečnom stanju.
Broj uginulih pčela je zanemarljiv, čak bih rekao neuobičajeno mali. Ali sam iz tri košnice, u kojima je uginulih pčela bilo više nego kod drugih, uzeo uzorak za zdravstvenu analizu, imajući u vidu i neka zapažanja o tim zajednicama iz prošle zime.
Potrošnja hrane je ispod proseka za ovo doba godine, zalihe su veoma dobre.
Tragova proliva nema ni na jednoj košnici.
U košnici u kojoj je prošle zime bilo jako krečno leglo, ( letos zamenio maticu, tretirao belim lukom ), sada nema tragova krečnog legla.
Na osnovu danas viđenog, imam dosta pouzdanu predstavu o dobrom stanju na pčelinjaku. No, znam da moguća "iskušenja" za pčele tek mogu da dođu većim zahlađenjima, naglim promenama temperature, dugim zimskim periodom... Zato i brinem o dve ili tri zajednice koje imaju malo pčela. Verujem da imaju šanse, ukoliko zima bude blaga.
Sa najboljim zeljama,
R-AM
 

Radovan Aga Markov je veoma iskusan pčelar, autor mnogih članaka u časopisu "Pčelar" i reviji "Dobro jutro" i član društva pčelara "Jovan Živanović" u Novom Sadu.

(izveštaj je objavljen na diskusionoj grupi "pčela" i uz dozvolu autora postavljen na ovom sajtu)