Home

Vesti iz sveta

Stane Plut, predsednik pčelarskog društva Semič

MEĐUNARODNO OCENJIVANJE MEDA U SEMIČU

Za nama je još jedno, četvrto ocenjivanje meda u Semiču,  drugo sa međunarodnim učeščem. Pristiglo je mnogo više uzoraka nego što smo kao organizatori očekivali. Od 277 uzoraka meda, 53 uzorka (19%) je iz inostranstva, a ostalih 224 stiglo je iz raznih krajeva iz čitave Slovenije. Ukupno je sudjelovalo 162 pčelara od toga 33 iz inostranstva. Strani uzorci stigli su sa Austrije, Švedske, Makedonije a najviše iz Hrvatske.

Sa ocenjivanja je bilo odbačeno samo 5 uzoraka koji nisu ispunjavali uslove propisane Pravilnikom o ocenjivanju meda (previsoko učešće vode). Komisija za preuzimanje uzoraka pregledala je sve uzorke i presudila kojim uzorcima će dodeliti dodatne bodove ako su ispunjavali uslove koje se traže u slovenačkom zakonodavstvu u toj oblasti. Zatim je jednu teglu odvojila kao kontrolni uzorak za arhivu a iz druge med je sipan u sasvim novu teglu na kojoj je bio samo degustacijski broj. Taj slučajni (random) broj je dodjelio poseban kompjuterski program prilikom upisivanja učesnika u registar. Od tada pa nadalje, do kraja ocenjivanja, uzorak je imao samo degustacijski broj koji je na kraju omogućio povezivanje sa imenom pčelara. Tako su uzorci sve vreme bili anonimni. Tako pripremljen uzorak sa naznakom vrste koju je deklarisao pčelar, predaje se ovlaštenom članu ocenjivačke komisije, koji je izvršio mjerenje vode i elektrolitske provodnosti meda. Ove podatke uneo je zapisničar u program, koji je već bio kodiran i imena vlasnika uzorka nedostupna. Zatim je izradio za svaki uzorak i za svakog ocenjivača posebno po jedan ocenjivački formular na kojem je bio ispisan degustacijski broj, podatak o sadržaju vode i elekrolitskoj provodnosti i vrsti meda.

Iako prije završetka primanja uzoraka nismo znali da će to biti najveća ovakva priredba u državi, pripremili smo komisiju za ocenjivanje koja je bila u takvom sastavu, da je zadovoljavala sve propisane kriterijume. Činili su je sledeći članovi: prof. dr. Terezija Golob sa Biotehničkog fakulteta u Ljubljani, prof. dr. Janez Poklukar sa Poljoprivrednog instituta Slovenije, mag. tehnologije životinja Malči Božnar sa Čebelarstva Božnar, član društva domaćina i organizatora, Jože Sever verifikovani pregledač za med u sistemu kolektivne robne markice za slovenački med i strana članica prof.dr. Nada Vahčić sa Prehrambeno biotehniškog fakulteta v Zagrebu. Komisiju  je vodila prof. dr. Anamarija Plestenjak sa Biotehnićkog fakulteta v Ljubljani. Komisija je radila dva dana a ocjene su se unosile odmah u zapisnik, tako da je program na kraju ocenjivanja napravio rang listu uzoroka po primljenim bodovima i automatski podjelio na osnovu kriterija iz pravilnika boju diplome. Tako su bila podeljena 42 zlatna priznanja, 57 srebrnih, 88 bronzanih a ostali uzorci primili su priznanje za učešče na ocenjivanju.

Zatim je došlo vreme, da se razotkriju imena učesnika. Predsednica komisije koja je imala u zapečačenoj koverti odgovarajuću šifru, predala ju je zapisničaru koji je pomoću ove povezao degustacijske brojeve sa imenima učesnika. Tek sada smo saznali ko su najbolji i ko će primiti priznanje šampiona godine.

Priznanje šampiona godine dobio je Matej Blejec sa Mengša, na drugom mestu svrstili su se  tri uzorci meda s jednakim brojem bodova, to je uzorak šumskog meda, kojeg je poslao Anton Cirer sa Rafolč pri Lukovici, uzorak kestenovog meda Antona Severja iz Semiča i uzorak kestenovog meda Jožeta Severja iz Semiča.  Na listi stranih učesnika najbolje je bio svrstan uzorak bagrema Stjepana Žežlja iz Zagreba, Drugo plasirani bio je uzorak bagrema Branka Profoziča iz Karlovca a Treće plasirani je uzorak cvjetnog (livadskog) meda sa repice Josefa Starka iz Švedske.

Odmah za najboljima u ukupnom poredku bila je i nekolicina  pčelara domaćeg pčelarskog društva. Najbolja tri primila su posebna priznanja Društva, koja su pripala: Francu Movernu za livadski med, Janezu Movernu za med lipe  i Bojanu Pavlinu za kesten. Kvalitet meda ovog godišta je veoma dobar, što potvrđuju veoma male razlike između ocjena. Tako je 187 uzoraka koji su primili diplome svrstano je unutar svega 7 bodova. Pčelare smo o rezultatima i nedostacima pismeno obavjestili preko pošte.

Posebna priznanja pčelarima semiškog društva podelio je župan Ivan Bukovec. Najbolja trojica učesnika iz inostranstva primili su priznanja iz ruku  prof.dr. Nade Vahčić i najbolji u ukupnom poredku primili su  kristalna priznanja od ministra Franca Buta. Upravni odbor Pčelarskog Društva Semič nagradio je za dugogodšnji požrtvovni rad predsednika društva Staneta Pluta i predsednika organizacionog odbora ocenjivanja Andreja Severja najvećim priznanjem u semiškem društvu - zlatnim znakom Pčelarskog društva Semič, kojeg je obojici uručio najstariji član Upravnog odbora g.Alojz Dichelberger.

Na priredbi je bio prvi put odsviran predlog za pčelarsku himnu, koju je komponovao Slavko Avsenik a na citri je odsvirao član Kamniških kolednikov g.Tomaž Plahutnik. Pčelare je zabavljao i humorist Brajdimir a za zabavu posle podjele priznanja domaći ansabl Duo "Breza".

Prvi put smo ocenjivanjivali po novom Pravilniku o ocenjivanju meda, kojeg su izradili stručnjaci Pčelarskog saveza Slovenije, Biotehničkog fakulteta iz Ljubljane i Poljoprivrednog Instituta Slovenije. Utvrdili smo, da je pravilnik dobar i da će biti potrebne samo manje korekture u nekim članovima, a poneke će trebati još dopuniti. Pošto nisu bili prije objave uslova utvrđeni svi detajli u pravilniku, pozivali smo se na Pravilnik o označivanju predpakiranih namirnica. Pošto veliki broj pčelara ne poznaje ove propise i propise iz državnog pravilnika o medu njihovi uzorci nisu bili pripremljeni tako kako bi to trebalo, pa su zbog toga gubili dodatne bodove. Mi kao organizatori upozorili smo pčelare na te nedostatke a pčelarski savez trebao bi preko svog glasila obavjestiti i naučiti pčelare što valja staviti na etiketu i što ne. Potrebno je još dodati samo to, da nije dovoljno samo bogastvo prirode, koja nudi odličan nektar kojeg ubiru pčele, umjetnost je održati taj kvalitet koji dolazi iz košnice sve do upotrebe od strane potrošača.

Možda još nekoliko podataka o samoj priredbi. Skoro polovinu potrebnih sredstava dobili smo od kotizacije učesnika, ostala sredstva u novcu ili materijalu darovali su pojedini donatori. Pored toga, članovi domačeg društva, koje ima u sastavu 25 članova, uložili su preko 1000 satova dobrovoljnog rada. Imali smu dobru potporu lokalnih novina, radija i TV, pa i nacionalnih medija gde smo promovisali med.

Na nacionalnoj TV snimili smo kraću emisiju o ocenjivanju meda  pa je tako i veoma širok krug potrošača ponešto saznao o osobinama i svojstvima kvalitetnog meda. Inače naša namera kao organizatora nije samo razvijanje našeg ocenjivanja već i podsticanje ostalih društava da i oni priređuju takve manifestacije gde se puno govori o medu i gde mogu potrošači od stručnjaka saznati kakav je dobar med probati ga i konačno i saznati kod koga ga mogu  nabaviti. Rezultat takvih priredba je i taj da i sami pčelari saznaju kako je potrebno raditi sa medom, da mu se održi kvalitet i da taj kvalitet iz godine u godinu postaje sve bolji.

Neki pčelari bili su razočarani dobijenom ocenom svog meda, ali treba  spomenuti, da je konkurencija iz godine u godinu sve jača i da na tim priredbama učestvuje sve više pčelara. Treba spomenuti i veoma jaku konkurenciju iz Hrvatske gdje imaju veoma dobre prirodne uslove za pčelarenje i kada se nađu sve države ex Jugoslavije pod zajedničkim evropskim krovom na tržištu će odlučivati veoma male razlike u kvalitetu i tada će o plasmanu meda odlučivati ostale stvari koje mi pčelari treba još da naučimo.

 Povratak na vrh