Tokom marta je počelo cvetanje praktično celokupne voćne paše, koja je ranije redovno cvetala tek u aprilu. I što se cvetanja bagrema tiče možemo da očekujemo ekstremno rano cvetanje. U oblastima ranijeg cvetanja, krajem marta cvetni pupoljci su bili duži od 1cm, što ukazuje da bi prvi bagrem na tim lokacijama mogao da procveta čak pre 15. aprila. Vrlo verovatno da će tako i biti, čak i da u međuvremenu bude povremenih zahlađenja. I u ostalim krajevima može da se očekuje da će približno oko polovine aprila, nešto pre ili nešto kasnije, da počne cvetanje bagrema. Ako ne bude većih zahlađenja, može se očekivati da razlika u cvetanju u niziji i na visinama ne bude velika.

Pčelinja društva se veoma mnogo razlikuju po snazi i razlog tome je što je tokom zimovanja došlo do naglog slabljenja velikog broja društava u pojedinim krajevima. Ono se javljalo i kod prethodno jakih i kod slabih društava., tako da se stvorila neobično velika graduacija po snazi, na jednom istom pčelinjaku, a posebno od pčelinjaka do pčelinjaka. Ona društva koja nisu stradala, ostala su sa veoma malo pčela, često na granici opstanka. Znatan deo društava iz te kategorije je stradao tokom marta. Bilo je i dosta slučajeva nestanka matica ili pak nekih problema sa maticama, što se uočavalo krajem zime i u proleće.

Za stanje krajem marta, može da se kaže da je jačina nekog sasvim prosečnog društva, srednje snage, odprilike 4 DB rama legla veličine površine nešto više od polovine rama. Kao što je prethodno izloženo, veliki je broj slabijih društava, sa manjim leglom i sa manje pčela, ali ima i boljih i jačih društava, posebno ako su pčelari ispravno radili na njihovom razvoju. Ovog proleća je posebno efikasna mera podsticanja razvija bilo otklapanje meda sa mednih venaca na ramovima sa leglom. Oni pčelari koji su to radili, kao rezultat imaju društva sa vrlo velikom površinom legla - 5-6 DB ramova ogromnog legla (krajem marta) a tamo gde su ostali medni venci leglo je kod jakih društava razvučeno na još većem broju ramova.

Početkom aprila se očekuje dobra voćna paša i ako posluže vremenske prilike, jaka pčelinja društva mogu da donesu med u medišnim nastavcima. Masovno cvetaju divlje trešnje, maslačak, počinju vrbe, cvetale su jabuke i svo drugo voće. Cveta perko, razne divlje zeljaste biljke, a takođe i razno drveće i žbunje.

Na nekim pčelinjacima se tokom marta pojavilo krečno leglo, iako ga nije bilo pri privim pregledima.

Radovi na pčelinjaku

Ovog proleća je potrebno uložiti više truda i više obilazaka nego obično za rad sa pčelinjim društvima - o tome je govoreno i pri opisu radova za prethodne mesece. S obzirom na vrlo velike razlike u snazi društava, velika je razlika u rradovima koji se obavljaju i oni naravno moraju da se posebno prilagode snazi i stanju tih društava. Svi oni se rade sa ciljem podsticanja razvoja, većeg legla, većeg broja pčela, radi izgradnje novog saća, to su neposredni ciljevi radi ostvarenja što jačih pčelinjih društava i što većeg prinosa meda na budućim pašama. Zbog tih razlika u snazi, nezahvalno je davati opšte savete, već ih treba davati prema snazi društava, koja je najbolje svrstati u više grupa.

Najslabijoj grupi treba posvetiti posebnu pažnju ali činjenica je da je tu strpljenje jedan od najvažnijih faktora, pošto se ta društva najsporije razvijaju i najsporije se ispoljava efekat rada pčelara.Savetuje se da se teži razvoju legla na što manjem broju ramova, idealno samo na jednom, najviše dva.

Sledeća kategorija su slaba društva za koje je takođe potrebno dosta strpljenja (ne sme se žuriti sa merama rada). I kod njih treba nastojati da se ograniči širenje legla na stranu (najbolje mednim ramovima sa strane). Povremeno moraju da im se dodaju ramovi za proširenje a idealno je da to budu ramovi sa izgrađenim saćem.

Srednja društva već mogu bolje da se razvijaju i kod njih mogu da se primenjuju razne biotehničke mere - dodavanje ramova sa izgrađenim saćem, satnim osnovama, menjanje mesta ramovima, preokretanje ramova sa leglom za 180 stepeni (samo kod legla koje pokriva više od 2/3 rama).

Jaka društva se naravno, najbrže razvijaju i njih će biti najlakše spremiti za korišćenje bagremove paše. Dodavanje satne osnove ili izgrađenog rama u sredinu legla može slobodno da se radi (podrazumeva se da imaju najmanje 4 rama vrlo velikog legla i relativno toplo vreme). Približno svakih 7 rana radi se novo proširivanje. Ramovi koji predstavljaju višak vade se iz košnice kako bi umesto njih mogli da se ubace novi ramovi. Već krajem marta neki pčelari su stavljali medišne nastavke na svoja dobra društva. To se posebno odnosi na one koji rade sa LR košnicama, dobra društva u tim košnicama su još u drugoj polovini marta ispunjavala plodišne nastavke i bilo je potrebno proširivanje ili pak preokretanje mesta nastavcima (ako se radi sa plodištem u dva LR tela. Sada, početkom aprila, medišne nastavke treba postepeno dodavati svim društvima koja se razviju do punog plodišnog nastavka. S obzirom na jaku prolećnu pašu koja se očekuje, sa tim ne treba da se kasni. Specifičnost ovog meseca je da će ubrzo posle voćne paše da nastupi i cvetanje bagrema, pa kod jakih društava treba nastaviti sa dodavanjem medišnih nastavaka. Dakle, umesto u maju, sve ukazuje da će ove godine april da bude period bagremove paše.

Može se očekivati da će za ovako estremno ranu bagremovu pašu moći da se spreme pčelinja društva iz kategorije srednjih i jačih.

Treba održavati pojilice sa vodom. Vreme je da se postavljaju lovilice za osice i stršljenove.

Ostali radovi

Za potrebe razvoja pčelinjih društava treba pripremiti dovoljno ramova sa satnim osnovama ili ako se ima u zalihama, sa izgrađenim ili poluizgrađenim saćem. Takođe, na vreme pripremiti medišne nastavke.

Kao što je i za prethodni mesec pomenuto, s obzirom na velike gubitke pčelinjih društava, mnogi pčelari imaju neplanirane poslove oko rešavanja problema sa viškom ramova, bilo da su to prazni, sa medom, sa napuštenim leglom i dr. Takođe, sve te košnice u kojima su društva stradala treba pažljivo očistiti, dezinfikovati, ujedno i popraviti i ponovo ofarbati ako ima potrebe.