Zahvaljujući čestim padavinama, sada uglavnom svuda ima raznog bilja koje daje polensku i nektarsku podsticajnu pašu. Izuzetak su možda neki krajevi gde je struktura zemljišta nepovoljnija i gde je zbog toga uticaj ranijih visokih temperatura bio teži, ali i tamo se može očekivati osveženje biljnog sveta i cvetanje kasno letnjih i jesenjih biljaka.

Po svoj prilici, može se reći da ni suncokretova paša nije donela neke bolje prinose meda, tako da ove godine najveći broj pčelara i nema meda za vrcanje, ili su te količine veoma skromne. U nekim krajevima, na suncokretovoj paši je bilo stradanja pčela od tretiranja semena suncokreta štetnim i opasnim sredstvima.

Kao što je pisano u dodatku za jul, u drugoj polovini jula se na nekim pčelinjacima javila jaka invazija varoe, koja je negde ostavila i teže posledice. Srećom da to ipak nije masovno, da nije zahvatilo sve krajeve i sve pčelinjake, a i zahvaljujući tome što je znatan broj pčelara brzo počeo sa tretmanima, bar za sada se ne može govoriti o nekim većim gubicima. Ipak, još jednom treba ukazati na ozbiljnost situacije i potrebu da pčelari hitno reaguju - ima pčelinjaka gde je već stradalo ili je znatno ugroženo 10% pčelinjih društava a i više, pa je još neizvesno šta će biti sa ostatkom. Pčelari koji su brzo reagovali uspeli su bar u nekoj meri da spasu pčele, pa se već moglo videti da posle vidnog slabljenja, pčelinja društva počinju da se stabilizuju

Ove sezone je usled velikog rojenja došlo do promene matica u velikom broju osnovnh društava (stara matica je izletela sa rojem). Dosta nepovoljni vremenski uslovi su uticali na to da je povećan procenat društava u kojima nije uspela oplodnja nove matice, zbog čega su takva društva ostajala bez matice i u njima se razvijale lažne matice.

Radovi na pčelinjaku

Pčelari su uglavnom izvršili pregled pčelinjih društava i započeli pripremu za prezimljavanje a onima koji to nisu savetuje se da što pre urade.

Pri pregledu društava dobro je utvrditi broj zaposednutih ramova sa pčelama, broj ramova sa leglom i broj ramova koji su ostavljeni za pčelinje gnezdo. U košnici može biti i više ramova od onih koji su ostavljeni za pčelinje gnezdo i to su obično ramovi sa lošim saćem, na kojima ima nešto meda koga će pčele preneti, ili su to pak ramovi sa leglom na lošijem saću, za slučaj da u košnci ima previše ramova sa leglom, da nema dovoljno hrane i da je potrebno suziti leglo. Dobro je ako u košnici nije postavljen pun broj ramova, tako da prostor sa strane gnezda predstavlja izvesnu izolaciju i pomaže boljoj mikrokimi u košnici.

Privremeno, skraja gnezda se mogu stavljati satne osnove, na plodišnim ili medišnim ramovima, koje će pčele verovatno graditi ukoliko društva budu intezivnije rihranjivana i ukoliko bude bilo praznog prostora.

Broj ramova koji su predviđeni za pčelinje gnezdo određuje količinu meda koja je tom društvu potrebna za zimu. Trebalo bi se držati toga da najmanje 1,5kg meda bude po ramu, bilo da je to LR ili DB, s tim da kod DB ramova može se težiti i većim količinama. Po tome, društvo koje je svedeno npr. na 8 ramova treba da ima bar 12kg hrane. Ukoliko se pri pregledu proceni da ima na primer 5kg meda, tom društvu je potrebno dodati još 7kg hrane, najbolje u dva ciklusa, prvi sa npr. 4 uzastopna hranjenja po 1kg šećera dnevno i drugi cilkus, posle pauze od nekoliko dana, sa 3 hranjenja. Ako se koriste hranilice većeg kapaciteta onda se hranjenje obavlja brže. Treba znati da je za obezbeđenje 1kg prerađene hrane potrebno približno 1kg šećera.

Veoma je važno da se pčelinje gnezdo na kome će pčelinje klube da zimuje, uredi tako da u njemu bude najbolje i najpogodnije saće. Kod nekih društava, tamo gde je prethodno pravilno obavljano proširivanje i gde je razvoj tekao normalno, možda neće biti nikakve potrebe da se išta menja i da se ramovi premeštaju. Ipak, i tamo je dobro proveriti da li možda u sredini košnice nije neki ram koji je na bilo koji način uzrokovao prekid kontinuiteta legla (da je prazan, ili je pak ispunjen medom, polenom i slično) i ako se to desilo, takav ram treba postaviti negde na stranu ili sasvim ukloniti. Kod društava iz kojih su izletali rojevi, ili gde dodavanje ramova i satnih osnova nije obavljeno sa više pažnje, moguće je da je sada potrebno više razmeštanja ramova. Glavno, iz sredine gnezda treba izvaditi ramove koji nisu lepo izgrađeni, koji isu sa lošim saćem, sa mladim i nedovoljno izgrađenim sačem, sa isuviše malim površinama legla i sl. Savetuje se ostavljanje 4-5 ramova sa leglom u centru klubeta, oko njih bi trebalo da budu po ram sa polenom i ram ili dva sa medom sa svake strane (zavisno od vrste košnice i uslova). Samo kod veoma jakih društava može da se postavetuje da se ostavlja više ramova sa leglom u klubetu (pod uslovom da su i na dobrom saću). Eventualni višak ramova sa leglom (koji su na lošijem saću) se može staviti sasvim na stranu košnice (jednu ili obe strane), iza ramova sa medom da iz njih leglo izađe i da posle ostanu van domašaja klubeta.

Kod LR košnica klube bi trebalo da se ostavi u gornjem nastavku, na najboljem saću, okruženo medom, a ostatak ramova sa leglom da bude u donjem nastavku. Farar košnice se obično zazimljuju u 3 nastavka, gde je leglo obično u prva dva, a zavisno od uslova i visine rama, mogu se zazimiti i sa dodatnim četvrtim nastavkom sa praznijim saćem, na dnu košnice - na podnjači.

Neki minimum snage društva za zazimljavanje bi trebalo da bude 5 LR ramova, od toga 3 sa leglom i 2 sa medom i polenom, a kod DB ramova bilo bi dobro da bude isto takav raspored ili makar 4 rama - 2 rama sa velikim leglom i dva sa medom i polenom sa strane. Kod zazimljavanja takvih manjih društava, treba imati u vidu da je njima od ključne važnosti ne toliko količina hrane već broj pčela, pa treba potencirati da na ramovima sa leglom budu što veće površine pod leglom. Podrazumeva se da se obezbedi dovoljno hrane i da se hrana povremeno kontroliše i dodaje, posebno krajem zime i u proleće.

Tretman protiv varoe treba obaviti što pre ako to do sada nije urađeno.

Što se tiče dodatnog prihranjivanja, ono se po pravilu radi tek kada se u košnici ustanovi raspored ramova na kojima će klube zimovati. Ako su dodavani neki ramovi za proširenje legla (u slučaju društava sa manjim količinama legla i sl.) dobro je najpre obavljati samo podsticajno prihranjivanje, manjim količinama sirupa.

Prihranjivanje radi stvaranje rezervi hrane za zimu treba obaviti u kraćem roku i većim količinama sirupa. Za to je potrebno imati hranilice većeg kapaciteta ili pak prihranu obavljati manjim hranilicama ujutru i uveče.

Leta na košnicama treba suziti kako bi se društva lakše branila od eventualnih pokušaja upada tuđih pčela.

Ako se primete društva bez matice ili sa lažnim maticama takva društva treba rasformirati i ramove, ako su pogodni, dodati drugim društvima. Isuviše slaba društva, za koja se proceni da ne mogu dovoljno da se razviju do zime, takođe treba rasdormirati a njihove matice se mogu eventualno iskoristiti za spasavanje jačih društava koja su ostala bez matice.

Ukoliko u blizini pčelinjaka nema izvora čiste vode, treba obebediti pojilice sa vodom i redovno ih održavati - puniti. Postavljaju se i lovilice za osice i stršljenove.

Ostali radovi

Ukoliko medišni nastavci nisu ranije skinutu, to treba sada obaviti. Pre stavljanja nastavaka u skladište, skida se propolis, vrši se selekcija ramova i uklanjaju se nepogodni ramovi.

Najbolje je što pre pretopiti svo saće koje je određeno za topljenje kao i sve viškove voska.

Košnice treba pregledati i po potrebi popraviti nedostatke ili ih zameniti ispravnim.

U godinama sa slabom pašom i velikom vlagom u vazduhu, med je obično ređi nego inače, pa ukoliko je takav ređi med izvrcan, treba povesti računa o tome da možda ne dođe do fermentacije. Dobro je skinuti gornji sloj meda, koji je ređi i potrošiti ga ili vratiti pčelama, kako se ne bi pokrenuo proces fermentacije.

Sa radovima koji su savetovani pčelarima u avgustu prošle godine, možete se upoznati preko stranice avgust2015.