Home[Kalendar radova]Predrag Cvetković
Radovi
na pčelinjaku Smatram da u većini slučajeva, gde su već dodavane pogače sa hranom ili gde u košnicama postoje dobre zalihe prirodne hrane, možemo sačekati eventualne toplije dane da pogledamo šta je sa pčelama i da po potrebi intervenišemo i na drugi način. U drugim slučajevima, ako se bojimo da su nam pčele ostale bez hrane, potrebno je, naravno, hitno dodati pogače, praktično po bilo kakvom vremenu. Kada je davanje pogača u pitanju, možemo dati savet manje iskusnim pčelarima da društvima koja su mala, čije je klube malo, pogače je bolje dodavati ne cele već ih iseći i svesti na manju površinu, nešto veću od površine klubeta. Ostatak testa od pogače se dodaje iznad već dodate tako da se prethodno skine folija i sa njene gornje strane, da bi pčele mogle da dopru do gornje pogače. Time postižemo da hrana pčelama bude dostupna i istovremeno da im duže istraje. Potrebno je i dati savet da je, kada su pogače u pitanju, vrlo važan njihov kvalitet kako u pogledu samog sastava tako i fizički, koliko su dobro umešene i da li hoće da cure ili pak da se stvrdnu. To je ono što bi pčelari trebalo da provere sami, da se ne bi prevarili. Tako, one pogače koje su prethodno bile otvorene skidanjem manjih traka sada možemo slobodnije ukloniti veće delove nepojedene pogače. Letimičnim pogledima na stanje u košnicama moglo se videti, čak i bez otvaranja da su naprimer neka društva potrošila zalihe hrane iznad njih a da je iza preostalo dosta. U tima slučajevima ne treba strahovati ako su društva snažna, ona će "dohvatiti" med koji je iza njih ali slaba društva možda i neće uspeti, pogotovo ako su se koncentrisala na već započetom leglu. Zato njima treba da ti pogaču iznad klubeta ili pri toplijem vremenu otvoriti košnicu i preokrenuti ramove sa medom gde nema legla tako da med dođe odmah uz pčele. Tu meru možemo savetovati i da se i šire primeni na pčelinjacima kao mera sužavanja klubeta na ramove koncentrisane sa medom, što će im prvo, približiti hranu, a dugo, smanjiti prostor za preveliko širenje legla u ovo doba godine. Snažna društva će naravno sama naći načina da rašire svojeleglo ako za to bude potrebe. U svakom slučaju, februar je mesec gde aktivnost pčelara raste, poćev od potrebe češćeg obilaska pčelinjaka pa do rada u radionicama. Suvišne intervencije na košnicama treba izbegavati i po ko zna koji put govorimo da ona pčelinja društva sa puno hrane i snažna, nema uopšte potrebe ni otvarati ni uznemiravati na drugi način sve dok ne počne period aktivnog leta pčela pa možda ne odmah ni tada. Iskusni pčelari će već sami imati taj osećaj. Veoma se preporučuje uzimanje uzoraka mrtvih pčela sa podnjače i slanje u laboratoriju na ispitivanje na nozemozu. Odjgajivači matica i prodavci rojeva to moraju obavezn da urade već i po sili zakona. Dobro je opet steći uvid da li je miš ili rovčica posećivao neku košnicu na pčelinjaku, ako jeste, trebalo bi očistiti nered koji su ostavili. Topli dani kada pčele izleću zahtevaće postavljanje pojilica (bez obzira što je tek februar) i to na sunčanim mestima najbolje desetak metara od pčelinjaka. Te pojilice bi trebalo održavati da u njima stalno ima vode. Od tog posla su naravno pošteđeni pčelari koji imaju pčelinjake blizu prirodne i čiste vode. Košnice u kojima su pčele stradale sada treba zatvoriti ako nismo pre, najbolje i ukloniti sa pčelinjaka, ili izvaditi ramove, pretopiti ih a košnice dezinfikovati. Nikako se ne sme dozvoliti da ostale pčele sa pčelinjaka pronađu ta stradala društva i da odnose med, jer se time mogu preneti bolesti, a osim toga, to može biti podstrek za napada i na sabija društva.
Ostali
radovi Kao što smo već rekli, inteziviraju se ostali poslovi, a pre svega priprema ramova, voska i voštanih osnova, nabavka šećera, rad u radionici itd.
Sa radovima koji su savetovani pčelarima u februaru prošle godine, posetioci se mogu upoznati preko stranice februar 2004. |
|