Home[Kalendar radova]Predrag CvetkovićFebruar 2002Stanje pčelinjih
društava Zatečeno stanje na pčelinjacima
je vrlo različito i u velikoj meri zavisno od toga kako su pčelinja
društva uzimljena. S obzirom na, za naše prilike, veoma dug period kada pčele
nisu mogle da izleću iz košnica, skoro svi smo se pribojavali pojave
nozemoze. Prve analize i pokazuju prisutnost nozemoze na izvesnom broju pčelinjaka.
Još je vrlo mali broj uzoraka dat na analizu, ali na primer sa jednog pčelinjaka
u okolini Kraljeva dato je 27 uzoraka (iz svake košnice po tridesetak pčela)
i od toga samo 5 košnica nije obolelo od nozemoze. Ne možemo svaku pojavu
proliva na košnicama povezivati sa nozemozom, ali je potrebno skrenuti pažnju
pčelarima da obavezno daju uzorke mrtvih pčela na pregled u nadležne
veterinarske ustanove - institute. Potrošnja hrane je bila možda veća
nego prosečna (nemamo konkretnih podataka merenja), i primećuje se
dosta ostataka od voštanih poklopčića na podnjačama. Priličan
broj pčelinjih društava je stradao od gladi, bilo da je zazimljen sa
nedovoljno hrane, ili je hrana bila nedostupna pčelinjem klubetu na niskim
temperaturama. Pri tome, posebno su stradala snažna društva koja su potrošila
više hrane. Društva koja su jesenas oštećena od varoe, sada su dodatno
slabila i možda stradala. Društva kojima je pogača data početkom
januara, već su skoro potrošila veći deo. Važno je napomenuti da to
nije znak da su ta društva ostala bez hrane, jer će pčele radije
jesti pogaču iznad klubeta nego otklapati medne zalihe. U košnicama se pojavilo novo leglo,
još ne u svima i pčele već donose i prvi polen. Pčelari koji su jesenas
zazimili društva solidne snage, sa dovoljno hrane i koja nisu oštećena
varoom, sada sa zadovoljstvom posmatraju dobra društva, koja lepo zaposedaju
5-6-7 pa i više ramova. Mnogi pčelari se ove godine žale
i na uznemiravanje pčela od strane miševa, rovčica, žuna, detlića. RADOVI PČELARA Proveriti stanje pčelinjih društava,
da li su prezimela, da li imaju hrane i kakvo je zdravstveno stanje. Preporučuje
se slanje makar po jednog uzorka pčela radi pregleda na nozemozu, da bi se
ustanovilo pravo stanje i eliminisala nezivesnost. Oni pcelari koji su uzimili svoje
kosnice sa velikim kolicinama hrane, možda i sa magacinima hrane, sada nemaju
skoro nikakav posao i mirno očekuju proleće. Topliji dani, sa temperaturom od
14-16 stepeni i više, mogu se iskoristiti i za otvaranje košnica, uvid u
zalihe hrane i drugo. Sada se još ne mora vršiti sužavanje, uklanjanje suvišnih
ramova, loše izgrađenog saća itd, ali ne smeta ako se i ti poslovi
obave pri lepom vremenu To će inače biti zadatak za mart, kako bi se
obezbedili bolji uslovi za prolećni razvoj. Ako je vreme pogodno, može se
obaviti čišćenje podnjača, mada će one dodatno isprljati u
daljem toku zime, od ostataka pogača itd. Najvažnije u ovom trenutku je
pcelama približiti hranu, ramove sa medom, eventulano preokrenuti ramove koji
stoje do klubeta, da med bude blize klubetu. Drustvima koja su potrosile med u
mednim vencima iznad klubeta, potrebno je dodati pogacu, odnosno šećerno-medno
testo ili testo sa šećerom i vestackim medom, kupljeno ili pravljeno u
svojoj režiji. Nadgledati potrosnju pogača i
dodati druge ako bude potrebe. Jos se ne preporučuje dodavanje zamena za
polen, u vidu kvasca, mleka u prahu i slicno, jer bi negovanje suvišnog legla
sada samo iscrpljivalo pcele, a nesvarljive materije bi ih opterećivale pri
nailasku hladnih perioda i neizletanja. Iz istih razloga se jos ne preporučuje
veliko utopljavanje, da bi pcele što mirnije provele ostatak zime. Naravno,
priroda ima svoj tok, i pcele je osećaju, neguju leglo i u hladnim danima,
ali ono na šta je neophodno skrenuti paznju je da nije potreban suviše rani
podsticaj razvoja legla. To se moze preporučiti tek krajem februara i u
martu. Vrlo je verovatno da društva koja bi sada razvila veliko leglo, kasnije
ne mogu da ga očuvaju i neguju, pa bi praktično nazadovala u odnosu na
druga koja sada imaju manju površinu legla. Moze se preporučiti stavljanje
pojilica na pčelinjacima, vodeći računa da voda bude čista i
ne suviše hladna. Pčelari koji dodaju pogače a i ostali, dobro je da
u hranilice u kosnicama sipaju vodu, kako bi pčelama bila pristupačna
i po lošem vremenu. To je posebno važno krajem februara i u martu. Obratiti pažnju na pojavu grabeži,
suziti leta, ali ostaviti češljeve protiv miševa. Leto umazano isprljanim
voskom, jedan je od znakova pojave grabeži. Zatvoriti košnice u kojima su
stradala pčelinja društva, i najbolje što pre pretopiti ramove. Zbog
opasnosti od nozemoze, ako nismo sigurni u uzrok stradanja, ramove ne treba
dodavati drugim društvima, bilo da na njima ima hrane ili ne. Ako se nastavi relativno toplo
vreme, još sada se mogu spojiti bezmatična društva, ali dok leglo ne
krene u svim društvima ne možemo sa sigurnošću ustanoviti da društvo
nema maticu. Lepršanje krilima, dizanje zatka, odsustvo legla ili prisustvo
trutovskog legla, pa i mešovitog legla, mogu da ukazuju da sa društvom nešto
nije u redu. Društva obolela od nozemoze
zahtevaju posebnu negu i ona će teško dočekati proleće. Zamena
starih pčela mladim, u zdravim društvima se intezivira tek u martu pa i
aprilu, a kod društava obolelih od nozemoze, hroničan problem je
nedovoljan broj pčela, a njegova snaga će sve više opadati. Da bi se
to koliko toliko sprečilo, društva se tretiraju najbolje Fumagilinom,
eventualno nekim drugim lekom protiv nozemoze, na bazi joda (Nozecid) i sl. Lek
se daje preko pogače, a ako je toplije vreme i u vidu sirupa, gde je
efikasniji. Pčele i saće se mogu i blago poprskati lekovitim sirupom,
vodeći računa da se ne prosipa i izazove grabež. Obolelo društvo se
suzi na samo toliko ramova koliko je zaposednuto, još bolje i manje, i utopli
se odozgo i sa strane, ali tako da se ne izaziva suvišna vlaga, koja je
najopasnija. Relativno toplo vreme se može
iskoristiti za tretiranje društava nekim lekom protiv varoe, tim pre što smo
jesenas imali najezdu varoe i pojavu rezistencije na neke lekove, pre svega
fluvalinat. Sada se od lekova mogu preporučiti Apitol (daje se sa slabim šećernim
sirupom između ramova zaposednutih pčelama) i , Mitak ili Varolik (papirići
natopljeni Amitrazom). Pogodni su i štapići natopljeni nekim drugim lekom
a ne fluvalinatom. OSTALI RADOVI Kraj zime i početak proleća
iskoristiti za sadnju medonosnog drveća, šiblja, pripremu zemljišta za
setvu medonosnog bilja. Izvršiti čišćenje pa dezinfekciju košnica u
kojima su stradala pčelinja društva, dezinfekciju pribora i opreme.
Pretopiti vosak i zameniti za satne osnove. Naručiti dovoljan broj novih
ramova ili dezinfikovati već korišćene i ožičiti ih. Nabaviti
dovoljne količine šećera za prihranu pčela. Napraviti plan
razvoja pčelinjaka i ako se predviđa uvećanje broj košnica, početi
sa izradom ili naručivanjem kod proizvođača. Za vreme toplijih
dana ili u toplim prostorijama može se sa medišnih ramova strugati propolis. Posećivati pčelarska
predavanja, razmenjivati iskustva i nabaviti pčelarsku literaturu.
Povratak na početak
|
|