Niske temperature i relativno rana pojava snežnih padavina odlikovale su početak decembra ove godine. Za sredinu meseca se najavljuju nešto više temperature i može se očekivati da do kraja meseca bude nekih toplijih dana kada bi pčele mogle da obave pročisne letove. Sve to bi ukazivalo na relativno dobre uslove zimovanja a takođe i dobre uslove razvoja mednonosnog bilja za narednu sezonu. Moglo bi se reći da su generalno, pčelinja društva u dobrom stanju i snazi.

Radovi na pčelinjaku

Pčelinja društva su u fazi mirovanja (prekinut je ciklus legla a zbog hladnoće pčele su skupljene u klube) pa nema skoro nikakvog posla za pčelare na pčelinjacima. Snežne padavine dodatno ukazuju da bi pčele trebalo ostaviti na miru, ali to nekim pčelarima izaziva bojazan da su pčele bez dovoljno hrane pa im preuranjeno postavljaju pogače. U tom pogledu, naravno, bolje je staviti suvišnu pogaču nego da društvo strada od gladi, ali treba imati u vidu da je mala potrošnja hrane tokom prethodnih meseci i u decembru. Već je ranije govoreno i o tome da ako vidimo da su pčele skupljene gore uz satonoše (pa nekada čak i iznad satonoša ako prostor zbega to dovoljava) to nije i pouzdan znak da su ostale bez hrane u mednim vencima.

Ne može se predvideti kada će matice početi novi ciklus legla, to može biti krajem decembra ili početkom januara. Zadnjih godina se dešavalo da u januaru bude jačih mrazeva koji su uticali da matice naknadno prestanu sa nošenjem. To ukazuje pčelaru da nije baš ni dobro vršiti preveliko utopljavanje kako se ne bi previše podsticalo negovanje legla.

Dobro je obići pčelinjake i pogledati da li je sve u redu, jer usled snežnih padavina neki krov ili košnica mogu da se prevrnu. To posebno važi za krajeve gde je palo mnogo snega i gde duvaju jaki vetrovi. Što se tiče leta košnica, sneg je porozan i ne treba se brinuti da pčele nemaju vazduha. Problem može nastati ako pri otapanju bude jačih mrazeva, koji bi zaledili otvore na donjim letima ali to se obično ne dešava. Ako postoje gornja leta, ta eventualna situacija nimalo ne zabrinjava. Ne mora se uvoditi kao pravilo ali pčelari koji mogu da obiđu pčelinjake zimi, mogu očistiti sneg sa poletaljki kako bi pri eventualnom otopljenju poletaljke brže osušile. Za same pročisne letove, korisno je ako se isped košnica očisti sneg, kako pčele ne bi padale na sneg i smrzavale se. Ako se ne očisti, a dodje do otopljenja i sunčanih dana, dobro je isped košnice postaviti neko granje, ili lišće, slamu, na šta bi pčele mogle da se privremenu spuštaju.

Da bi se senice odvratile da ne jedu pčele na poletaljkama, obično se nešto dalje od pčelinjaka na drveće postavlja nešto što će privući ptice da jedu- na primer kožicu od slanine.

U krajevima gde duvaju jaki vetrovi, mogu se postaviti neke zaštitne ograde, od pruća, trske i slično.

Ostali radovi

U decembru su česti praznici i slave, takođe i oko Nove godine, što obično utiče na povećanu potražnju za medom, pa to treba imati u vidu. Pored meda, trebalo bi kupcima ponuditi i druge proizvode: polenov prah, propolis, mleč, vosak.

Ako se planira sadnja nekog medonosnog drveća i šiblja, treba imati u vidu da je to uvek bolje obavljati tokom jeseni i zime nego u proleće.

Sa radovima koji su savetovani pčelarima u decembru prošle godine, možete se upoznati preko stranice Decembar2011.