Ove godine cvetanje medonosnog bilja je krenulo neuobičajeno rano, prve kajsnije su procvetale već u februaru, a skoro sve drvenaste voćne vrste u martu. Cvetanje bagrema, ukoliko se nastavi relativno toplo vreme, može se očekivati u nizijskim krajevima već od 20-25. aprila (možda i nešto pre) a u višim predelima krajem aprila i na samom početku maja, što je skoro mesec dana pre prosečnog cvetanja. Jedna od specifičnosti cvetanja ove godine bi mogla da bude neujednačen početak cvetanja na jednom terenu, to bi prouzrokovalo duže trajanje paše, što bi naravno bilo vrlo povoljno za bolje iskorišćavanje paše. Na samom kraju marta mogli su se ponegde u nizijskim krajevima videti cvetni pupoljci bagrema dugački 1-1,5cm, koji pri povoljnom vremenu i na sunčanim mestima mogu da se brzo razviju i otvore već posle 15-17. apila.

Stanje pčelinjih društava je veoma dobro. Na velikom broju pčelinjaka skoro da i nije bilo zimskih gubitaka, izuzimajući eventualno nestanke matica ili gubitke usled nekog većeg propusta pčelara. Preživeli su čak i najslabiji rojevi, zazimljeni sa svega 3-4 rama pčela. Odprilike sredinom marta, a ponegde u drugoj polovini marta, osetila se zamena zimskih pčela mladim, što se kod slabijih društava ispoljilo kao slabljenje a kod srednjih kao izvestan zastoj u razvoju, ali posle toga, sva društva su krenula u intezivni razvoj, ranu gradnju saća, negovanje legla i masovan unos polena i nektara.

Krajnje neuobičajeno za mart, neki pčelari su krajem meseca postavljali i medišne nastavke, a to se posebno odnosilo na DB košnice sa 10 ramova ali i 12-to ramne. Realno je očekivati da se u aprilu u nekim krajevima dobije i višak voćnog meda za vrcanje, ili nekog drugog meda od biljaka koje rano cvetaju (divlja trešnja, crnjuša, perko, javor, klen, vrbe, maslačak i dr.).

Radovi na pčelinjaku

S obzirom na intezivan razvoj pčelinjih društava, većina pčelara je u martu već izvršila ne samo prolećne preglede već i više radova koji slede posle pregleda. Onima koji to ipak nisu do sada uradili, savetuje se da što pre obiđu pčelinjake i urade detaljne preglede i sve što je neophodno da bi se pčelinjim društvima omogućio intezivan razvoj i najbolja priprema za nastupajuću bagremovu pašu. Rad pčelara, naravno, u velikoj meri zavisi od tipa košnice i metoda pčelarenja koje je izabrao, prema svojim uslovima pčelarenja i ciljevima. U svakom slučaju, svodi se na to da se obezbedi prostor za negovanje legla, eventualna gradnja novog saća, prostor za deponovanje eventualnih viškova meda u slučaju boljih unosa.

Intezivan razvoj društava u martu doveo je do toga da dobra i jaka društva na kraju marta imaju 5-6 ramova legla u DB košnicama a u LR i nešto više. Dobra društva u 10-to ramnim DB košnicama dobro popunjavaju plodišne nastavke, što zahteva postavljanje medišnih nastavaka kako bi se obezbedio prostor za odlaganje prolećnog nektara. Zbog toga, jedan od glavnih radova početkom aprila je dodavanje medišnih nastavaka na košnice sa razvijenim društvima.

Onim društvima koja još nisu izgradila svo saće u plodištu ili koja još nisu popunila plodišne nastavke pčelama potrebno je u jednom ili više navrata pomoći proširenjem legla, bilo pojedinačnim ramovima bilo čitavim nastavcima - polunastavcima, zavisno od načina pčelarenja. To se posebno odnosi na društva u LR košnicama, koje su dosta veće zapremine od DB (dva LR standardna nastavka imaju zapreminu približno kao DB plodište sa jednim polunastavkom. Zato će kod LR košnica biti neophodno uraditi zamenu mesta nastavaka (ako se radi sa plodištem u dva nastavka), dok oni koji rade drugačije primeniti neke druge mere za podsticanje razvoja. Kada je u pitanju proširenje legla, treba pomenuti da prisustvo prevelikog broja ramova u kojima nema legla, već meda, polena, ili su poluprazni i sl. u suštini ograničava prostor za negovanje legla. Zato je dobro uklanjati takve ramove i umesto njih postavljati ramove sa voštanim osnovama. Osnove se kod razvijenih društava, sa 4 ili više ramova legla, postavljaju u sredinu legla, a kod slabijih sa strane. Eventualni višak ramova se može čuvati u magacinu, ili sigurnije (zbog moljaca) mogu se staviti u neki nastavak koji se zatim postavi na plodište neke košnice, iznad ili ispod medišnih nastavaka koji se postavljaju - to se radi prema opredeljenju pčelara. Takvi ramovi, pogotovo ako su sa polenom, mogu biti izuzetno korisni kasnije pri formiranju rojeva ili kada se društva pripremaju za prezimljavanje.

Kao što je pomenuto, zimu su u većini slučajeva preživeli i najslabiji rojevi, ali njima je sada potrebna pravilna nega. Verovatno je kod njih nastupio veći zastoj u razvoju, posle zamene zimskih pčela, pa ne bi trebalo žuriti sa proširivanjem, već ih postepeno pomagati različitim merama za podsticanje razvoja.

Ovog proleća verovatno neće biti potrebno veliko prihranjivanje društava, zbog dobre nektarske paše. Pri dodavanju satnih osnova dobro je jednokratno prihraniti društvo (pri kasnijem lošem vremenu potrebno je više puta). Dobro društvo pri povoljnim uslovima vrlo brzo izgradi satnu osnovu (za dan ili dva) i već za 2-3 dana od dodavanja matica počinje da je zaleže, ali za zaleganje celog rama potrebno je sačekati obično 5-7 dana od dodavanja satne osnove. Kod društava koja nemaju dovoljno hrane dobro je obilnijim i čestim prihranjivanjem obezbediti rezerve. U slučaju da nastupi hladno i kišovito vreme, pčelama se može pomoći prihranjivanjem, čak i samo dodavanjem mlake vode u hranilice.

U uslovima pčelarenja u Srbiji medišni nastavci se obično postavljaju pred početak bagremove paše, ali ove godine se savetuje (a i potreba nalaže) da se postave ranije, jer su društva razvijenija a nastupilo je masovno cvetanje raznog medonosnog bilja, posle čega će uslediti i cvetanje bagrema.

S obzirom na obilje polena u prirodi, sada je moguće sakupljati polenov prah skupljačima, ili pak vaditi preradjen polen - pergu iz saća.

Za slučaj da se primete rojevni matičnjaci, oni se mogu iskoristiti formiranjem oplodnjaka. Zbog intezivnog razvoja društava, moguće je pojavljivanje nagona za rojenje, o čemu bi trebalo povesti računa. Trebalo bi imati spremne košnice za prihvatanje rojeva ili eventualno za deljenje društava kod kojih se uoče matičnjaci. Dobro je na pčelinjaku imati i poneku košnicu - mamac, koja bi eventualno mogla da privuče neki izleteli roj. O tome se može pogledati poseban članak, iskustvo jednog pčelara.

Pri svakom pregledu košnica, podizanju ramova, obratiti pažnju na zdravstveno stanje legla. Iako je ono najčešće dobro i normalno, mogu se desiti slučajevi zaraze nekim bolestima (posebno američka kuga), u tom slučaju treba prijaviti bolest veterinarskom inspektoru.

Ostali radovi

Ovako rano cvetanje bagrema je dosta užurbalo pčelare i uzrokovalo mnogo više poslova u ovom mesecu nego inače, kako na pčelinjaku, tako i izvan njega. S obzirom da će cvetanje bagrema u nizijskim krajevima verovatno da se završi približno u vreme kada inače obično počinje (10-12. maj) a možda i nešto ranije, ova godina je više nego idealna za formiranje i negu rojeva, uvećavanje pčelinjaka i za primenu raznih mera za dovodjenje pčelinjaka u željeno stanje (ramovi, vosak, saće, matice, hrana i dr.), za dodatnu proizvodnju drugih pčelinjih proizvoda i drugo. Takodje, odlična je za selidbu na druge paše, pčelari imaju više vremena da sele svoje pčele na razne paše.

Zbog svega toga, trebalo bi se na vreme pripremiti za ostvarenje svojih planova, a pčelari početnici u ovako ranim godinama imaju više vremena da rade i uče na svojim pčelinjacima.

I u aprilu se može saditi neko medonosno drveće i šiblje, ali za razliku od jesenje sadnje, sada im treba posvetiti više nege i zalivanja i generalno, smatra se da je sadnja u aprilu manje povoljna za biljke od ranije sadnje. Sada se mogu sejati neke medonosne biljke, kao na primer facelija, heljda i dr. pa je potrebno na vreme pripremiti zemljište.

Sa radovima koji su savetovani pčelarima u aprilu prošle godine, možete se upoznati preko stranice April2013.