Januar je ipak bio hladniji nego što smo očekivali po prognozama. Naime, prva nedelja je bila veoma topla, znatno iznad proseka, pa je posle nastupilo zahlađenje i prave zimske temperature. Kraj januara je opet praćen relativno toplim vremenom, više od proseka. Očekuje se da temperatura u februaru bude viša od prosečnih.

Zbog hladnog vremena mnogi nisu dodatno kontrolisali stanje pčelinjih društava, pa će bolji uvid verovatno da se stekne sada tokom februara. Na žalost, i dalje se nastavlja trend stradanja pčelinjih društava, srećom to je ipak samo na nekim pojedinačnim pčelinjacima - dodatno stradaju još neka društva i tako ukupna stradanja na njima idu i do 50-80% košnica, negde i više. Dobro je da to ipak nije svuda slučaj, ima pčelinjaka koji za sada nemaju značajnijih gubitaka iako u okruženju ima dosta stradanja. Treba napomenuti da što se tiče gubitaka, to nije svuda po Srbiji isto, u nekim krajevima je veće u drugim manje, izglleda da su razlike u stanju i snazi društava od kraja do kraja veoma velike.

Kod dela stradalih društava, bilo da je reč o napuštanju košnice ili propadanju, imalo je zatvorenog legla, ali ne može da se utvrdi od kada ono potiče - da li je od jeseni ili relativno novo. S obzirom da su druga polovina decembra i početak januara bili neobično topli, moguće da je reč o novom leglu, posle koga je društvo stradalo.

Radovi na pčelinjaku

Talas relativno normalne zime sredinom januara sigurno je zaustavio razvoj legla, ako je ono pre toga počelo, a idealno bi bilo da društva nisu ni započinjala leglo i da tek sada u februaru matice počinju da nose. Savetuje se da se prvi topli dani kada pčele budu izletale iskoriste za obilazak pčelinjaka i vizuelnu kontrolu. Nema potrebe otvarati košnice ako vidimo da je spolja gledano sve u redu. Za sada je važno da se utvrdi ako je neko društvo stradalo, kako bi se izblegla pojava grabeži. Takva košnica koju je napao grabež ima leto-poletaljku zamazane mrvama voska izmešanog sa medom. Ako se to primeti, košnice se zatvaraju i mogu da se sklone, ali ako je grabež trenutno u toku, bolje je da se košnica ostavi gde jeste, sa otvorenim letom, ali da se isprazni - da se uzmu ramovi. To se savetuje radi sprečavanja širenja grabeži na druge košnice. Kada se stanje posle obično dan-dva smiri, košnica može da se skloni.

Očekujemo da pčele u februaru počnu sa negovanjem novog legla, kada će to biti ne može da se unapred kaže. Matice obično počinju da nose i pre nego što otopli, s tim da su to obično mali krugovi legla. Kasnije, sa toplijim vremenom i cvetanjem prvih medonosnih i polenosnih biljaka, leglo se sve više širi. Savetuje se da se sačeka trenutak da u košnici bude 2-3 rama manjeg legla i da se tada uradi pregled pčelinjaka. To može da se utvrdi probnim otvaranjem pojedinih košnica. Ako leglo nije krenulo, pregled nema svrhe - podrazumeva se da hrane ima bar za toliko da pčele mogu da neguju to prvo leglo. Možemo grubo da predpstavimo da će ove godine takav pregled moći da se ostvari u drugoj polovini februara. Preethodnih decenija, bilo je normalno da se prvi pregledi rade početkom marta, ali sada sa ranim kretanjima sezone, pokazuje se da te preglede treba obavljati još u februaru. Podrazumeva se da smo društva ostavili u dobrom stanju i sa dosta meda i ako eventualna kontrola nekoliko košnica pokaže da dobro zimuju, tada ovaj februarski pregled može i da se preskoči.

Za slabija i srednja društva, kao i za ona koja su kritična, veoma je korisno da se sada obavi pregled. Mnogi pčelari umesto pregleda dodaju pogače, obrazlažu to kao sigurnosnu meru. To se ne sevetuje. Ako su društva iole dobro spremljena za prezimljavanje, trebalo bi da imaju dovoljno hrane. Izuzetak može da bude pojava tihe grabeži, ali to bi trebalo da je pojedinačan slučaj. Mnogo je veći problem ako je broj pčela u košnci znatno smanjen (jesenje i zimsko uginuće), tada je moguće da tako malo klube pčela ne može da dohvati zalihe hrane. Njemu ni pogače u mnogo slučajeva ne mogu da pomognu, pogotovo ako je krenulo leglo. Zato je najbolje da se uradi pregled, koji ne mora da bude mnogo detaljan. Vadeći najpre ramove sa strane kada dođemo do klubeta gledamo da li ima legla. Ako ima, važno je da li na tim ramovima ima meda koji je relativno blizu legla i na dohvatu klubeta. Sa jedne i druge strane klubeta stavljamo ramove sa najviše meda, tako da med bude uz samo klube. Pri tome, u sredini ostaju ramovi sa leglom. Pravu pomoć takvom društvu možemo da pružimo ako pažljivo razgrebemo med na tim ramovima sa leglom. To prvo otklapanje meda ne treba da je previše obimno, dovoljno je u širini pčelarskog noža ili tek malo šire. Time ćemo podstaći pčele da troše taj med i da kasnije tu prošire leglo. Eventualnim davanjem pogače, taj med bismo uštedeli a time bi na ramu bilo manje prostora za leglo.

Prilikom tog pregleda treba ustanoviti da li društvo ima maticu i da li je sa njom sve u redu. Radi toga ne moramo da je vidimo, možemo da procenimo po leglu i eventualnim tragovima matičnjaka isl. Naravno, bolje je ako je vidimo, tamo možemo da procenimo i njenu starost i stanje, da li je sve uredu sa nogama, krilima. Ukoliko društvo nema maticu, treba ga spojiti preko novine sa normalnim društvom.

Ukoliko vreme značajnije otopli i pčele normalno opšte sa prirodom, dobro je još jednom otvoriti košnice, desetak dana posle prvog pregeda i ponovo otklapati med na ramovima sa leglom, kako bi se još više proširilo leglo. Tada je dobro otklapati med i sa ramova koje želimo da uklonimo iz košnice, misli se na ramove bez legla, sa lošijim saćem. Ako je u košnici žičana podnjača med ne treba otklapati tako da curi, već eventualno sasvim malo razgrebsti ili potpuno odustati od toga. Pri otklapanju, leta se dodatno sužavaju.

Sa pojavom legla, na pčelinjaku treba postaviti pojilice sa čistom vodom, na sunčanom mestu.

Ostali radovi

Treba požuriti sa pripremama za nastupajuću sezonu. Ako je bilo stradalih društava, ramove izvaditi iz košnica a košnice očistiti i deizinfikovati. Ramove koji su bez meda i sa lošim saćem treba pretopiti. Ramovi sa medom mogu da se sačuvaju i dalje koriste u drugim košnicama ako smo sigurni da pčele nisu stradale od neke zarazne bolesti (američka kuga, nozemoza). Prazni ramovi sa lepim saćem takođe mogu dalje da se koriste, pod istim uslovom kao i ramovi sa medom.

Čim vremenske prilike dozvole savetuje se da se na pčelinjaku i okolini posadi bar poneka sadnica medonosnog drveća i žbunja.