Kao što je bilo rečeno za mart ove godine, tako i sada može da se kaže da se stanje na pčelinjacima mnogo razlikuje, a takođe i gledano od košnice do košnce. U celini, pčelinja društva su slabija u odnosu na ranije godine, ali ima krajeva i pčelinjaka sa društvima u veoma dobrom stanju. Velike razlike su potencirane zbog znatnog broja slabih, veoma slabih i društava u kritičnom stanju, pred propadanjem. Takođe, ima sve više izveštaja o velikim stradanjima - kako jesenjim, tako i ovogodišnjim. Može da se kaže da su stradanja u jesen bila većinom u vidu napuštanja košnica, što je najverovatnije rezultat varoe i virusa. Jesenas je bilo primećeno i naglo slabljenje društava, za to može da se predpostavlja da je dosta uzrokovano i samom sezonom i velikom sušom tokom leta. U nekim brdskim krajevima društva su naprotiv, ušla u zimu veoma jaka. Iako je zima bila neobično blaga, krajem zime je dodatno stradalo dosta društava, ili je toliko oslabilo da je na ivici ostanka. Može da se smatra da je to povezano sa nozemozom, kojoj za razvoj pogoduje toplije vreme. Povezano je i sa time što su društva već oslabila i što su verovatno imala lošu strukturu zimskih pčela.

Pri pregledima košnica krajem marta, bilo je prosečno 3-4 rama legla i do 5-6 ulica pčela (računajući na dobru pokrivenost a ne gledano preko satonoša). Pri tome, slabija društva su imala malo leglo a jaka veliko, i pokrivenost ramova je takođe varirala. Znači, broj ramova sa leglom je sličan i kod jakih i slabih društava, ali povrišina legla i brojnost društva se drastično razlikuju.

Krajem marta počeo je veći unos polena i nektara, još u vreme dok je od voćaka samo dženerika cvetala. Može da se očekuje da će sa cvetanjem ostalog voća unos nektara i polena biti dosta jak, a posebno kada se rascveta i maslačak i drugo bilje. Za jaka društva to će da bude posebno dobro, i ako budu postavljeni medišni nastavci, može se očekivati bar manji unos u mediština. Slaba društva mogu da budu brzo blokirana, a pogotovo nepovoljno može da bude ako na ramovima sa leglom ima većih mednih venaca. Praktično, u ovakvim uslovima najbolje će proći društva sa manje meda u košnicama.

Ove godine je primećeno da se na krajnjim ramovima u košnicama češće javljala plesan, tako da će verovatno više ramova morati da se zameni.

Radovi na pčelinjaku

Veliki broj pčelara je već odavno uradio prvi pregled, pa čak obavio i drugi prolećni rad, ali ima onih koji su to učinili tek krajem marta ili će uraditi početkom aprila. S obzirom na zaostajanje u razvoju društava, ti kasni pregledi možda i neće da predstavljaju veliku grešku, jer slabija društva i nisu bila spremna na proširenje legla.

U svakom slučaju, sada treba obići pčelinjake i uraditi sve što je neophodno za konkretno stanje pčelinjuh društava. Tamo gde je leglo velike površine i na više ramova, treba uraditi značajnije proširenje, sa dva rama ili satne osnove, a kod slabijih društava se savetuje proširenje izgrađenim saćem, sa strane legla. Za slučaj velikog legla i uz uslov da je u košnici 4 i više takvih ramova, jedan ram za proširenje (satna osnova) može da se stavi u sredinu legla, to se i preporučuje. Drugi ram za proširenje (satna osnova ili izgrađen ram) stavljaju se sa strane legla. Savetuje se da se proširenje radi do rama sa velikim leglom a ne tamo gde je leglo malo, jer je za slučaj velikog legla veća verovatnoća da dodati ram bude dobro zaležen.

Ako krajnji ram sa leglom ima manju površinu legla i lepo saće, može da se stavi u sredinu legla, čime se stimuliše njegovo zaleganje. Istovremeno, time se postiže da leglo na krajnjem ramu bude veće površine pa je on pogodan da se tu doda ram za proširenje.

Pri proširenju, glavno što treba da se ima u vidu je brojnost pčelinjeg društva - koliko ima pčele i kako su pokriveni ramovi. Treba proširivati tako da pčele mogu lepo da pokrivaju kako dodate ramove, tako i susedne ramove sa medom i polenom. Preveliko proširivanje može da dovede do prehlađivanja legla, propadanja ili pojave krečnog legla, a u blažem slučaju može da uzrokuje zaostajanje u razvoju. S druge strane, premalo i kasno proširivanje mogu da dovedu društvo u blokadu medom i polenom i do pojave rojevnog nagona.

Pri proširenju legla treba imati u vidu da je potrebno obezbediti prostor ne samo za širenje legla već i za deponovanje polena i nektara. U tom smislu, puni ramovi sa medom i polenom sa strane mogu da se vade i čuvaju u nekoj košnici na koju će biti postavljen još jedan plodišni nastavak. Najbolje je da taj dodatni nastavak bude odvojen od plodišta košnice plastičnom folijom, sa manjim otvorom, ili malo smaknutu pozadi, da bi pčele mogle da prelaze gore.

Pčelari sa LR košnicama, koji razvijaju leglo u dva nastavka, sada će da menjaju mesta nastavcima i da na taj način šire leglo.

Dobrim društvima, kada se popuni plodište ramovima i kada bude dovoljno pčela, treba postaviti medišne nastavke.

Održavati pojilice, staviti u vodu malo soli (jednu kašičicu na 10l vode). Dobro je još sada postaviti lovilice za osice i stršljenove, kako bi se smanjio broj prezimelih ženki koje mogu da odneguju veliko potomstvo do kraja godine.

Ostali radovi

Izrada ramova i stavljanje satnih osnova su sada najpreči poslovi. Ukoliko je potrebno da se menjaju podnjače ili košnice, treba pripremiti nove ili očišćene i dezinfikovane ranije korišćene. Hranilice je potrebno oprati. Za prihranu nabaviti šećer, prosečno 2-3kg po košnici, zavisno od stanja i uslova, može da bude potrebno i do 5kg za razvoj do bagrema.

Pripremati medišne nastavke i ramove.

Saće koje je izvađeno iz ramova treba što pre pretopiti.

Sada su popularni i topionici na paru u koje staju celi ramovi sa saćem. Ostatak - voskovarinu iz tih topionika bi trebalo topiti parnim topionikom.