Posle toplog februara, mart je bio sa dosta niskim temperaturama, što uglavnom ipak nije mnogo usporilo razvoj pčelinjih društava ali je smanjilo zalihe hrane u košnicama jer je bilo nedovoljno unosa nektara, kao i polena a potrošnja hrane je bila povećana. Tek je sam kraj marta doneo visoke temperature i lepo vreme i omogućio da pčele mogu odlično da koriste prolećnu pašu.

Generalno, pčelinja društva su znatno jača nego u isto doba prethodne godine i jedan od razloga za to je sigurno i lepo vreme u februaru, kada su pčele intezivnije negovale novo leglo. Da je taj novi cilkus legla krenuo ranije, verovatno ne bi dao ovako povoljan efekat, a uostalom to nije ni bilo moguće zbog niskih temperatura u januaru i početkom februara. Potrošnja hrane u košnicama je tokom zime bila mala, ali se od februara znatno povećala a posebno tokom marta, kada je u društvima već bilo dosta legla a zbog hladnog vremena i kiša, uglavnom nije bilo unosa nektara i polena. Znatan broj pčelinjih društava je verovatno ostao sa malim ili i kritično malim zalihama hrane. Takođe, u košnicama takoreći nije bilo zaliha polenovog praha.

Krajem marta, sa povoljnijim vremenskim prilikama pčelinja društva kreću u intezivan razvoj. U jakim društvima u DB košnicama ima 6-7 ramova sa leglom velike površine a u LR košnicama i više. Nekim društvima, kao što je najavljeno u opisu radova za prethodni mesec, već su dodavani medišni nastavci, što je neuobičajeno rano. Jaka društva u LR košnicama krajem marta zauzimaju oko 1,5 nastavka sa pčelama i kod njih su matice same prešle u donje nastavke radi polaganja jaja.

U jakim društvima već ima dosta izleženih trutova i krajem marta vidi se intezivniji unos polena i nektara.

Nezahvalno je prognozirati kada će bagrem procvetati ove sezone, jer najpre (u februaru i početkom marta) se činilo da ćemo imati izuzetno rano cvetanje, još u drugoj polovini aprila, pa se posle videlo da je razvoj pupoljaka zadržan zbog niskih temperatura, a sada, krajem marta, neobično visoke temperature mogu da predstavljaju još jedan preokret u fenološkom kalendaru za bagrem. Zbog svega toga, ne bi bilo neobično da bagrem ove godine ipak cveta prilično rano, možda na kraju aprila i samom početku maja.

Radovi na pčelinjaku

Pošto je razvoj društava znatno ranje krenuo u odnosu na prethodnu godinu (najmanje 2-3 nedelje ranije), pred pčelerima sada stoje zadaci koje su ranijih godina obično obavljali u drugoj polovini ili krajem aprila. Jedino kod slabijih društava treba biti strpljiv i pažljivijim negovanjem im pomoći da se i ona razviju do bagremove paše.

Pčelari koji su primenili sužavanje gnezda u košnicama, koje je savetovano za prethodni mesec, mogli su da budu veoma zadovolji efektom te mere koja se pokazala posebno dobrom u uslovima hladnog marta. Bez obzira na prosečno niske temperature, dobra društva su dobijala sve više i više mladih pčela pa je u drugoj polovini marta trebalo pristupiti proširivanju gnezda a za vreme pojedinih kratkotrajnih toplijih perioda mogle su se dodavati i voštane satne osnove.

U DB košnicama kod jakih društava, plodišta su uglavnom puna i treba što pre dodavati medišne nastavke ukoliko to nije ranije učinjeno. Ukoliko vremenske prilike tokom aprila budu povoljne, moguće je da ćemo imati izvesnu količinu voćnog meda za vrcanje, kao i meda od drugih ranih prolećnih biljaka (uljane repice, perka, vrbe, divlje trešnje, maslačka, javora i dr.). To treba najozbiljnije shvatiti jer ako već postoje neki povoljni uslovi i ako su pčelinja društva dobro razvijena, najnormalnije je da pčelar učini ono što je do njega da te uslove iskoristi. Tako, najjačim pčelinjim društvima u DB košnicama biće potrebno dodati i po dva medišna nastavka u voćnoj paši, možda ne toliko zbog unosa koliko zbog prihvatanja velikog broja pčela. Razvijenim društvima u LR košnicama treba dodavati i treći nastavak, znači ne treba za to čekati bagremovu pašu.

Ukoliko žele da bolje iskoriste voćnu pašu za eventualno dobijanje meda za vrcanje, pčelari neće previše forsirati gradnju saća i povećanje broja ramova sa leglom, jer su društva već dovoljno razvijena. Umesto toga, obezbediće da plodišni nastavci budu puni meda i prerađene hrane (ukoliko je potrebno i intezivnije prihranjivanje) i zatim što pre postaviti medišne nastavke. Naravno, pri tom treba ipak voditi računa da se društva ne stesne previše u plodišnim telima i da se ne podstakne nagon za rojenjem.

Većina pčelara će verovatno težiti da u košnicama bude što više legla i to je sasvim opravdano ali ipak treba imati u vidu da previše legla u bagremovoj paši angažuje znatan broj pčela na njegovom negovanju, što umanjuje prinose meda. Zbog toga se savetuje da se podsticanje razvoja legla u ovoj, ranoj sezoni, vrši uglavnom do sredine aprila. To podsticanje se vrši dodavanjem satnih osnova koje će biti izgrađene i zaležene, kao i drugim načinima proširivanja pčelinjeg gnezda (dodavanje praznih ramova, dodavanje plodišnih nastavaka i dr).

Kod društava gde plodišni nastavci još nisu ispunjeni svim ramovima treba dodavati satne osnove, odprilke svakih 5-7 dana, i to u sredinu legla, gde se najbolje izgrađuju i matica ih najbolje zaleže. Pri tome, treba pratiti razvoj društava i povremeno dodavati i po sve satne osnove odjednom obično jednu u sredinu legla a jednu skraja, ili čak obe u sredinu legla, samo razmaknute za jedan ram. To drugo posebno važi za LR košnice, koje imaju ramove manje površine od DB i koji se brže izgrađuju i zaležu. Naravno, sa dodavanjem satnih osnova ne treba preterivati već pratiti kako ih pčele izgrađuju i prema tome postupati.

Pomenuto je da jaka društva u LR košnicama imaju oko 1 i po nastavak pčela na kraju marta. Takvim društvima se može uraditi rotacija nastavaka, a to je i preporučljivo, posebno ako su matice same prešle da zaležu u donji nastavak. Pri rotaciji, iz bivšeg donjeg nastavka se uklanjaju loši ramovi i dodaju se lepi, kao i satne osnove. Ukoliko u tom nastavku nema dovoljno hrane potrebno je i obilnije prihranjivanje bez obzira na prolećnu pašu, jer dva LR nastavka predstavljaju prilično veliku zapreminu (približno kao plodište i jedno medište 12-to ramne DB košnica).

Dobru prolećnu pašu treba iskoristiti za gradnju novog saća i za zamenu saća u košnicama. Takođe, pčelari koji nemaju dovoljno izgrađenog medišnog saća, sada mogu da dodaju nastavke sa voštanim osnovama koje će pčele u povoljnim prilikama izgraditi i verovatno i napuniti sa nešto meda. Da bi olakšali prelaz pčela u medišne nastavke u kojima su samo neizgrađene osnove, pčelari mogu da postavljaju po 1-2 medišna rama sa vošranim osnovama na krajeve plodišta košnica i da ih svakih 1-2 dana vade i postavljaju nove, ili eventualno preokreću ako nisu najbolje izgrađene. Da bi obezbedili mesto u plodištima za to, biće možda potrebno da se i izvadi neki plodišni ram, za to se može izabrati neki najlošiji, za topljenje, ili se pak neki ram može staviti u neku drugu košnicu.

Sa sakupljanjem polenovog praha ne treba žuriti dok se ne vidi da pčele počinju da prave dobre zalihe u košnicama. Ukoliko unos polena bude veliki, savetuje se da se povremeno uzimaju ramovi puni polena i pravi rezerva takvih ramova. Oni se mogu slagati u poseban nastavak koji se stavlja na plodište neke košnice i tokom bagremove paše (ili eventualno i ranije, uz jače prihranjivanje) saće sa polenom će biti dopunjeno medom i zaklopljeno.

U uslovima ako bude dobre prolećne paše, iz košnica se mogu vaditi ramovi sa medom i slagati u posebne nastavke kao rezerva za jesen, najpogodnije iznad postojećih medišnih nastavaka. Kod DB košnica to se može izvesti i stavljanjem plodišnog rama sa medom kroz dva medišna nastavka, najbolje skraja.

Dobar prolećni razvoj pčelinjih društava, ukoliko bude praćen povoljnim vremenskim uslovima, može se iskoristiti za ranu proizvodnju matica.

Pred bagremovu pašu ili na samom početku, društvima koja imaju previše ramova sa leglom, može se oduzeti izvestan broj ramova, zajedno sa pčelama, i od njih formirati zbirne "akumulatore" (metod Vladimira Hunjadija iz Novog Sada). To je najpogodnije izvesti kod košnica nastavljača, ali je potrebno da bude više plodišnih nastavaka sa ramovima (bar 2-3), To ne samo da neće umanjiti unos meda u tim društvima već će ga i uvećati, a od formiranih akumulatora deset dana posle formiranja može se napraviti veliki broj rojeva (kada prinudni matičnjaci u njima budu odgajeni i zreli).

Oduzimanje matice na početku bagremove paše se nikako ne savetuje jer društvo bez matice gubi radni elan i takva mera ne daje dobar krajnji efekat, iako se možda čini suprotno.

Umesto toga, ako pčelari imaju izuzetno razvijena društva početkom aprila, mogu probati, makar na nekom manjem broju društava, da primene metod obezmatičenja 20-22 dana pred predviđeno cvetanje bagrema. O tome je govorio i pisao ruski prof. Lebedev, navodeći da društva kod kojih se nova matica izleže i pronese na samom početku glavne paše donose mnogo više meda u poređenju sa običnim društvima kod kojih nije izvršeno takvo obezmatičenje. Svi su izgledi da sa ovako jakim društvima i sa bagremom do koga ipak ima još dosta vremena (tekst pisan 31. marta 2016.), ta mera može da da veoma dobre rezultate ove godine. Radi njenog sprovođenja, iz društva se može izvaditi matica sa jednim ramom najzrelijeg zatvorenog legla (manje površine), jednim ramom meda i malo natrešenih pčela, i od toga formirati mali roj u zasebnoj košnici. Pčele će u osnovnom društvu za 12 dana odgajiti novu maticu i ona će se u narednih 10 dana oploditi i proneti.

Ostali radovi

Što pre pregledati medišne nastavke i eliminisati loše saće ako to nije urađeno prethodne sezone.

Kupiti ili napraviti dovoljan broj medišnih nastavaka za ovu sezonu. Trebalo bi računati da je za DB košnicu potrebno zapravo po 3 medišna nastavka, a ne 2, kako je u standardu, jer ako ne za sam nektar i med, treći nastavak će ostati na košnici kada se druga dva odnesu za vrcanje.

I u aprilu se savetuje sadnja sadnica raznog mednosnog drveća i šiblja, kao i setva ili sadnja medonosnih zeljastih biljaka.

Sa radovima koji su savetovani pčelarima u aprilu prošle godine, možete se upoznati preko stranice april2015.