Home
Predrag Cvetković
Godišnji ciklus rada sa pčelinjim društvima U ovom pregledu, govorićemo o radu sa proizvodnim pčelinjim društvima tokom godine u različitim tipovima košnica. Rad sa rojevima će biti sličan ali će oni ipak zahtevati nešto više nege. Prihranjivanje društava, tretiranje protiv varoe i drugih bolesti i parazita, zamena matica i drugi opšti postupci u pčelarstvu su uglavnom isti kod svih košnica i o njima neće biti reči.
DB košnica Prilikom pripreme za zimu, vade se suvišni ramovi ili ostavljaju u košnici, iza pregrade. Pčele se obično ostavljaju na onoliko ramova koliko zaposedaju, najviše dva rama preko toga. Poenta je da osim ramova sa leglom bude najviše po dva rama sa hranom, medom i polenom, sa svake strane. Više od toga nije potrebno jer krajnji ramovi pčelama neće biti dostupni a mnogo takvih ramova proizrokovaće sužavanje legla narednog proleća. Poželjno je da u košnici bude meda i druge prerađene hrane oko 1,8-2kg po ramu, znači na 10 ramova 18-20kg. Tokom zime pogača se ne dodaje osim ako su zalihe hrane slabe. U slučaju da procenimo da su krajem zime potrošeni medni venci, dodaćemo pogače – šećerno medno testo. U proleće, odmah po prvom otopljenju, uklanjaju se ramovi koji nisu pokriveni pčelama, ramovi sa lošim saćem i sa nedovoljno hrane... Time se vrši sužavanje pčelinjeg gnezda. Dobro je uz samo leglo približiti pun ram sa medom, poželjno i polenom. Kada pčele dobro zaposednu te ramove i ispune ih hranom i leglom, počinje se sa dodavanjem novih, satnih osnova ili izgrađenog saća. Dodavanje se vrši u sredinu legla, osim kod oslabelih društava i pri hladnom vremenu, kada se dodaju skraja. Suzbijanje rojevnog nagona se vrši vađenjem prvo viška ramova sa hranom a zatim i ramova sa leglom u druge košnice i stavljanjem satnih osnova. Kada se plodište ispuni ramovima, nastavlja se sa prihranjivanjem, osim u slučaju dobre paše, a kada pčele zaposednu plodište, dodaju se medišni nastavci. Mogu se dodati odmah dva nastavka ili se drugi podmeće ispod, osim u slučaju slabije paše ili njenog prestanka. Posle paše skidaju se medišta, vrši tretiranje protiv varoe, rojenje, ili se vrše pripreme za zimu. Rezerve meda i polena se mogu praviti tako da se vade puni ramovi a umesto njih stavljaju satne osnove, što će nam poslužiti za pripremu za zimu, pomoć društvima bez hrane bilo u jesen, tokom zime ili u proleće.
LR košnica Pčelinje društvo se po pravilu zazimljava na 2 tela, ali je moguće i samo na jednom telu za plodište ili jednom telu za plodište i sa polunastavkom kao magacinom hrane iznad. Količina hrane u košnici se proračunava oko 1,5kg po ramu, na 10 ramova 15kg a na 20 ramova oko 25kg. I tu se treba držati pravila pokrivenosti ramova pčelama, odnosno zaposednutosti nastavaka, pa slabija društva zazimljavati u jednom nastavku. Po potrebi, može im se ispod samo dodati nastavak sa praznim ili polupraznim ramovima. U rano proleće se nastavak koji nije zaposednut pčelama obično uklanja. Nastoji se da se klube pčela formira delom u gornjem nastavku, a radi toga je potrebno da krajem leta u njemu bude legla. Ako nema, potrebno je podići odozdo 2-3 rama sa leglom ili otklopiti med u središnjim ramovima posle vrcanja i uklanjanja medišta i matične rešetke. U proleće se sačeka da matica sama pređe u donji nastavak i tada se vrši zamena mesta, ili se zamena vrši kada gornji nastavak bude dobro ispunjen pčelama a delom ih bude i u donjem. Tada se iz donjeg nastavka uklone loši ramovi, a takođe i iz bivšeg gornjeg ako ih je bilo. Umesto njih se stave satne osnove da budu u sadašnjem gornjem nastavku, prihrani se i pčele će ispuniti nastavak. Kod snažnih društava, pri dobroj paši ili prihrani i povoljnim vremenskim uslovima, može se dodavati ceo nastavak sa satnim osnovama između dva tela, što omogućava radikalnu zamenu saća i borbu protiv rojenja. Kao mera protiv rojenja može se pred bagrem stavljati ceo nastavak saća za izvlačenje. Tokom zime pogača se dodaje ako pčele zimuju na jednom nastavku i sa manjim zalihama hrane Medišni nastavci se stavljaju kao treći, ako se ne radi sa rešetkom, ili iznad matične rešetke, kao drugi. Rad sa matičnom rešetkom nije obavezan, ali ako se koristi, može se raditi na dva glavna načina. Jedan je ograničavanje nošenja samo na jedan nastavak tokom cele sezone a drugi, razvoj legla na dva nastavka do pred glavnu pašu a zatim stavljanje matične rešetke, koja se skida posle vrcanja meda.
Farar košnica Zazimljava se na najmanje dva tela - nastavka, gornji sa velikim zalihama meda, ispod njega nastavak sa leglom a na dnu eventualno poluprazan nastavak i sa delom legla. Pogače se po pravilu ne stavljaju. U proleće se sačeka da pčele dobro zaposednu košnicu i vrši se rotacija plodišnih nastavaka. Medišni nastavci se stavljaju kada počne paša, na vrh, a novi nastavci se mogu umetati ispod već napunjenih. Na vrhu može da stoji nastavak koji predstavlja magacin hrane i koji se na kraju sezone spušta na plodište. Ako se koristi matična rešetka, ograničavanje matice se najčešće vrši na dva nastavka. Zamena saća bi trebalo da se obavlja dodavanjem i oduzimanjem celih nastavaka. Pravi rad nastavkom a ne pojedinačnim ramovima biće omogućen ako radimo sa snažnim društvima a za izgradnju celih nastavaka sa satnim osnovama neophodno je da se društva intezivno prihranjuju ili da ima dobre paše. Pošto je visina nastavka manja nego kod LR košnice, manja je i bojazan da pčele ne pređu u nastavak pun meda i da stadaju od gladi tokom zime, što se inače može desiti kod LR košnica. Matica brže zalegne nastavak pa je moguće vršiti i češće rotacije.
AŽ košnica Pčelinje društvo se zazimljuje u jednom telu, ispod matične rešetke a medišni ramovi ostaju u gornjem – medišnom delu. Zbog ograničenosti prostora i opredeljenosti za pčelarenje na med, matična rešetka se obavezno koristi. Preko matične rešetke se može stavljati neki utopljavajući materijal ili folija. Krajem zime i u proleće se dodaje pogača, osim kod velikih zaliha hrane i dobrih mednih venaca, kada nije neophodna. U jesen se društvo zazimljava sa manje ramova da bi se olakšao rad u proleće, ili se višak ramova uklanja pri prvom prolećnom pregledu. Sužavanje, pa zatim proširivanje, kada se pčele malo bolje razviju, predstavljaju uobičajeni način rada, slično kao sa DB košnicom. Neki pčelari praktikuju da u jesen i pri zazimljavanju ostavljaju mogućnost da pčele prelaze u medišni nastavak (kroz malo povrnutu foliju), što je pogodno i kao vid prihranjivanja ako u tim ramovima ima malo meda. To se takođe može koristiti i da pčele prenesu med iz ramova koji su namenjeni topljenju. U voćnoj ili nekoj drugoj paši pčele se puštaju da mogu da prelaze u medište. Radi podsticanja prelaska pčela, kao i da bi se napravilo mesta za dodavanje novih ramova, ramovi sa zrelim leglom iz plodišta se mogu podizati gore, iznad matične rešetke, najbolje po dva, radi boljeg grejanja. Pri vađenju ramova za vrcanje voditi računa da se takvi ramovi ne centrifugiraju već da se dodaju društvima sa nedovoljno hrane. Zbog ograničenosti prostora, neophodno je češće kontrolisati stanje u medištu tokom paše i po potrebi vaditi ramove sa zrelim i poklopljenim medom radi vrcanja ili ih stavljati u slabije košnice. Njima se mogu dodavati i nepoklopljeni ramovi, da bi se napravilo mesta u jakim društvima za prazne ramove ili satne osnove. Naravno, poenta kod selidbe je imati snažna društva pa je poželjno da na vozilima i nemamo slabih, i da nam za pomoć služe posebna slabija društva van paviljona ili eventualno u nukleusima u samom paviljonu. |
|