Leska je krajem januara počela da otvara rese i za vreme toplih dana pčele su donosile polen sa leske i sa još nekih ranih biljaka, koga je za sada ipak sasvim malo. Matice su počele sa nošenjem u drugoj polovini januara, ali ne još na svim pčelinjacima, zavisno od snage društva i drugih faktora. Krajem januara u košnicama je uglavnom bio mali krug legla na jednom, najviše na dva rama. Dalji tok zaleganja zavisiće od vremenskih uslova, ako jače zahladni moguće je da će zaleganje privremeno da prestane, ali ako ne bude mnogo hladno ili otopli u februaru, leglo će se povećavati.

Što se tiče količine hrane u košnicama, iz obavljenih pregleda na nekoliko pčelinjaka u centralnom delu Srbije krajem januara, mogla je da se uoči velika razlika u količini hrane. Društva dobro spremljena za zimu, znači relativno jaka, na vreme prihranjivana ili seljena na neku pašu, nisu potrošlila mnogo hrane i u košnicama je dosta meda, ima ga i na centralnim ramovima. Društva koja su slabije hranjena, neredovno, koja su bila slaba i slabo preuzimala sirup, u dosta slučajeva ostala su sa malo hrane. Ne može tek da se kaže da je mnogo potrošeno, pitanje je koliko hrane je bilo. Takođe, primećuje se da je u dosta slučajeva tokom jeseni i zime bila tiha grabež i ona je odnela značajni deo meda. Mnogo se razlikuje i snaga društava. Ima društava koja su tokom zime izgubila mnogo pčela i sada su se svela na sasvim slaba i kritična, a neka su i stradala. Neka veoma slaba društva kao i ona koja su bila dobra ali izgubila pčele uginula su od gladi, pošto su se pčele skupile na svega 1-2 rama i tu stradale, udaljene od meda. Bilo je na žalost i stradanja u vidu napuštanja košnica, koje se desilo verovatno još jesenas. Neki pčelinjaci, i mali i veliki, su za sada bez gubitaka, ali ima ih sa gubicima 20-50%, pa i sa još većim. Najteži deo zime tek dolazi jer su stare pčele sve više iscrpljene i pitanje je koliko će još dugo da žive.

Radovi na pčelinjaku

Zbog situacije sa hranom i jačinom društava koja je opisana u uvodnom delu teksta, savetuje se da se obavezno obiđu pčelinjaci i izvrši makar letimičan pregled. Pri tom pregledu utvrđuje se da li je društvo živo i u kakvom je stanju što se tiče broja pčela. Ukoliko je potrebna neka intervencija, to odmah uraditi ili eventualno naredni put. To je obično: dodavanje rama sa medom, vađenje praznih nezaleženh ramova iz sredine, sužavanje prostora za klube, premeštanje ramova sa pčelama ako se klube previše pomerilo na jednu stranu. Ako ima kritičnih društavanjih posebno pratiti da bi se izbegla grabež ako stradaju.

Procena snage ne može sasvim pouzdano da se izvrši samo gledanjem preko satonoša. U principu bolja procena se daje pri hladnom vremenu kada je klube čvrsto, a takođe ako se počevši sa strane, podigne nekoliko ramova i vidi na kom ramu ima neki značajniji broj pčela. Što se tiče procene količine hrane, pre svega je važna hrana na ramovima koji su pokriveni pčelama. Ako se vidi da unutar klubeta, u centru, ima mednih venaca a skraja klubeta su puniji ramovi - onda je to veoma dobro. U suštini relativno zadovoljavajuće je ako na primer na 1-2 rama u sredini ima sasvim malo hrane, ali pod uslovom da sa obe njihove strane ima mnogo hrane. Tu se misli na jača društva, a kod slabijih to bi bilo kritično jer pri hladnom vremenu pčele ne bi mogle da dohvate med sa strane, pogotovo ako imaju leglo. Posle procene snage i količine hrane, treba obezbediti da neposredno uz klube, na dohvatu pčela sa obe strane ima bar po jedan ram sa medom. Nekada je dovoljno da se postojeći ram gde su pčele potrošile med na prednjem delu, okrene za 180 stepeni ili pak stavi uz klube sa suprotne strane.

Ukoliko se proceni da pčele nemaju dovoljno hrane, najbolje rešenje bi bilo ako bi pčelar imao neku rezervu ramova sa medom, ili iz neke druge košnice, pa da te ramove da, neposredno uz klube pčela. Ako nema, onda je rešenje da se da pogača. Pri većim zahlađenjima slaba društva ne mogu da koriste pogaču ali srednjim i jakim to će pomoći. Ako pak značajnije otopli, društvima može kao prva pomoć da se da sirup, vodeći računa da pčele mogu da ga preuzimaju i da se ne izazove grabež.

Pri pregledu je dobro da se podnjače očiste od mrtvih pčela, mrvica voska i eventualnih nečistoća. Ako je u košnicu ulazio miš ili rovčica, podnjaču dobro očistiti i opaliti plamenom, a oštećene ramove izbaciti. Iz drugih košnica može da se uzme neki ram ako je potrebno. Ne treba težiti da se cela košnica napuni ramovima po svaku cenu, važno je da ima dovoljno ramova da se klube smesti.

Kada otopli i pčele počnu da izleću treba postaviti pojilice sa vodom, najbolje izložene suncu. U vodu dodati malo kuhinjske soli.

Ako je postojeći utopljavajući materijal u košnicama mokar, treba ga promeniti. Može se dodati još materijala za utopljavanje, pošto ima legla.

Ostali radovi

Košnice iz kojih su društva stradala treba dobro očistiti i dezinfikovati. Ramove koji su za topljenje odvojiti i kasnije pretopiti, a one koji mogu da se i dalje upotrebljavaju posebno čuvati. Pripremati ramove sa satnim osnovama za prolećno proširivanje legla.

Pogodne vremenske prilike u februaru iskoristiti za sadnju medonosnog drveća i žbunja na pčelinjaku i u okolini.

Treba nabaviti šećer za prolećnu prihranu društava.