Pčelinja društva su ovog avgusta u nešto boljoj situaciji nego prethodne godine - nešto su jača i prosečno gledano imaju nešto više hrane. Međutim to ne treba da zavarava - ekstremno visoke temerature i velika suša uzeli su svoj danak i generalno, u košnicama je sve manje legla, posebno otvorenog i smanjuje se broj pčela. Tamo gde je u drugoj polovini leta bilo neke bolje paše, društva su u dobroj snazi a takođe, dobra su i ona pčelinja društva koja su duže vreme prihranjivana.

Pčelari su ove godine bili mnogo aktivniji po pitanju tretmana protiv varoe, primenjivali su različita sredstva. Ipak, može da se dogodi da se opet, bar u nekoj meri ponovi prošlogodišnja situacija sa naglim i velikim slabljenjem drištava, napuštanjem košnica i pojavom pčela sa oštećenim krilima. Na to se upozorava jer je već primećeno na nekim pčelinjacima, srećom to su izuzeci (za sada).

U nekim krajevima tokom jula je bilo slabije paše medljike, kao i neke druge paše, ali sve u svemu, meda za neko drugo vrcanje posle bagrema (osim suncokretovog meda) skoro i da nije bilo.

Radovi na pčelinjaku

Ovo je period pripreme pčelinjih društava za prezimljavanje i radi toga, potrebno je obaviti detaljne preglede pčelinjih društava sa preduzimanjem svih neophodih mera da bi se pčelama pomoglo da dobro prezime.

Prilikom pregleda, najpre se utvrđuje da li društvo ima dobru maticu, koja ne mora da bude nekog posebnog porekla ali da normalno nosi i da je u dobroj formi - u ovo doba ne bi smelo da ima trutovskog legla. Puno trutova u košnici može da ukazuje na to da je matica stara i da će je pčele možda zameniti, bilo sada bilo na proleće.

Dalje, od ključne važnosti su brojnost pčelinjeg društva i kvalitet saća. Što se tiče brojnosti, treba znati da za dobro prezimljavanje ne igra ulogu samo broj pčela, već i njihov kvalitet, starost, njihovo opšte stanje - tek sve to zajedno određuje koliko će pčela da doživi do proleća. Važnost saća se ogrleda u tome što u dobrom saću matica ima mesta da zalegne mnogo više legla nego u lošem i od najveće važnosti je upravo centralni prostor pčelinjeg klubeta - saće tu treba da je najbolje. Kada se govori o kvalitetnom saću, treba ukazati na to da sada pred uzimljavanje, pčele izrazitoo izbegavaju mlado saće, posebno satne osnove - u to saće ne odlažu ili vrlo slabo odlažu nektar i polen a matica ih više ne zaleže, osim možda u nekim specijalnim slučajevima. Primećuje se da pčele ignorišu čak i saće u kome je izleženo i po 2-3 generacije pčela, u smislu da matice prestaju da u njima nose jaja a pčele puno to saće medom- sirupom i eventualno donose polen. Imajući sve to u vidu, pri pregledu društava, iz košnice se vade svi ramovi koji se procene za nepogodne da pčele na njima zimuju i eventualno se stavljaju sasvim na kraj košnice ili se čuvaju do naredne sezone izvan košnice.

Hrana je naravno od ključne važnosti za prezimljavanje pčelinjih društava, ali namerno se o njoj govori tek pošto se naglasio značaj matice (to se podrazumeva i obično i ne diskutuje) i značaj brojnosti društava i kvaliteta saća. Bez dovoljno pčela, društvo nema perspektivu bez obzira na količinu hrane, a takođe, ako nema ramove- saće pogodno da pčele na njemu zimuju, to može znatno da oteža pravljenje zaliha meda za zimu i da oteža samo prezimljavanje. Što se hrane tiče, treba obezbediti da društvo ima po oko 1,5kg meda po ramu - računajući broj ramova koje pokriva zimsko kube pčela. Dakle, ne treba računati ukupan broj ramova u košnici, već prema snazi društva proceniti koliko ramova će da pokriva zimsko klube i na njima obezbediti dovoljno meda. U našim uslovima, za neka društva srednje jačine to je obično 7-8 ramova, retko više (izuzetak su krajevi posebno pogodni za pčelarenje). S obzirom na vrl nepovoljne uslove u drugoj polovini leta, na velikom broju pčelinjaka pčelinja pčelinje društvo zauzima i manji broj ramova pa je bolje suziti ih na 6 pa i na 5 ramova, što se posebno odnosi na rojeve. Tu se podrazumeva da su prvi i krajnji ram sa najviše meda. Ako je društvo dobro i postoji pogodan ram, onda uz med treba da stoji po ram sa polenom i nešto meda a ako takvog rama nema ili je društvo slabo, onda se on izostavlja i između ramova sa medom se nalaze samo ramovi sa leglom. Takvom praksom se postiže da ram sa najvilje meda bude dostupan klubetu tokom zime.

U centru klubeta treba ostavljati 3-5 ramova sa leglom, sa najboljim saćem. Na znatnom broju pčelinjaka sada i nema mnogo više legla od toga, ne računaju se ramovi sa po malo legla. Ukoliko eventualno ima više ramova sa leglom, savetuje se da se deo tih ramova stavi sasvim po strani košnice, iza ramova sa medom (da se pčele izležu i saće ostane prazno). Time se osigurava da pčelinje klube ima dostup medu sa obe strane.

Zdravstveno stanje pčelinjeg društva je posebno važno i to se pre svega tiće zaštite od varoe, koja možda da bude nosilac i mnogih virusa i uopšte - ogromnih problema za pčelinje društvo (napuštanje košnice, preveliko slabljenje...). Zbog toga, tretmanu protiv varoe posvetiti posebnu pažnju i najbolje je primeniti nekoliko pouzdanih preparata a ne samo jedan.

Zbog velike suše sada je od ključne važnosti održavati pojilice sa vodom, da u njima uvek ima vode. Pčelama je ona neophodna za pravljenje hrane za larve - pčelinjeg mleča, a takođe i za održavanje mikroklime u košnici. Po nekim informacijama, računa se da je dnevno jednom jakom pčelinjem društvu potrebno oko pola litra vode. U vodu treba stavljati pomalo kuhinjske soli.

Kao što je pomenuto za prethodni mesec, da bi se smanjilo pregrevanje, košnice mogu da se pokrivaju tablama storopora, pokošenom travom i sl.

Održavati lovilice za stršljenove i osice - sušne godine su pogodne za njigovo povećano razmnožavanje i širenje.

Ostali radovi

Ukoliko to ranije nije urađeno, medišni nastavci treba da se sada slože na čuvanje, za narednu sezonu. Saće koje je bilo zalegano ili je u njemu bio polen najbolje je pretopiti, pošto je ono najviše podložno napadu voštanog moljca. Druga rešenja su da se čuva u košnicama sa pčelama, da se čuva odvojeno i na jakoj promaji.

Ako je ostalo saća za topljenje, treba da što pre pretopiti.