Home

[Kalendar radova]

Predrag Cvetković    

FEBRUAR  2008 

 

Stanje na pčelinjaku  

Posle dužeg perioda neizletanja pčelinja društva su tokom januara imala više dana kada su mogla da obave pročisne letove i čak i da pomalo sakupljaju polen sa prvih cvetova, vesnika proleća. Matice su krenule sa polaganjem jaja i sigurno da već ima i prvih doduše sasvim malobrojnih mladih pčela.

Pčelari javljaju o stradanjima pčelinjih društava na svim područjima bivše Jugoslavije: u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji... negde procenat stradanja ide do 50%, negde više, negde znatno manje, zavisno od mnogih okolnosti. Ne može se sa sigurnošću tvrditi ali smatra se da su glavni uzročnik stradanja virusi.

Pri pregledu košnica mogli su se primetiti i tragovi izmeta na satonošama, kao i na krovovima košnica. Ne treba pčelare to uvek da brine jer se u dosta slučajeva radi o običnom pražnjenju creva koje nije povezano sa bolešću, ali tu pojavu ne smemo ni potcenjivati jer se može raditi i o jakom napadu nozemoze
  Obe fotografije: Dragi Pavlov, sa pčelinjaka njegovog kolege koji se nalazi u blizini Demir Kapije (Makedonija), na oko 500m n.v. i gde pčele nisu duže vremena imale mogućnost za pročisni let.

Da bi se utvrdilo šta je u pitanju potrebno je uzeti uzorke mrtvih pčela (30-50), staviti u papirnu kesicu na kojoj treba napisati redni broj košnice, datum i ime i adresu pčelara i sve to poslati nadležnom veterinarskom institutu.  Dobro je staviti u kesicu i sastrugan izmet sa ramova. Zadnjih godina slanje uzoraka se sprovodi preko pčelarskih udruženja a treba reći da je to i zakonska obaveza pčelara.

Što se tiče zaliha hrane, po izveštajima bi se reklo da je u košnicama u proseku dosta hrane, samo se dešava da se pčelinje klube pomerilo u drugu stranu i udaljilo od ramova sa hranom. Takođe, usled napada varoe, iscrpljenosti pčela i drugih razloga, neka društva su se smanjila po jačini i tako udaljila od meda na ramovima. Treba svakako paziti da u nastavku zime pčele ne ostanu bez hrane.

Radovi na pčelinjaku

Ako se stanje ne može utvrditi posmatranjem spolja potrebno je izvršiti letimične preglede pčelinjih društava. Znači, oni pčelari koji su pčele ostavili sa puno hrane koja im je dostupna i koji su za vreme izletnih dana u januaru videli da pčele normalno izleću iz košnica, ne treba ništa posebno da rade na pčelinjacima.

Za razliku od njih, oni pčelari čije pčele nemaju dovoljno hrane ili ako je potrebna neka druga intervencija pčelara (usled ulaska štetočina u košnicu, leta zatvorenih mrtvim pčelama, pojava grabeži i sl.) moraće da otvore košnice i pogledaju o čemu se radi i urade šta je neophodno.

Jako je korisno i preporučljivo ako se košnice već otvaraju da se ramovi sa hranom približe uz samo pčelinje klube. Sada ne treba otklapati med, za to je isuviše rano, osim možda krajem meseca ako vreme znatno otopli i pčele se aktiviraju ali i tada to treba činiti obazrivo.

Da bi se obezbedila hrana društvima kod kojih je stanje kritično može se dati šećerno medna pogača, ili čak iseći medno saće iz nekog rama i staviti preko neke folije preko satonoša iznad klubeta, ali foliju malo povrnuti da pčele mogu da priđu.

  Na fotografiji se vide tragovi proliva na satonošama i kesi od pogače. Zanimljivo je uočiti da na ramovima ima meda u mednim vencima, vidi se zadebljalo belo medno saće. To bi moglo da znači da je pogača nepotrebno davana i da je možda čak ona razlog pojave proliva jer je njena blizina i pristupačnost verovatno izazivala pčele da troše više hrane nego što im je bilo potrebno.

Košnice u kojima su pčelinja društva stradala treba zatvoriti i najbolje odneti sa pčelinjaka ili isprazniti i očistiti.

Ona pčelinja društva koja su puno oslabila treba jako suziti izmicanjem praznih ramova i ramova koji nisu zaposednuti, pa ramove sa hranom primaći uz samo klube, praktično ramove sa malo pčela treba stresti od pčela i skloniti da se pčele koncentrišu na manji broj ramova.

Ostali radovi  

Približava se aktivna sezona i sve je manje vremena za dovršavanje poslova u pčelarskoj radionici, pa je potrebno dobro isplanirati poslove i pobrinuti se da se na vreme urade. To će zavisiti i od veličine pčelinjaka, orijentacije pčelarenja, planiranog proširenja i dr. Dobro je urediti i pčelarske radionice, oprati i očistiti opremu i ambalažu koja se ne koristi i obaviti i sve druge neophodne poslove.

Sadnja medonosnog šiblja i drveća je nešto što bi trebalo podrazumevati i raditi svake godine, a najbolje je da se obavlja kasno u jesen i do kraja  zime.

Oni pčelari koji se još nisu učlanili u obližnja udruženja pčelara trebalo bi to sada da učine, čime će izvršiti i besplatnu registraciju svojih pčelinjaka.

Sa radovima koji su savetovani pčelarima u februaru prošle godine, možete se upoznati preko stranice februar2007.