Home

[Kalendar radova]

Predrag Cvetković    

AVGUST  200

 

Stanje na pčelinjaku  

Posle povoljnih uslova za pčelarstvo u većini krajeva, nastupile su tropske vrućine i suša, što je loše uticalo na stanje na pčelinjacima.

Po više dobijenih informacija, pčelari koji su selili svoje pčele na suncokret pretrpeli su velike štete od tretiranja semena preparatom Prestige. Taj preparat je na bazi imidakloprila koji deluje na nervni sistem pčele i remeti joj orijentaciju i time i povratak u košnicu. Košnice su ostale sa vrlo malo pčela. Što se tiče varoe, već je izveštavano o tome da je zaraženost ove godine mnogo veća nego prethodne.

Količine meda u košnicama veoma variraju. Idu od veoma dobrih zaliha do košnica sa kritično malom količinom hrane. I jačina društva veoma varira - od jakih do vrlo slabih. Zbog suše i izostanka ili slabog cvetanja i medenja mnogih biljaka, nema potsticajne paše i matice slabo zaležu što je veoma opasno zbog toga što može biti ugroženo odgajivanje zimskih pčela - onih  čija je funkcija da što duže žive, da prezime zimu i odneguju prve prolećne generacije pčela.

Po izveštajima koje smo dobijali, medenje na suncokretu je dobro počelo ali su kasnije prinosi opali. Paša medljike je krenula u više krajeva ali je kasnije stala.

Radovi na pčelinjaku  

Iako se ovaj mesec i inače smatra da je od velike važnosti za pripremu pčelinjih društava za zimovanje svi su izgledi da bi mogao da bude još presudniji. Takvo mišljenje može biti zasnovano na stanju na pčelinjacima i nepovoljnim okolnostima za razvoj društava. Ne možemo se upuštati u prognoze kakva će biti naredna zima ali prethodna veoma blaga zima nam može biti samo opomena na ono šta nas može čekati ako bude suprotna od prethodne - oštra. Da bi se pripreme za zimovanje obavile što je bolje moguće, neophodno je što pre ih započeti.

Najpre, potrebno je svesti društva na one ramove i nastavke (kod košnica nastavljača) na kojima će i zimovati. Radi toga, medišne nastavke treba ukloniti a broj ramova u košnici smanjiti na onoliko koliko pčele zaposedaju, uz ostavljanje najviše po 1-2 rama sa strane više. Prokontrolisati stanje legla, starost i kvalitet matice i ukoliko je potrebno, što pre izvršiti zamenu matice.

Ukloniti ramove koji su sa jako lošim saćem, takođe i one gde je saće isuviše mlado (koje matice neće tako rado i potpuno da zaležu u ovo doba godine). Kod DB i AŽ košnica kao i kod rojeva na LR ramovima savetuje se da se uz ramove sa leglom ostavi po dva rama sa puno meda sa strane. Više od toga neće biti značajno pčelama za samo prezimljavanje jer im neće biti pristupačno, a na račun toga bolje je uticati na povećanje meda u mednim vencima iznad i oko legla. Višak ramova sa medom, pogotovo ako su sa malo meda i uz to ne sa najboljim saćem dobro je ukloniti ili postići da pčele potroše taj med, kako je dole opisano. Treba znati da takvi ramovi predstavljaju više smetnju u košnici nego što koriste a pčelarima samo daju lažnu sliku o stanju u košnici. Umesto njih, u proleće će se stavljati novi ramovi, i to usred legla kada društva dovoljno ojačaju i vreme bude toplo, uz dobar unos nektara ili prihranu. Ako se sada ne izvade iz košnice, onda ih treba staviti na krajeve, sa obe stane, iza ramova sa puno meda, i odatle će pčele pomalo trošiti med, a na pčelar može stimulisati otklapanjem sada ili na proleće.

Sužavanje na manje ramova je posebno važno za društva koja su veoma oslabila sa pčelama.

Oni pčelari koji još nisu izvrcali sav med iz medišta trebalo bi najpre da utvrde koliko meda ostaje u košnicama i da odvoje dovoljno meda za pčele. Ako nema potsticajne paše neće biti dovoljno tek samo da se ostave rezerve meda. Potrebno je podstaći pčele da ih troše, a to se može sprovesti na više načina: stavljanjem ramova sa medom ispod plodišta kako bi pčele brže trošile med, stavljanjem ramova iza pregradne daske, otklapanjem ramova (uz vrlo veliki oprez zbog mogućeg curenja meda i pojave grabeži) i sl. Ako se rezerve meda i potsticaj ne obezbede na neki od tih načina potrebno je što pre izvršiti prihranu šećernim sirupom i to najpre vrlo obilno radi dopune ili stvaranja zaliha i zatim još neko vreme hraniti ali manjim količinama radi potsticaja zaleganja, kao i prerade sirupa i poklapanja prerađene hrane.

Rojeve formirane ove godine treba posebno pažljivo negovati da bi naredne sezone postali proizvodna društva. Još početkom avgusta će verovatno biti moguće dodavati satne osnove radi zaleganja, ako se nema drugog saća, ali pri tome treba obavezno prihranjivati (ne suviše velikim količinama dok matica ne zalegne ram) i kontrolisati da li ih matica uopšte i zaleže i koliko. Ako ne zaleže ili slabo zaleže, te ramove treba ukloniti ili privremeno staviti na stranu dok se leglo ne izleže, zatim izvatiti.

Tretiranje protiv varoe je neophodno obaviti što pre a može se odložiti za kasnije samo ako smo sigurni da zaraženost varoom neće dovesti do kasnije najezde (ako smo već tretirali, pravili test tretiranja...). Obratiti pažnju na kvalitet legla i posebno na moguću pojavu američke kuge (bolest zatvoreng legla).

Pri radu sa pčelama, ukoliko nema neke stimulativne paše, voditi računa da se ne izazove grabež (ne držati dugo otvorene košnice, ramove van košnica, nastojati da se ne prosipa sirup van hranilica i dr.).

Ostali radovi  

Pojilice su i dalje vrlo aktuelne i treba se potruditi da pčele imaju vodu u blizini košnica. Ako se vrućine nastave, potrebno je obezbediti neku  ventilaciju u košnicama (mrežaste podnjače, gornja leta i sl.).

Sakupljanje propolisa iz košnica dobro je obaviti što pre i dopustiti pčelama da unesu dovoljno propolisa za svoje potrebe. Propolis iz medišnih nastavaka sakupiti pre stavljanja nastavaka u skladišta ili druga mesta gde će biti tokom zime.

Zbog velikih vrućina treba biti veoma oprezan pri čuvanju saća - voštani moljci su veoma aktivni i vrlo lako mogu uništiti trud pčela i pčelara. Zato saće treba pretapati što pre po vađenju iz košnica. Medišne nastavke treba čuvati na promajnim ili hladnim mestima, ramove je dobro razrediti, ukloniti sve koji su bili eventualno zalegani ili je u njima bilo polena zbog toga što su najpre oni podložni uticaju voštanih moljaca.

Uništavanje osinjih i stršljenskih gnezda treba nastaviti, kao i postavljanje lovilica pomoću flaša sa ukislim pivom, voćnim sokom, ukvarenim pilećim iil ribljim mesom.

Farbanje košnica ukoliko je neophodno, dobro je obaviti po suvim i toplim danima. Dobro je pri tome izvršiti obeležavanje košnica brojevima ako to već nije urađeno i uvesti evidenciju starosti matica kao eventualno i još nekih podataka o pčelinjim društvima.

Sada se treba pripremiti i sprovesti setvu perka, ukoliko klimatski i zemljišni uslovi dozvoljavaju, a najkasnije u septembru.

Voditi računa o opasnosti od mogućih požara na pčelinjacima.

Sa radovima koji su savetovani pčelarima u avgustu prošle godine, možete se upoznati preko stranice avgust06.