|
|
|
16. avgust 2002. (Izvod iz teksta poslatog na diskusionu grupu “pcela”)
Neka
moja zapažanja na prostoru Južnog Banata, okolina Plandišta i Vršacki breg: 1.
Suša je trajala od oktobra 2001. do 29 maja 2002. Mraz je bio u periodu od
sredine decembra do sredine februara, plus onaj katastrofalni od 8. aprila. Pčele
nisam prihranjivao u proleće, tako da sam početak juna dočekao sa
jedva nešto jačim drustvima nego što sam ih zazimio. Zalihe su pale na
nulu, iako sam pčele zazimio sa obiljem meda, bez prihrane šećerom. 2.
Na Vršačkom bregu, n.v. 300 m bilo je drena za vrcanje, oko 2 kg, i nesto
bagrema koji je preživeo mraz, oko 3 kg. 3. Posle
nekoliko junskih kiša društva su se prosto rascvetala, kao i priroda. Takav
razvoj nisam video u poslednjih 10 godina, koliko pčelerim. Pčele su
bile izuzetno vitalne, bilo je mnogo nektara i kvalitetnog polena u prirodi. 4.
Suncokret, tamo gde sam ja bio, odlično je medio. Nisam dao med na analizu,
ali lično mislim da pored suncokreta ima i mnogo livade. Analiza će
pokazati tačno o kojoj se vrsti meda radi. Na 3 km od mog stacionarnog pčelinjaka
nalazi se 150 ha suncokreta. Od 43 LR košnice vrcao sam 21 košnicu i
ubrao sam 800-900 kg meda. Očekujem još 200-300 kg, ako kiše ne
pokvare moj račun. Kolege pčelari javljaju da u bližoj okolini, na
10-20 km ima parcela suncokreta koje su slabo medile. O kojim sortama se radi,
saznaću naknadno. Zaključno, prinos meda je bolji od proseka, posebno
ako se uzme u obzir vrlo loša situacija u toku zime i proleća. 5.
Zbog izmrzavanja soje, mnoge parcele su presejavane suncokretom "stodancem"
u toku celog juna meseca. Neke parcele su sada u cvetu. Dnevno se otvara po 4
kruga cvetova u cvasti tako da taj suncokret vrlo brzo precvetava. Na jednoj
parceli od 40 ha suncokret je jedva iznad kolena. To ću takođe
iskoristiti. 6.
Karakteristična za ovu sezonu je blokada legla u velikom broju košnica tj.
oko polovine od ukupnog broja, uključujuci i rojeve. Ranijih godina blokada
legla nije prelazila 10%. Matičnu rešetku
obavezno koristim. 7. Rojenje
je bilo veće za oko 50% u odnosu na prosečnu godinu. Od 43 drustva
izrojilo se 15. Bilo je i drugenaca. 8.
Bolesti: Zimus mi je jedno društvo stradalo od nozeme. Zadnjih 7 godina nisam
imao gubitaka zbog iste. Razlog je dugotrajno neizlaženje i kasnije začepljenje
leta, koje nisam na vreme primetio jer sam imao postavljen vetrobran na letu. Varou nisam primetio u značajnijem
broju. Tretirao sam u jesen i proleće, kada su košnice bile na 1 LR
nastavku, dimljenjem 3 puta po 3 kapi amitraza. Krečno leglo nisam imao. Pre
četiri godine većinu matica na pčelinjaku sam zamenio sa
selekcionisanim maticama od prof. Kulinčevica, koje imaju dobre higijenske
osobine. Štetočine u toku leta nisu
pravile većih problema. Osa je bilo manje nego obično. 9.
Jesenas i zimus miševi i rovčice su se razmnožili u enornmom broju.
Otrovne mamke sam morao da postavljam dva puta nedeljno. Dok sam to shvatio,
stradala su mi dva društva. 10.
Trutova je po mojoj proceni bilo više nego ostalih godina. 11.
Vremenske prilike bih mogao ukratko opisati kao "iz krajnosti u krajnost".
Nijedna druga godina nije bila slična ovoj. 12.
Šareno leglo nije bilo izraženije, po mojim zapažanjima. 13.
O tihoj smeni nemam pouzdanih zapažanja. 14.
Imam utisak da su pčele ove godine bile vrednije. Izletale su na pašu po
jakom vetru, čini mi se da ranijih godina u takvim uslovima nisu napuštale
košnicu. Bio je pravi doživljaj posmatrati ih kako prate konfiguraciju terena,
izbegavaju prepreke ili preleću višlje rastinje gotovo ga dodirujući
dok se probijaju kroz vetar. Kada sredim utiske o ovoj sezoni javiću se ponovo. |
|
|