Hladno vreme u drugoj polovini marta i početkom aprila vrlo nepoovoljno je uticalo na razvoj pčelinjih društava, to se posebno odnosi na slabija i prosečno razvijena društva. Zaustavljeno je negovanje novog legla, znatno se smanjila ukupna površina legla, a gledano po broju pčela, društva se nisu mnogo pojačala, slabija društva su čak postala još slabija. Kod nekih društava se pojavilo krečno leglo, to se posebno odnosi na ona kod kojih je i prošle godine postojao taj problem. Treba reći, društva koja su iz zime izašla jaka i zdrava i početkom februara započela negovanje većeg legla, sada su u veoma dobrom stanju i imaju dosta mladih pčela. Takvih jakih društava nema baš na svim pčelinjacima, razlike od pčelinjaka do pčelinjaka su vrlo velike i čini se da je pored uslova pčelarenja i medonosne paše, veliki uticaj na to imao način rada sa pčelama, kako pri pripremi za prezimljavanje, tako i po izlasku iz zime.

Srećna okolnost je što se cvetanje kajsija i dženerika nastavilo posle dužeg perioda zastoja, pa praktično rana voćna paša kao da je tek počela početkom aprila. Nažalost, posle toga je ponovo nastupio hladan period i kratkotrajni sneg. Drugo, a veoma važno, izgleda da razvoj pupoljaka bagrema tek sada započinje, što znači da će njegovo cvetanje u nizijskim krajevima da bude u prvoj polovini maja (možda oko 10-12. maja) ili eventualno nešto ranije u slučaju nekog eventualnog ekstremno toplog vremena tokom aprila. Ranije, u opisu radova za prethodne mesece je najavljivano još jedno veoma rano cvetanje bagrema u aprilu, pa zatim posle najavljenih zahlađenja predviđeno izvesno kašnjenje cvetanja, međutim činjenica je da je zahlađenje bilo mnogo veće od očekivanog i da je imalo ključan uticaj na zaustavljanje vegetacije. Gledano po temperaturama tokom februra, očekivano je da je kretanje vegetacije bagrema tada započelo, naravno misli se unutrašnju cirkulaciju biljnih sokova a ne na stvaranje pupoljaka. Početkom marta su se očekivali i prvi pupoljci, međutim do toga ipak nije došlo i to je odlično, jer bi pupoljci verovatno bili oštećeni pri mrazevima tokom marta. Nadajmo se da je sa razvojem pupoljaka bagrema sve u redum da su dobro izdržali sva zahlađenja i da će medenje da bude dobro. Ipak, vrlo je moguće da u nekim krajevima došlo i do izmrzavanja ili možda do delimičnog oštećenja pupoljaka, što će verovato da se odrazi na medenje.

Krajem marta, srednja društva su imala leglo nešto veće površine od dlana, na više ramova, a jaka su imala veće površine pod leglom i veoma dobro su se razvijala, uprkos lošim vremenskim uslovima. Dobra društva u DB košnicama su imala po 4-5 ramova sa velikim leglom, a u LR po 5 ramova. Praktično, košnice sa takvim društvima su bile spremne za postavljanje medišta još krajem marta ili na početku aprila, što se ne dešava baš često.

Radovi na pčelinjaku

Zbog izuzetno specifičnih okolnosti vezanih za vremenske uslove ovog proleća, znatan broj pčelara možda nije mogao da uradi detaljni prolećni pregled onako kako su oubičajeno radili. Naglo su se menjali topli i hladni periodi i to je zahtevalo povećanu obazrivost u pogledu proširivanja legla i uopšte, rada sa pčelama.

Posle vrlo nepoovoljnog, hladnog perioda početkom aprila, od 9. aprila se očekuje otopljenje a takođe i početak jake prolećne paše - masovno cvetanje voća, maslačka, vrbe, uljane repice... U svim pčelinjim društvima - kako onim koja su se dobro razvijala, tako i onim slabim, potrebno je srazmerno njihovoj snazi proširiti leglo i obezbediti prostor ne samo za zaleganje matice već i za deponovanje nektara i polena. Tokom hladnih dana, kada pčele nisu izletale, zalihe polena i meda su trošene i u nekoj meri time je stvoren prostor za zaleganje i polen, ali to neće biti dovoljno i potrebno je dodavati ramove za proširenje. Način i tempo dodavanja će najpre zavisiti od snage društava.

Kod pčelinjih društava kod kojih na ramovima sa leglom i dalje ima mednih venaca, to može da predstavlja teškoću za puni razvoj a takođe, ako su društva dovoljno jaka, može da vodi u pojavu nagona za rojenje kada nastupi jača prolećna paša. Pri pregledu takvih društava treba nastojati da se na neki način podstiče da pčele troše i premeštaju med sa tih ramova. To može da se postigne otklapanjem meda, razgrebavanjem, a takođe i preokretanjem svakog drugog rama legla za 180 stepeni. Treba imati u vidu da smeju da se preokreću samo ramovi gde leglo zauzima najmanje 70% rama i gde je društvo dovoljno jako i vreme toplo. U suprotnom mogla bi da se izazove prehlada i propadanje legla ili pojava krečnog legla. Ipak, kada nastupi jači unos nektara, preokretanje ramova sa leglom, kao i otklapanje meda, ne daju skoro nikakve efekte. Idealno je bilo otklapati med još rano s proleća, pčelari koji su to radili dobili su kao rezultat velike površine legla i odlična društva.

Kao što je rečeno, i takva srednja i slabija društva je potrebno proširivati da ne bi došlo do blokade legla polenom i nektarom. To može da se radi ramovima sa lepim izgrađenim saćem ili sa satnim osnovama. Kod takvih društava ramovi se dodaju skraja legla, sa jedne i druge strane. S obzirom da se očekuje jak unos nektara i polena, verovatno će biti nedovoljno da se proširuje samo sa jedne strane. Jedino u slučaju da društvo zaostaje u razvoju mora se u početku proširivati samo sa jedne strane. Ako matica zalegne dodati ram, on se može kasnije prebaciti u sredinu legla, gde će verovatno biti još bolje dodatno zaležen i negovan. Tada se sa strane legla može dodati drugi ram.

Jakim društvima sada treba dodavati po dva rama za proširenje - ili oba sa strane legla ili jedan sa strane a jedan u sredinu legla. To naravno podrazumeva da društvo ima najmanje 4 i više ramova sa leglom velike površine i da je vreme toplo. Posle 5 do 7 dana može da se radi novo proširenje ali ono verovatno neće biti potrebno jer dobra društva već zauzimaju bar 9-10 ramova i uz prvo opisano proširenje plodište će da bude sa punim brojem ramova. Pčelari koji razvijaju LR košnice na dva plodišna nastavka imaće mogućnost da dodaju više ramova i da postignu da društva budu zaista veoma jaka do početka bagremove paše. Pčelari primenjuju mnogo različitih postupaka rada sa košnicama u cilju boljeg razvoja i ovde ne mogu da se opisuju i diskutuju svi ti postupci, već se navode samo osnovni. Sa prvom toplijim danima u aprilu treba zameniti mesta plodišnim LR telima i ujedno izvršiti eliminaciju ramova iz prvobitnog donjeg tela, ako imaju loše saće.

Dobrim i jakim društvima, posebno se to odnosi na DB košnice, najpre desetoramne, savetuje se da se što pre postave medišni nastavci. Da su vremenski uslovi bili pogodni, do sada bi već mogao da se primeti unos voćnog meda u medištima jakih društava. Ipak, i u ovakvim uslovima može da se očekuje neki unos voćnog meda, ako vremenski uslovi iole budu pogodni.

S obzirom na prilično kašnjenje razvoja pupoljaka bagrema, cvetanje ne može da se očekuje u aprilu, kako je to u početku izgledalo. Bagrem će procvetati tek posle 10. maja, sve će zavisiti od temperatura tokom razvoja pupoljaka, može biti i naknadnog kašnjenja. U brdskim krajevima cvetanje će još više da zakasni. Time se zapravo vraćamo na nekadašnja vremena kada je prosečno cvetanje bagrema počinjalo oko 10-12. maja u nizijskim krajevima. Zbog toga, pčelari će da se sretnu sa situacijom da posle završetka voćne paše pčelinja društva neko vreme budu sa slabom pašom i nastaće period intezivnog trošenja zaliha meda, pogotovo kod jakih društava. Zavisno od prethodnog načina rada i metode pčelarenja, neki pčelari će možda biti prinuđeni da naknadno prihranjuju pčele

Ako to nije ranije uređano, pre nego što počne jača voćna paša pogodno je izvaditi ramove sa lošim saćem, radi pretapanja. Ako na njima ima malo meda ili polena, to se može razgrebati i staviti iza pregradne daske ili na neki drugi način obezbediti da pčele to iskoriste pre nego što se ram odnese za pretapanje. Jedan od mogućih načina da se to iskoristi je i da se medno saće izgnječi u posudi sa toplom vodom i od te vode, uz dodatak šećera, napravi sirup i da pčelama.

Tokom voćne paše pčele slabije posećuju pojilice ali ipak na svakom pčelinjaku treba obezbediti pojilice sa čistom vodom i u vodu sipati malo soli.

Ostali radovi

S obzirom da je ovo mesec intezivnog rada sa pčelama, potrebno je da se imaju pripremljeni ramovi sa satnim osnovama, kao i medišni nastavci. Najbolje je još unapred uraditi pripreme za formiranje novih rojeva posle bagremove paše - pripremiti košnice, ramove, u slučaju da se kupuju matice i rojevi treba unapred razgovarati sa prodavcem.

Košnice u kojima su pčelinja društva stradala treba dobro očistiti i dezinfikovati a zatim, ako je potrebno, popraviti eventualna oštećenjai ofarbati.

Sadnju medonosnog drveća i šiblja najbolje je obavljati još tokom jeseni ili zime. U krajnjem slučaju, to je i sada moguće, ali zahteva mnogo veću negu i biljke će se nešto sporije i lošije razvijati nego one posađene na vreme.