Avgust je bio izuzetno topao, sa mnogo tropskih dana, sa temperaturama višim od 38 stepeni. Tako visoke temperature su veoma nepovoljne za pčelinja društva jer ozbiljno otežavaju održavanje potrebne mikroklime u košnici. Pri takvim ekstremnim temperaturama znatno je povećana mogućnost da pčelinje saće a posebno tek dodate voštane osnove preterano omekšaju i srozaju se - sruče se. To može da se desi i sa saćem sa medom i leglom i da li će se desiti u velikoj meri zavisi od kvaliteta satnih osnova, odnosno od toga da li je dodavan parafin u vosak od koga se liju osnove. Zavisi i od vrste parafina, ali svakako ne bi trebalo dodavati nikakav parafin. Takođe, na tako visokim temperaturama mnoge biljke koje su tada u cvetu ne mede, eventualno možda mogu da mede pomalo rano ujutru.

Naravno, visoke temperature vrlo su nepovoljne i za pčelara koji radi na pčelinjaku. Na jednoj strani, vrlo je teško uopšte raditi u takvim uslovima, a može da bude i veoma opasno po zdravlje pčelara. Na drugoj, otvaranje košnica i vađenje ramova može da ima vrlo štetne posledice po pčelinja društva jer mleč u ćelijama, kojim su hranjene larve, može takoreći trenutno da se osuši, pa i same larve. Treba znati da oštećenja legla pri tako visokim temperaturama mogu da budu neuporedivo ozbiljnija od eventualnih oštećenja pri vađenju ramova pri niskim temperaturama. Što se tiče reakcija pčela na otvaranje košnica, obično se smatra da su pčele agresivnije pri velikim vrućinama, međutim pokazuje se da nisu, u većini slučajeva dešava se da skoro i ne reaguju na rad pčelara.

Kada se govori o priprema za prezimljavanje, u košnicama ima meda koji su pčele unele u bagremovoj i drugim pašama, ali te količine u većini slučajeva nisu dovoljne i potrebno je dopunsko prihranjivanje da bi se stvorile rezerve za zimu.

U nekim krajevima bilo je nešto unosa medne rose, ali to nije bilo širih razmera i prinosi nisu bili veliki.

Radovi na pčelinjaku

Pripreme pčelinjih društava za prezimljavanje padaju u vreme tropskih vrućina i to naravno može da predstavlja priličnu teškoću za pčelara. Osim već navedenih nepovoljnih aspekata, usled nedostatka paše mogu da budu češće pojave grabeži, što znatno otežava rad i može i da ga onemogući. O tome treba posebno povesti računa, raditi ranije ujutru i prekidati čim se pojave znaci da tuđe pčele naleću na košnice i izvađene ramove. Za takve slučajeve posebno je korisno da se ramovi koji se pri pregledu vade iz košnice stavljaju u neki sandučić ili kutiju i pokrivaju, kako bi se manje izazivale tuđe pčele.

Ako ranije nisu skinuti medišni nastavci to se sada radi. U posebnim slučajevima oni i dalje mogu da stoje na košnici, ako je društvo već spremno za prezimljavanje, ima dovoljno hrane, a veoma je jako da je potreban dodatan prostor ili pak još uvek ima neke paše.

Cilj pregleda je da se proveri da li je sa pčelinjim društvom sve u redu i da li eventualno treba intervenisati da bi društvo bilo bolje pripremljeno za zimovanje. Najpre se naravno gleda da li je sve u redu sa maticom i leglom, ako je matica isuviše stara trebalo bi da se promeni jer postoji mogućnost da tokom zime ugine. Iz pčelinjeg gnezda treba izvaditi ramove sa mladim saćem i nedovoljno izgrađene i nepotpuno zaležene satne osnove. Savetuje se da se ramovi sa leglom koji se ocene kao najbolji i najpogodniji sakupe u sredinu a do njih sa obe strane stave se po dva rama puna meda i polena. Ostatak ramova sa leglom, gde je saće lošije ili isuviše mlado i sl. stavlja se na stranu, iza meda. To je u to doba moguće jer je društvo dovoljno jako da može da pokrije i te ramove koji su razdvojeni od legla. Naravno ako se proceni drugačije, onda se nalazi neko drugo rešenje, ti ramovi kada se stresu pčele eventualno mogu da se dodaju nekom drugom jačem društvu skraja. Skraja košnice - sasvim do kraja stavlja se i ostatak ramova sa medom, tamo gde je manje meda i lošije sače. Tokom agvusta i kasnije, pčele će taj med najverovatnije da premeštaju ka sredini košnice ako im je to potrebno. U centru pčelinjeg gnezda se ostavlja obično 4-5 ramova sa leglom, ne više jer će zimsko klube da bude znatno manje od ove zapremine koju pčele sada zaposedaju. Ako se u sredini ostavi previše ramova legla, takvo klube može tokom zime da bude previše udaljeno od punih ramova sa medom koji su sa strane.

Pri razmeštanju ramova pravi se bilans koliko u košnici ima meda i koliko još eventualno treba dodati prihranjivanjem. Savetuje se da se za zimu ostavlja u proseku najmanje 1,5kg meda po ramu, misli se i na LR i DB košnice, s tim da bi bilo dobro da DB ramovi imaju i više hrane. Prihranjivanje radi dopuna rezerve hrane obavlja se intezivno, većim dozama situpa - 1 litar dnevno i više, kako bi pčele bolje i brže napravile rezerve. Obično se pravi sirup sa razmerom šećer:voda 1:1 ili 3:2. Ako bi se pčele prihranjivale manjim dozama i u dužem periodu (ređa hranjenja) to često može da uzrokuje povećanje legla a da se ne naprave neke značajnije rezerve. Treba imati u vidu da pri pravljenju rezervi pčele relativno lako formiraju medne vence na ramovima sa leglom ali im je mnogo teže da obezbede velike ramove sa strane pune meda, koji uz to treba da bude poklopljen. Zato se i savetuje intezivno prihranjivanje.

Pčelari koji rade sa LR košnicom tako da plodište razvijaju i dva nastavka - tela, najbolje će da zazime pčele ako u gornjem nastavku ostave ne više od 4-5 ramova sa leglom a sve ostale ramove sa leglom ostave u donjem nastavku. Ne bi trebalo gore ostavljati manje od 3 rama sa leglom jer postoji opasnost da kada se leglo izleže matica sa pčelama da se sasvim prebaci u donji nastavak, što bi bilo nepovoljno za prezimljavanje. Uopšte, ako u donjem nastavku ostaje veći broj ramova sa leglom, dobro je krajem agvusta ili u septembru prokontrolisati šta se dogodilo sa pčelinjim klubetom - gde pčele imaju tendenciju da se zazime. Ramovi sa leglom na kojima je loše saće mogu se stavljati sasvim na kraj gornjeg LR nastavka (isto kako se savetuje za DB i druge košnice gde je plodište u jednom telu). U sredinu donjeg nastavka LR košnice treba ostavljati ramove sa dobrim saćem, bilo sa leglom (ako ga ima više) ili ne, to se savetuje jer kod jakog društva, matica će u proleće sama da pređe u donji nastavak da zaleže.

Tokom avgusta bi trebalo uraditi neki tretman pčelinjih društava protiv varoe - nekim pouzdanim sredstvom.

S obzirom da su u avgustu nastupile još veće vrućine nego što su bile tokom prethodnog meseca, saveti i preporuke dati za jul su i dalje aktuelni.

Prvi ovako ekstremnim vrućinama na svakom pčelinjaku ili u blizini obavezno treba obezbediti vodu za pčele ukoliko nema prirodnih izvora.

Na više mesta na pčelinjaku i okolini treba postaviti lovilice za osice i stršljenove.

Ostali radovi

Pri pripremi pčelinjih društava za prezimljavanje treba obratiti pažnju na kvalitet košnice, da li je možda nešto oštećeno i da li zahteva popravke, pa ako je potrebno, najbolje je što pre uradiiti popravke košnica, farbanje, popravke postolja i drugo.

Medišne nastavke koji su skinuti sa košnica treba najpre pregledati i ukloniti ramove sa lošim saćem a zatim složiti u magacin ili pod neku nadstrešnicu a mogu se ostaviti i na samom pčelinjaku, naslagani jedan na drugi. Važno je da je na dnu i na vrhu žičana mreža, koja omogućava ventilaciju kao i zaštitu od ulaska moljca i drugih štetočina.