Home

[Kalendar radova]

Predrag Cvetković    

APRIL  2006 

 

Stanje na pčelinjaku  

Mart se pokazao veoma promenljivim i sa snegom i niskim temperaturama verovatno više nego što pokazuju statistike. To je uticalo da se stanje na pčelinjacima dosta razlikuje najpre po količini hrane u košnicama - ima košnica koje su sa minimumom hrane, ili su pčelinja društva i stadala od gladi, a ima čitavih pčelinjaka sa dobrim zalihama hrane i pčelama u izvanrednom stanju. Neki pčelari javljaju da je potrošnja hrane od sredine februara do sredine marta bila nešto više od 2kg po košnici a sigurno je da je u drugom delu marta potrošnja povećana.

Društva su relativno brojna i dobra, po izveštajima sa pčelinjaka se može reći da je stanje mnogo bolje nego prošle godine (to se najpre odnosi na krajeve sa lošim zimovanjem 2004/05). Pojavili su se tragovi proliva u ponekim košnicama i pčelinjacima ali se čini da to nije bilo masovno. U košnicama ima prosečno po 2-3 rama legla, naravno ima i onih sa više tamo gde je obilje hrane i društva snažnija.

Ove godine ima stradanja od gladi verovatno više nego prosečnih godina. Najpre su stadala slabija  društva, sa manjim rezervama hrane i sa nedovoljno pčela. Vrlo je opasno zanemarivati zalihe hrane jer je moguće da i sada, kada je otoplilo, društva stradaju od nedostatka hrane pošto su zalihe istrošene a potrošnja hrane usled povećanog legla znatno povećana. To se pogotovo može desiti ako nastupi nekoliko kišnih i hladnih dana.

Radovi na pčelinjaku  

Potrebno je izvršiti prolećni pregled ukoliko ranije nije urađen. Videti kakvo je stanje u košnicama, količina hrane, snaga društva, količina i ispravnost legla (radiličko, da je zdravo...). Preporučuje se da se još pre početka intezivnijeg razvoja pčelama društvima dopune rezerve hrane bilo dodavanjem ramova sa medom iz rezerve, bilo prihranjivanjem razređenim medom ili šećernim sirupom. To prihranjivanje treba da bude obilno, da se za kratko vreme (nekoliko, do nedelju dana) naprave rezerve od bar 6-8kg po košnici. Posle toga se može nastaviti sa potsticajnim prihranjivanjem koje nema toliko smisla ukoliko su rezerve hrane nedovoljne.

Skinuti češljeve sa leta ukoliko to nije ranije učinjeno da bi se pčelama omogućio lakši ulazak. Očistiti podnjače.

Sa proširivanjem legla dodavanjem ramova treba sačekati dok se društvo dobro razvije na postojećim ramovima. Kada se to postigne, onda treba obilato koristiti lepo vreme, unose nektara i polena i sve veči broj mladih pčela i dodavati izgrađene ramove i voštane osnove.

Značaj ranog polena - pčela sakuplja prah i sa opale rese leske

Jelena Stanković Mihajlović, Niš

Kod košnica LR i Farar proširivanje vršiti celim nastavcima kada pčele dobro zaposednu postojeće.

Stare ramove i ramove sa lošim, nepravilno izgrađenim saćem treba uklanjati a  ako na njima ima meda, prethodno ga otklapati i ostavljati da ga pčele pokupe. Pre intezivnijeg unosa nektara otklapanje meda je veoma efikasna mera za potsticaj razvoja pčelinjih društava. Voditi računa naravno da se ne izazove grabež i otklapati površine srazmerno snazi društava.

Svi su izgledi da bi u aprilu moglo biti dobre podsticajne paše za pčele, a u nekim krajevima gde ima većih površina pod medonosnim biljem (uljana repica, perko, voćne plantaže, maslačak, klen, crnjuša, vrba, divlja trešnja...) može se očekivati da pčele počnu da pune i medišne nastavke. Za sve to treba biti spreman i reagovati prema uslovima i stanju u košnicama. Takođe, pri oblinoj polenovoj paši mogu se postavljati skupljači polena, ili vaditi ramovi sa prerađenim polenom - pergom i stavljati novi. Iz tih ramova se može sakupljati perga za prodaju a takođe se mogu stavljati u medišne nastavke da ih pčele dopune medom i zaklope da budu rezerve za jesen i narednu godinu. Ne treba zanemarivati tu mogućnost pošto ramovi nekad mogu biti potpuno blokirani polenovim prahom da pčele nemaju mesta za odlaganje novog.

Da bi se izbeglo rojenje potrebno je upošljavati pčele dodavanjem satnih osnova za gradnju i proširivanjem košnice - dodavanjem novih nastavaka, kao i obezbeđivanjem veće ventilacije. Ipak, treba znati da je utopljavanje legla, pre svega kod slabijih društava i pri promenljivom vemenu važna i potrebna mera.

Obezbediti vodu na pčelinjacima. U nekim slučajevima, posebno pri kišnim danima posle prethodno velikog unosa polena može dolaziti do "majske bolesti" usled nedostatka vode pa je dobro pčelama davati vodu ili vrlo redak sirup u hranilice.

Ostali radovi  

Uzeti uzorke uginulih pčela (ili i legla ukoliko ima sumnje na bolest) i poslati u nadležni veterinarski institut. Preduzeti mere zaštite pčela od eventualnih prskanja voća u cvetu - razgovarati sa obližnjim voćarima i komšijama, postavljati informativne plakate, ukazivati na značaj pčela za oprašivanje i neopravdanost prskanja u cvetu.

Izvaditi potvrde o zdravstvenom stanju pčela (da su pčelinjaci pod nadzorom veterinarske službe), posebno ako se planira selidba ili prodaja rojeva i matica. Pčelari koji se ozviljnije bave pčelarstvom ili to nameravaju , trebalo bi da se upoznaju sa uslovima za registaciju poljoprivrednih pčelarskih gazdinstava.

Pretopiti saće iz stadalih društava, osim u slučaju američke kuge kada pčelinjak podleže veterinarskom pregledu i uništavanju obolelih društava uz nadoknadu od strane države ako je prijavljivanje bilo blagovremeno. Zameniti saće za voštane osnove. Dezinfikovati košnice u kojima su stadala pčelinja društva.

Krajnje je vreme za sadnju medonosnog drveća na pčelinjaku i oko njega. Što se tiče drugog medonostnog bilja, planirati eventualnu setvu i pripremiti zemljište. Dobro je da se na svakom pčelinjaku posadi neko lekovito i medonosno bilje (nana, majčina dušica, žalfija, pelen, lavanda, matičnjak idr.).

Sa radovima koji su savetovani pčelarima u aprilu prošle godine, možete se upoznati preko stranice April2005.