Avgust je ključni mesec pripreme društava za prezimljavanje. Ukoliko je deo tih poslova završen u julu, tim je bolje a u svakom slučaju, sada bi trebalo pregledati društva i preduzeti mere da se eventualni nedostaci isprave.

Pri pregledu,  steći uvid u starost i kvalitet matice. S obzirom da je godina bila izrazito rojevna, dosta matica je zamenjeno tim putem. Isto tako, u delu društava se izvršila tiha zamena matica, što pčelar možda nije ni primetio. Sve to treba imati u vidu prilikom odlučivanja o zameni, pa samo ako je potrebno, zameniti matice uvođenjem novih, mladih.

Preporučljivo je u nekoj meri prerasporediti ramove u košnici tako da se stari, loši, sa mnogo trutovskog legla, stave što više na stranu, pa makar u njima bilo nešto legla. Pčele će se izleći iz tog legla i preneti eventualni med, pa se kasnije - možda krajem zime, takvi ramovi mogu ukloniti.

Kod DB košnica, to se može raditi prostim premeštanjem takvih ramova na stranu suprotno od one ka kojoj će se klube koncentrisati. Obično se klube zazimljuje na južnoj ili zapadnoj strani, gde je zimi toplije. Obezbeđuju se dva ili najmanje jedan pun ram sa medom do zida košnice, s tim da makar na drugom bude i dosta polena. Zatim se stavljaju ramovi sa leglom i mednim vencima, pa opet ram sa polenom i ram sa medom. Iza toga, ka drugom zidu košnice  se stavljaju spomenuti stari i loši ramovi, ali mogu se staviti i poneki ram sa leglom ako nema mednih venaca i ako je slabije zaležen (suviše mlado saće, satna osnova...). To preraspoređivanje ramova i sužavanje se radi da bi se društvo bolje koncentrisalo na nešto manje ramova, na kojima će prezimiti, jer broj pčela kasnije opada i društvo će retko zauzimati punu košnicu. Time olakšavamo prihranu društava i činimo je efikasnijom, jer će pčele bolje rasporediti prerađeni šečerni sirup ili razređeni med kojim ih prihranjujemo. Nikako ne treba obilnije prihranjivati pre uspostavljanja konačnog stanja ramova za prezimljavanje.

Taj postupak opisan za DB košnice može se sprovoditi i kod pološki a i kod AŽ košnica ako zimuju u jednom nastavku. U slučaju da zimuju u dva, onda je postupak sličan kao za LR košnice.

Kod LR i fararovih košnica, ako pčele prezimljavaju u dva nastavka, u donjem se ostavlja nešto meda i legla, a u gornjem ostaje većina meda i polena i oko 3 rama sa leglom i velikm mednim vencima. Ako ima više od dva nastavka, na dnu ostaje nastavak sa najlošijim saćem i ramovi sa sasvim malo meda, pa zatim idu druga dva nastavka.

Pčelari koji zazimljavaju LR košnice sa polunastavcima, čine to obično na dva načina. Jedni su već stavili polunastavak ispod plodišta, da pčele prenose med gore i formiraju medne vence. Drugi ostavljaju polunastavak da bude stalno iznad plodišta.

Sada je vreme da se izvrši tretman društava protiv varoe. Ove godine bi moglo biti mnogo više varoe nego prethodne pa je preporučljivo pratiti efekte tretiranja i po potrebi primenjivati probna tretiranja i nekim drugim sredstvom.

Na nekim pčelinjacima, gde je bilo dobrog unosa suncokretovog meda ili livadskog, neće uopšte biti potrebno dodatno prihranjivanje radi povećanja rezervi za zimu, ali na mnogo drugih pčelinjaka hoće. Dugi periodi kišnog vemena, pa vrućine i slabija podsticajna paša, učinili su da je veliki broj društava znatno potrošio rezerve hrane, a one nisu bile velike zbog slabe bagremove paše.

U slučaju visokih temperatura dobro je na košnice staviti pokošenu travu a u svakom slućaju obezbediti vodu na pčelinjaku.