|
|
|
DEČJA POEZIJA O PČELI Rujović Senada učenica VI razreda osnovne škole "Živadin Apostolović" u Trsteniku I mesto u konkurenciji starijih razreda na konkursu "Pčela i čovek" Društva pčelara opštine Trstenik i Kulturno prosvetne zajednice Trstenik
PRIJATELJICE
Mala vredna pčela prelete preko bakinog sela, slete joj na krilo i pogleda je milo.
Baka je uze i stavi u košnicu - proglasi je za pčelu maticu; celu je godinu pravila meda, kada dođe baka, milo je gleda.
Baka polako sakuplja med kad je kiša, sunce il’ svuda led.
Jednog dana kad sunce granu i prolećno jutro ponovo svanu, baka je pčelicu malenu, pustila da odleti na livadu zelenu.
Dugo je živela u divljni sama i svakog je, baš svakog dana neku novu devojčicu upoznala koja je u polju cveće brala.
Jednog dana posle nekoliko godina pčela prelete preko livada i ledina i dođe kod svoje bake i stade na nožice lake.
Vrata behu otvorena, ona uđe, svuda paučina ispredena, uplaši se ta malena pčela, lutala je od jednog do drugog kraja sela.
I onda na kraju puta pčela je prestala da luta; našla je svoju baku zaspalu na sunčanom zraku.
Pčela leže na grobu na kome beše trava i tako pored bake poče da spava. Probudi se jednog dana a kraj nje baka mlada i začešljana.
Zajedno su svuda išle od tada - sigurno se gore na nebu šetaju sada, sa oblaka na oblak lete: pčela i baka, drug i dete.
|
|
|