PERGA I NJENO DOBIJANJE NA PČELINJAKU
V.I. Lebedev
Riboe, Rusija
Perga je proizvod koga pčele prave od cvetnog praha i meda sa dodatkom sekreta žlezda. Naučnici iz SAD i mnogih drugih zemalja smatraju da će preparati na bazi cvetnog praha u bliskoj budućnosti pomoći u iskorenjivanju mnogih bolesti čoveka (American Bee Journal, 1994).
Perga kao proizvod bogat vrednim belančevinama, neophodnim (nezamenljivim) amino i masnim kiselinama, ugljenim hidratima, vitaminima i drugim biološkim aktivnim materijama, blagotvorno deluje na organizam čoveka. Ona povećava imunobiološka svojstva, poboljšava adaptacione sposobnosti, smanjuje zamor organizma. Perga se koristi pri lečenju kolitisa, hroničnih zatvora, hepatitisa, hronične upale prostate, impotencije i u kompleksu terapije kardiovaskularnih bolesti. Poslednjih godina interesovanje za pergu naglo raste zahvaljujući njenim mnogobrojnim prednostima u odnosu na cvetni prah.
 |
Sastav perge je izbalansiran u pogledu svih hranljivih materija, nezamenljivih amino kiselina, pošto je pčele proizvode od cvetnog praha raznih vrsta biljaka, a prah nekih ne sadrži neke posebne neophodne aminokiseline (naprimer u polenu maslačka nema tri a u polenu sa vrba - dve neophodne aminokiseline). |
|
Perga postaje mikrobiološki sterilna u prisustvu samo nekoliko vrsta kvasaca, iz cvetnog praha je izdvojeno 148 vrsta kvasaca. |
|
U pergi u potpunosti odsustvuju mikotoksini (proizvodi metabolizma gljivica, koji se veoma brzo razvijaju na vlažnom cvetnom prahu). |
|
Perga ima znatno širi spektar dejstva na organizam čoveka zbog mnogo bogatijeg sastava --- i maksimalnog očuvanja njenih biološki aktivnih sastojka. |
|
Perga se čuva duže od cvetnog praha. Po podacima V. Ruks (1986), na suvom prohladnom mestu perga zadržava svoja svojstva do 17 godina, a ne 1 godinu kao cvetni prah, koji već u stadijumu konzervacije i sušenja gubi veoma mnogo biološki aktivnih materija |
|
Pčelar ulaže manje rada za dobijanje perge u poređenju sa dobijanjem polena, što određuje nižu proizvodnu cenu i veliku dostupnost krajnjem potrošaču. |
Radi izvlačenja perge iz ćelija i prerade, saće se uzima na početku glavne paše, kada su njene zalihe u gnezdu čelinjeg društva najveće, ili u jesen pri formiranju gnezda za zimu. Iz društava koja se drže u dvokorpusnim košnicama (kod nas - LR, prim. prev.) uzima se pre glavne paše, pre svega iz nižeg nastavka, gde su zalihe tog pčelinjeg proizvoda najveće. Umesto njih se stavljaju ramovi sa leglom iz drugog nastavka, a na njihovo mesto kvalitetno saće iz rezervi ili ramovi sa voštanim satnim osnovama. Posle glavne paše pri formiranju gnezda za zimu u košnici se ostavlja 2-3 rama, koji zajedno sadrže najmanje 1,7kg perge. Ostali se uklanjaju. Saće u kome se nalazi najmanje 0,5-0,7 kg perge (po jedan - dva po društvu) stavlja se u rezervu za prolećni period, a ostalo se prerađuje.
Saće sa pergom koje je predviđeno za preradu, najpre se oslobađa od meda, zatm se isušuje pomoću pčela. U nastavke se stavlja po 9-10 ramova sa pergom i iznose se izvan pčelinjaka, a ako na rastojanju bližem od 3km postoji drugi pčelinjak, onda se postavljaju na snažna društva, odvajajući ih od gnezda prekrivačem (krpom) ili poklopnom daskom, ostavljajući pčelama slobodan pristup do njih. Taj posao se obavlja odmah posle vrcanja i sortiranja saća i ne treba kasniti. Saće sa pergom koga su pčele osušile od ostataka meda, čuva se do nastupanja stalnog zahlađenja.
Perga se izvlači iz saća na razne načine. Često se jednostavno reže na trake, zaliva medom i koristi za ishranu.
Da se saće ne bi rušilo, perga se vadi ručno, pomoću pinceta ili igle za disekciju, čijim krajem se lako zahvati komadić perge. Taj postupak zahteva mnogo rada, zato se u praksi skoro i ne primenjuje. Znatno je lakše razrezati saće na trake i iz svake vrhom noža ili pincetom vaditi "stubiće" perge. To je manji trošak jer saće treba obavezno obnavljati.
Danas je razrađen sistem mašina i tehnologija koji omogućava da se izvlačenje perge iz saća u potpunosti mehanizuje. U njegovoj osnovi leže četiri osnovne operacije.
| Pripremljena sirovina (saće) se suši na 40 °C tokom 8-10 časova, udaljujući vlagu i dovodeći njen sadržaj do nivoa od 14-15%. Radi bržeg sušenja, površinski sloj perge koji je natopljen medom i predstavlja prepreku za intezivno isušivanje, se skarifikuje (razgrebe ili izbuši). Pri vakuumskom sušenju (pat. 1678265 AI, 1991) posle 5-7 časova pri 40 °C vlažnost perge u saću se može sniziti na 10%. Perga pri tome postaje tvrđa, pri obradi se komadići manje lome, što zatno smanjuje njene gubitke. |
| Prosušena sirovina se hladi na -1 °C i sitni na drobilici za saće, propuštajući među valjcima sa rastojanjem 4,9 (5,0)mm pri čemu se kokoni potpuno ruše i odvajanju. |
| Isitnjena sirovina se prosejava na mašini za čišćenje semena pri brzini vazduha 7,5-8 m/s koristeći sito sa ćelijama prečnika 2,6mm. Kao rezultat - voštane čestice se odvajaju od perge. |
| Dobijena perga se dezinfikuje gama zracima ili smesom gasova oksi etilena i brom metila. |
Po organoleptičkim i fizičko-hemjskim pokazateljima, perga treba da odgovara standardu (ruski standard - prim. prev.) TU 10 RF 505-92 "Sušena perga": maseni udeo mehaničkih primesa max. 0,1%; vode max. 15%; voska max. 5%, pokazatelj vodonik peroksida (pH) dvoprocentnog vodenog rastvora proizvoda max. 3,7, kiselost max. 20,0 s; proteina min. 20,0%, flavonidnih materija - min. 2,5%.
Perga se pakuje u staklene tegle, polietilenska pakovanja, vreće (mase do 30kg). Čuva se u čistim suvim prostorijama bez stranih mirisa na temperaturi od 0-15 °C i pri relativnoj vlažnosti vazduha max. 75%. Prostorija treba da bude zaštićena od ulaska muva, osa, pčela, mrav. Garantovani rok trajanja perge je 12 meseci od dana pakovanja.
prevod iz časopisa "Pčelovodstvo" 8/2005
preveo Predrag Cvetković