Iz različitih izvora, zvaničnih i nezvaničnih, mogli smo da čujemo o izuzetno velikim zimskim gubicima pčelinjih društava tokom protekle zime, ne samo u Srbiji već i u nekim drugim zemljama Evrope. Konačne cifre verovatno još nisu poznate, ali teško će moći i da se proceni pravi obim stradanja. Treba imati u vidu da se situacija tokom marta verovatno i dodatno pogoršala, odnosno da su gubici uvećani.

Činjenica je da su mnogi pčelinjaci imali veoma velike gubitke, a preostala društva su najčešće veoma slaba. Neki pčelinjaci su imali i katastrofalne gubitke, dešavalo se da kompletni pčelinjci stradaju. Na drugoj strani, u svemu ovome ima i izuzetaka, ima pčelinjaka na kojima ne samo da nije bilo gubitaka, već su društva u veoma dobrom stanju. Ima i neke "sredine", pčelinjaka sa malim gubicima, gde su preostala društva osrednja ili slaba. Sve u svemu, ogromne razlike, od kraja do kraja, od pčelinjaka do pčelinjaka kao i u okviru istog pčelinjaka. Razlike u snazi pčelinjih društava uvek postoje, ali sada su više naglašene jer su gubici veći, pa za ocenu snage imamo naglašene i kategorije "izuzetno slabe", kao i "kritične" zajednice.

Što se tiče razvoja u toku marta, tu su posebno vidne razlike. Dobra i najbolja društva su se lepo razvijala, u jednom početnom periodu su možda malo stagnirala a dešavalo se da su neka društva iz te kategorije slabila i prelazila u niže kategorije. Srednja društva su se razvijala malo sporije, a kod dela takvih društava bila je i duža stagnacija, deo je prelazio u još nižu kategoriju. Slaba su najviše stagnirala ili slabila, veliki broj je prelazio u kategoriju izuzetno slabih ili kritičnih, ili su propadale. Na nekim pčelinjacima primećena je pojava krečnog legla.

Krajem marta, jaka društva su imala 4-5, u retkim slučajevima i sa više ramova sa velikim leglom (70% i više od površine rama). Srednja društva su imala 2-3 rama velikog legla, eventualno još neki ram sa manjim leglom. Primećen je unos novog nektara i polena, da nije bilo ovog perioda hladnog vremena, unos nektara bi bio znatan i dovodio bi do blokade.

Zbog talasa toplog vremena krajem februara i delom marta, ubrzano je cvetanje voća, pa su u kratkom periodu procvetale skoro sve voćke osim jabuka, a krajem marta i jabuke počinju da cvetaju u nizijskim krajevima. Pomenuti toplotni talas je uticao da ne bude velike razlike u cvetanju u niziji i na visiji, ali kasnije, sa dužim talasom hladnijeg vremena, razlika se postepeno napravila. Kako će biti sa bagremom za sada (kraj marta) je rano da se prognozira. U prvom mahu je izgledalo da će bagrem da procveta krajem aprila. Očigledno je da će ipak nešto kasnije da cveta, i to sve zavisi od vremenskih prilika u aprilu. Po svoj prilici možemo upak da očekujemo relativno rano ili srednje cvetanje - sam kraj aprila i početak maja.

Radovi na pčelinjaku

Zbog veoma velikih razlika u snazi pčelinjih društava, rad sa njima će mnogo da se razlikuje i to će zahtevati veće znanje, umeće, rad i strpljenje pčelara. Najvažnije za rad je da se najpre pravilno oceni snaga i potencijal društva, pa da se prema tome urade potrebne mere. Kod jakih društava biće dovoljan i samo jedan rad do postavljanja medišnih nastavaka, kod srednjih možda 2-3 rada u rastojanju od oko nedelju dana. Kod slabih i izuzetno slabih ne može da pomogne mnogo radova, tu je najvažnije da se čeka da pčele ostvare izvestan napredak. Čeka se obično najmanje 8-10 dana, kod izuzetno slabih i duže. Naravno podrazumeva se da pri tome pčelar ne sme da radi pogrešne poteze jer su takva društva mnogo osetljivija na greške u odnosu na jaka.

Na nekim pčelinjacima, na žalost to je retkost, već tokom marta je bilo društava kod kojih su praktično svi pčelarski radovi bili završeni - moglo je samo da se postavi medišni nastavak.

Ako dobro zaposedaju postojeće ramove, bez obzira da li su slaba ili jaka, društvima treba dodati izvesno proširenje, koje je potrebno kako za zaleganje, tako i za deponovanje nektara i polena. Kod dobrih i jakih društava mogu da se sa obe strane legla dodaju prazni ramovi ili satne osnove, a kod srednjih je možda bolje rešenje sa jedne strane izgrađen ram a sa druge osnova. Kod društava sa 4 i više ramova sa leglom, ako se proceni da ima dovoljno pčela i na ramovima sa medom i polenom, može da se istovremeno doda satna osnova u sredinu legla a druga da se stavi sa jedne strane. Treba se držati toga da je osnove najbolje dodavati uz veliku površinu legla, i da je poželjno da tu bude više otvorenog legla. Pri dodavanju osnova savetuje se 1-2 prihranjivanja, u nekim slučajevima i više.

Ramove koji su za topljenje treba što pre izvaditi iz košnice, jer će inače pčele i u njih da donose nektar i polen. Sada nema mnogo svrhe otklapanje meda, ni na ramovima sa leglom ni onima sa medom i polenom. Od mera koje se mogu primenjivati radi proširivanja površine legla, treba pomenuti preokretanje srednjeg rama ili eventualno svakog drugog rama legla. To može da se radi ako ima dovoljno pčela i ako leglo prelazi 3/4 a još sigurnije ako prelazi 4/5 dužine rama. Manji odnosi mogu da se tolerišu samo ako se proceni da pčele to mogu da pokriju.

Kod najslabijih društava savetuje se ograničenje pčelinjeg gnezda ramovima sa medom i polenom - dovoljno je sa jedne i druge strane legla da se postavi po jedan takav ram, koji će pčelema da obezbeđuje hranu a ujedno da sprečava da se leglo širi na stranu. Cilj je da se postigne veća površina legla na ramu i da pčele dobro pokrivaju sve ramove sa leglom. Kada se to postigne, može se preći na dodavanje novih ramova.

Društva koja su bez matice najbolje je spojiti sa nekim drugim društvom. Ako se primeti da neke matice ne nose pravilno (previše trutovskog legla, prestanak nošenja radiličkog legla, neki drugi problem sa maticom) savetuje se da se ta matica ubije i društvo spoji sa nekim drugim.

Na pčelinjacima treba obezbediti pojilice sa čistom vodom, u koju se dodaje malo kuhinjske soli. Najbolje je ako se još sada postave lovilice za osice i stršljenove, pošto ženke koje su prezimile za kratko vreme mogu da počnu da stvaraju nove zajednice.

Ostali radovi

Priprema ramova sa satnim osnovama, ako to ranije nije bilo urađeno, sada je hitan posao. Za prihranu pčela nabaviti šećer i obezbediti hranilice. Pregledati skladišta medišnih nastavaka, proveriti stanje medišnog saća i pripremiti se za dodavanje medišnih nastavaka pred početak paše ili i pre, ako društva dovoljno ojačaju.

Još tokom ovog neseca može da se sadi medonosno drveće i žbunje, na pčelinjaku i u okolini. Sadnice treba više puta polivati.

Pčelari koji su imali veće gubitke pčelinjih društava, sada će imati veoma veliki posao da klasifikuju ramove koji su ostali, da pretope saće koje je za topljenje a dobre ramove eventualno sačuvaju, pod uslovom da nije u pitanju neka zarana bolest (američka kuga, nozemoza).kao i krečno leglo. Košnice treba dobro očistiti i dezinfikovati.