Home
[Kalendar radova]
Predrag Cvetković
FEBRUAR
Posle izuzetno toplog januara i u februar ulazimo sa relativno visokim temperaturama. Pčelinja društva su već krajem decembra počela negovanje novog legla i pri januarskim pregledima krajem meseca se moglo videti od 2-4 rama sa leglom veličine šake ili manjeg prečnika. Po izveštajima sa pčelinjaka potrošnja hrane u januaru je bila nešto veća od prosečne za to doba godine. Neke najave vremenskih prilika za proleće su da srednje temperature neće biti niže od prosečnih, pa ako se to ostvari onda možemo očekivati veoma ranu godinu i pojačan raniji razvoj. Tome se treba prilagoditi i iskoristiti pažljivo i na najbolji mogući način, da bude na korist a ne na štetu razvoja društava.
| Pčelinja
društva su različite snage, od slabijih do veoma jakih, već prema tome u
kakvom su stanju bili krajem leta i u kolikoj meri su bila ugrožena od
varoe, virusa i drugih bolesti. Reklo bi se da će i slabija društva ipak
prezimiti dobro ukoliko potraje ovako topla zima. Zamena pčela je već poćela
- rađaju se prve mlade, uginjavaju stare, a taj proces će se nastaviti sve
do aprila. Unos polena je počeo - uglavnom od leske, visibabe, drena... Pčele su već počele da deponuju trenutne viškove polena u ramove do legla pa treba obratiti pažnju da bi bilo najbolje da ti ramovi sadrže i dosta meda a ne da budu prazni, što inače ne bi bio problem u proleće kada se i dodaju prazni ramovi. Izveštaj sa jednog pregleda u januaru dat je na adresi: Izvestaj sa pcelinjaka R.A.Markov |
|
|
Pčele na poletaljci Marko Pokrajac, Beograd |
Obavezno obići pčelinjake i videti u
kakvom su stanju pčelinja društva kao i same košnice, postolja i dr. Postavili
pojilice
Ako se na poletaljci nekog društva uoči velika aktivnost pčela (obično popodne) u vreme kada ostale miruju, to može govoriti o grabeži, pogotovo ako se primeti da je poletaljka umazana voskom i medom. U ovim neobično toplim zimskim danima uslovi za pojavu grabeži su neuporedivo veći nego kada pčele ne mogu da izleću zbog niskih temperatura pa to treba imati u vidu. Donja leta je dobro i dalje držati sužena a gornja treba otvoriti ako to nije učinjeno ranije.
Ukoliko u košnicama nema dovoljno hrane dostupne pčelama (na dohvat klubeta i legla) tople dane iskoristiti da se otvori košnica i približe ramovi sa više meda koji su bili udaljeniji. Ukoliko ih nema, mogu se uzeti ramovi sa medom iz drugih zdravih društava ako se time ta društva ne ugrožavaju ili dodati pogača u vidu šećerno mednog testa, a to je pogotovo neophodno ako na ramovima sa leglom nema meda. Pri stavljanju ramova med dodavati uz samo leglo ili eventualno uz ram sa polenom (da se takav ram ne bi razmeštao na kraj, čime bi postao nedostupan pčelama).
Krajem februara ako vreme još više otopli, može se početi sa otklapanjem meda sa ramova na kojima se nalazi leglo da bi se pčele više podstakle na razvoj. Pri tome treba biti veoma obazriv, otklapati samo po malo da med ne bi cureo i izazvao grabež. Ako pčele izleću (vreme je toplije) mogu se pažljivo otklapati i ramovi sa kojima nema mnogo meda i koje ćemo nameniti za pretapanje, ili eventualno kasnije dodavanje kao praznih. Stariji pčelari uvek upozoravaju na štetnost preranog potsticanja legla u pčelinjim društvima, što zaista ima osnova pošto su na našim područjima vremenske prilike u proleće obično veoma promenljive. Ipak, pčele ne treba ni kočiti u razvoju pa s obzirom na ovako toplu zimu i najave normalnog proleća, moglo bi se možda nešto više nego inače vršiti potsticanje razvoja merama koje se inače primenjuju kasnije. U tome treba biti veoma oprezan jer je bolje malo i zakasniti nego požuriti, što nanosi velike štete društvu. U te potsticajne mere u februaru ne spadaju naravno postupci kao što je preokretanje ramova, dodavanje praznih... ali je moguće po sasvim malo otklapati med na ramovima gde je leglo, prihranjivati kristalisanim medom (uz oprez od grabeži), sipanje tople vode u pojilice ili vrlo retkog toplog sirupa, dodavanje pogača sa cvetnim prahom ili zamenom...
Vreme je da se uzimaju uzorci pčela na analizu na nozemozu i da se predaju nadležnim ustanovama, pojedinačno ili organizovano preko uduženja pčelara.
Pogodno je vreme da se sade sadnice medonosnog drveća i šiblja, na samom pčelinjaku, ali i u njegovoj okolini, kako bi se što više obogatila i ojačala pčelinja paša. U tom smislu, može se iskoristiti i okolno neobradivo zemljište, neke sadnice se mogu posaditi i na parcelama komšija uz prethodni dogovor i dr.
Vreme je i za zamenu voska za satne osnove, ako se to nije ranije učinilo. Sada se održavaju pčelarske skupštine pa je vreme za učlanjenje u obližnja društva pčelara, čime se ujedno može izvršiti i registracija pčelinjaka.
Ramove treba pripremati, ožičiti. Pripremati nove košnice, popraviti pčelarsku opremu, nabaviti materijal za dimilice. Za to se mogu koristiti suve pečurke sa bukovog drveća, trulo drvo, pamučne krpe, piljevina...
Sa radovima koji su savetovani pčelarima u februaru prošle godine, možete se upoznati preko stranice februar06
Sretna i uspešna pčelarska sezona!